{"id":3332,"date":"2026-06-23T08:03:21","date_gmt":"2026-06-23T08:03:21","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3332"},"modified":"2026-06-23T08:07:00","modified_gmt":"2026-06-23T08:07:00","slug":"svaki-gram-je-zabelezen-iaea-lansirala-globalnu-interaktivnu-mapu-istrosenog-nuklearnog-goriva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/06\/23\/svaki-gram-je-zabelezen-iaea-lansirala-globalnu-interaktivnu-mapu-istrosenog-nuklearnog-goriva\/","title":{"rendered":"Svaki gram je zabele\u017een: IAEA lansirala globalnu interaktivnu mapu istro\u0161enog nuklearnog goriva"},"content":{"rendered":"\n

Me\u0111unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) objavila je svoj prvi interaktivni digitalni onlajn alat<\/a> koji prikazuje precizne podatke o koli\u010dini i lokacijama skladi\u0161tenja istro\u0161enog nuklearnog goriva \u0161irom sveta, razvrstane po zemljama, regionima i tipovima skladi\u0161ta\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\""Suvo"
“Suvo” skladi\u0161tenje. Foto: NRC \/ Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Prema podacima iz IAEA izve\u0161taja (Global Spent Nuclear Fuel Inventory), ukupna svetska koli\u010dina istro\u0161enog nuklearnog goriva proizvedenog u komercijalnim elektranama iznosi oko 448.000 tona te\u0161kog metala (standardna jedinica za uranijum i druge te\u0161ke elemente u gorivu). Od te koli\u010dine, tri \u010detvrtine se trenutno nalazi u skladi\u0161tima, dok je jedna \u010detvrtina prera\u0111ena.<\/p>\n\n\n\n

Izve\u0161taj precizira da se 41 odsto istro\u0161enog goriva \u010duva u takozvanom vla\u017enom skladi\u0161tu \u2013 uglavnom u namenskim bazenima za hla\u0111enje koji se nalaze uz same reaktore ili u centralizovanim bazenima. Dodatnih 31 odsto nalazi se u suvom skladi\u0161tu, koje podrazumeva upotrebu betonskih i \u010deli\u010dnih kontejnera (kasks), namenskih zgrada i modularnih sistema za suvo \u010duvanje pod kontrolisanim uslovima.<\/p>\n\n\n\n

Oko 126.000 tona te\u0161kog metala je do sada ponovo prera\u0111eno, \u010dime se korisni materijali izdvajaju i pretvaraju u novo gorivo, \u0161to smanjuje ukupnu koli\u010dinu radioaktivnog otpada i potrebu za iskopavanjem prirodnog uranijuma. Podaci za ovu interaktivnu mapu prikupljeni su tokom izve\u0161tajnog ciklusa za 2025. godinu od dr\u017eava potpisnica Zajedni\u010dke konvencije o bezbednosti upravljanja istro\u0161enim gorivom i radioaktivnim otpadom, i dopunjeni javno dostupnim informacijama.<\/p>\n\n\n\n

Amparo Gonzalez Espartero, tehni\u010dki rukovodilac u Odeljenju za nuklearni gorivni ciklus i tehnologiju otpada IAEA, izjavila je da ovaj alat strukturiranim prikazom globalnih zaliha olak\u0161ava tehni\u010dke analize i informisanu debatu o dugoro\u010dnim strategijama upravljanja otpadom izme\u0111u dr\u017eava i zainteresovanih strana.<\/p>\n\n\n\n

Podaci za Sloveniju i NE Kr\u0161ko<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pogledali smo kako na ovoj mapi kotira Slovenija, prvenstveno zbog susedstva, ali i zbog \u010dinjenice da je Nuklearna elektrana Kr\u0161ko izgra\u0111ena zajedni\u010dkim naporima. Prema zvani\u010dnim podacima koje aplikacija IAEA prikazuje, Slovenija trenutno poseduje ukupno 185 tona istro\u0161enog goriva koje se nalazi u bazenima za hla\u0111enje (vla\u017eno skladi\u0161te) \u0161to \u010dini oko 0,1% ukupne svetske koli\u010dine goriva u rashladnim bazenima, dok je dodatnih 230 tona sme\u0161teno u vertikalnim kontejnerima u okviru novoizgra\u0111enog suvog skladi\u0161ta na lokaciji elektrane – 0,5% svetskog istro\u0161enog nuklearnog goriva koje se \u010duva na ovaj na\u010din.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Komentar<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovu aplikaciju iskreno pozdravljamo – oko nuklearnog otpada se veoma sistemati\u010dno (a bojimo se: i planski<\/em>) proizvodi \u010ditav sistem stereotipa i potpuno neutemeljenih verovanja koje ponekad uzimaju \u010dak i oblike vizuelnih tropa (na primer u seriji \u201cSimpsonovi\u201d gde se nuklearni otad prikazuje kao ne\u0161to \u0161to se stavlja u \u017eute buri\u0107e i baca u reku).\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ti su stereotipi apsolutno i potpuno neutemeljeni a sada zaista u realnom vremenu mo\u017eete potra\u017eiti svaki gram istro\u0161enog nuklearnog goriva danas u svetu i razvejati ovu mitologiju o \u201cnuklearnom otpadu\u201d. Jer istro\u0161eno nuklearno gorivo je najpa\u017eljivije i najsistemati\u010dnije pra\u0107en \u201cotpad\u201d. <\/p>\n\n\n\n

Odnosno, kako neki ljudi koji se bave nuklearnom industrijom vole da ka\u017eu \u201cne postoji \u201cproblem nuklearnog otpada\u201d, postoji samo industrijski proces kojim se ono bezbedno odla\u017ee\u201d, a dizanje pra\u0161ine oko “nuklearnog otpada” da bi se kritikovala nuklearna industrija je, po na\u0161em mi\u0161ljenju, “kucanje na pogre\u0161na vrata”.  <\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News \/ IAEA <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Me\u0111unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) objavila je svoj prvi interaktivni digitalni onlajn alat koji prikazuje precizne podatke o koli\u010dini<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3333,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[22,20,19],"tags":[209],"class_list":["post-3332","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","category-tehnologije","category-vesti","tag-istroseno-nuklearno-gorivo"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3332","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3332"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3332\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3336,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3332\/revisions\/3336"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3333"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3332"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3332"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3332"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}