{"id":3383,"date":"2026-07-13T07:22:46","date_gmt":"2026-07-13T07:22:46","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3383"},"modified":"2026-07-13T07:22:47","modified_gmt":"2026-07-13T07:22:47","slug":"istorijski-tender-u-litvaniji-400-miliona-evra-za-demontazu-rbmk-reaktora-u-ignalini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/07\/13\/istorijski-tender-u-litvaniji-400-miliona-evra-za-demontazu-rbmk-reaktora-u-ignalini\/","title":{"rendered":"Istorijski tender u Litvaniji: 400 miliona evra za demonta\u017eu RBMK reaktora u Ignalini"},"content":{"rendered":"\n

Litvanska dr\u017eavna kompanija Altra, zadu\u017eena za dekomisiju nuklearne elektrane Ignalina, pokrenula je me\u0111unarodni tender za projektovanje i demonta\u017eu jezgara dva reaktora tipa RBMK-1500. Ugovor, \u010dija se vrednost procenjuje na oko 400 miliona evra (457 miliona dolara), obuhvata kompletan ciklus: od in\u017eenjeringa i licenciranja, preko nabavke specijalizovane opreme, do samog uklanjanja radioaktivnog materijala i upravljanja otpadom<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"NE
NE Ignalina. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Generalni direktor kompanije Altra, Linas Bau\u017eys, opisao je ovaj zadatak kao \u201enajva\u017eniju i tehni\u010dki najzahtevniju fazu celokupnog megaprojekta dekomisije\u201c, uputiv\u0161i poziv globalnoj nuklearnoj zajednici da se priklju\u010di poduhvatu koji nikada ranije nije izveden nigde u svetu.<\/p>\n\n\n\n

Tender se sprovodi u dve faze preko elektronskog portala Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Prva faza, koja podrazumeva podno\u0161enje tehni\u010dkih predloga, otvorena je do 5. novembra 2026. godine, dok \u0107e finansijske ponude uslediti nakon toga. Dodela ugovora o\u010dekuje se 2027. godine, a procenjuje se da \u0107e sam projekat demonta\u017ee trajati \u010dak 16 godina. Finansiranje je u potpunosti obezbedila Evropska komisija preko Me\u0111unarodnog fonda za podr\u0161ku dekomisiji Ignaline, kojim upravlja EBRD.<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to je RBMK tehnologija tehni\u010dki ko\u0161mar za dekomisiju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Unutar nuklearne industrije, proces zatvaranja i demonta\u017ee reaktora je uvek kompleksan, ali sovjetski dizajn RBMK (Reaktor Bolshoy Moshchnosti Kanalnyy) predstavlja posebnu klasu rizika i in\u017eenjerskog izazova i  smatra se jednim od najve\u0107ih izazova ove industrije – izazova koji jo\u0161 uvek nisu re\u0161eni.<\/p>\n\n\n\n

Za razliku od zapadnih reaktora sa vodom pod pritiskom i reaktora sa klju\u010dajju\u0107om vodom (PWR\/BWR) gde se jezgro nalazi unutar jedne masivne \u010deli\u010dne posude, RBMK je reaktor sa grafitnim moderatorom i zasebnim kanalima za gorivo. Jezgra u Ignalini su sme\u0161tena u okna dimenzija 21 sa 21 metar u preseku i 25 metara dubine.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dni izazov koji dekomisiju RBMK-a \u010dine nezapam\u0107enim tehnolo\u0161kim problemom je sam njihov dizajn: jezgro se sastoji od velikog broja grafitnih blokova kroz koje prolaze kanali sa gorivom. Tokom decenija rada, ovaj grafit je bio izlo\u017een intenzivnom fluksu neutrona, \u0161to je dovelo do akumulacije visoko radioaktivnih izotopa a grafit tako\u0111e pati od tzv. Vignerovog efekta (akumulacije unutra\u0161nje energije pod uticajem zra\u010denja), \u0161to zahteva ekstremno oprezno rukovanje kako bi se izbeglo nekontrolisano osloba\u0111anje energije i paljenje grafita (koje je do sada i izazvalo jedan nuklearni incident – onaj u Vindskejlu 1957. <\/p>\n\n\n\n

Ukupno \u0107e iz oba reaktora biti demontirano oko 25.000 tona materijala. Veliki deo toga \u010dini dugove\u010dni radioaktivni otpad visokog nivoa aktivnosti, \u0161to zna\u010di da je rad ljudi u oknima nemogu\u0107. Sve operacije mora\u0107e da izvedu specijalno projektovani roboti i daljinski upravljani sistemi koji tek treba da budu razvijeni za ovaj projekat.<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, Litvanija je ugasila reaktor 1 u decembru 2004, a reaktor 2 u decembru 2009. godine, \u0161to je bio klju\u010dni uslov za njen ulazak u Evropsku uniju. Iako su reaktori u \u010cernobilju (tako\u0111e RBMK tipa) zape\u010da\u0107eni u sarkofagu nakon katastrofe, a ostali reaktori ovog tipa u Rusiji i dalje rade ili \u010dekaju na red, i Litvanija je prva zemlja na svetu koja zapo\u010dinje potpunu fizi\u010dku demonta\u017eu jezgra neog RBMK reaktora.<\/p>\n\n\n\n

Izgradnja “ljudske infrastrukture” i transfer znanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U verziji RBMK-1500, koja je gra\u0111ena ekskluzivno u Ignalini, Sovjetski Savez je poku\u0161ao da postigne maksimalnu snagu (1500 megavata) optimizacijom protoka rashladne vode, iako su reaktori kasnije radi bezbednosti redukovani na 1300 megavata. Poslednji kontejner sa istro\u0161enim nuklearnim gorivom preba\u010den je u privremeno suvo skladi\u0161te na lokaciji u aprilu 2022. godine, \u010dime je teren ra\u0161\u010di\u0161\u0107en za finale dekomisije koje bi trebalo da bude zavr\u0161eno do 2038. godine.<\/p>\n\n\n\n

Za region Balkana i zemlje “novajlije” koje tek razmatraju ulazak u nuklearne programe, projekat u Ignalini nosi fundamentalnu lekciju o va\u017enosti planiranja celokupnog \u017eivotnog ciklusa tehnologije (Lifecycle Assessment).<\/p>\n\n\n\n

Vr\u0161ilac du\u017enosti ministra energetike Litvanije, \u017dygimantas Vai\u010di\u016bnas, naglasio je upravo ovu dimenziju \u2013 stvaranje nove vrednosti kroz znanje: \u201eIskustvo koje \u0107emo ste\u0107i zajedno sa tehnolo\u0161kim re\u0161enjima koja \u0107emo razviti pru\u017ei\u0107e dragoceno znanje za druge zemlje koje se suo\u010davaju sa sli\u010dnim izazovom u budu\u0107nosti. Ovo je dokaz da je Litvanija sposobna da iznese najkompleksnije svetske projekte nuklearne dekomisije uz po\u0161tovanje najvi\u0161ih bezbednosnih standarda.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Litvanija time ne re\u0161ava samo svoj ekolo\u0161ki i infrastrukturni problem, ve\u0107 se pozicionira kao globalni lider u specifi\u010dnoj ni\u0161i nuklearnog in\u017eenjeringa, pretvaraju\u0107i nasle\u0111eni sovjetski tehni\u010dki teret u sopstveni izvozni resurs znanja i ekspertize.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News \/ Energynews <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Litvanska dr\u017eavna kompanija Altra, zadu\u017eena za dekomisiju nuklearne elektrane Ignalina, pokrenula je me\u0111unarodni tender za projektovanje i demonta\u017eu jezgara dva<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1089,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[23,20,19],"tags":[212,211,86],"class_list":["post-3383","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-tehnologije","category-vesti","tag-ignalina","tag-litvanija","tag-rbmk"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3383","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3383"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3383\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3384,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3383\/revisions\/3384"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1089"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3383"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3383"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3383"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}