{"id":331,"date":"2024-05-13T13:21:26","date_gmt":"2024-05-13T13:21:26","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=331"},"modified":"2024-05-16T07:57:49","modified_gmt":"2024-05-16T07:57:49","slug":"nuklearni-otpad-nije-samo-problem-to-je-i-gorivo-buducnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/05\/13\/nuklearni-otpad-nije-samo-problem-to-je-i-gorivo-buducnosti\/","title":{"rendered":"Nuklearni otpad nije samo problem – to je i gorivo budu\u0107nosti"},"content":{"rendered":"\n

Prevodimo tekst Lusi A\u0161ton koji je iza\u0161ao na web sajtu Me\u0111unarodne agencije za atomsku energiju. Tekst analizira budu\u0107nost i potencijale budu\u0107ih naprednih projekata za zatvaranje uranijumskog gorivnog ciklusa<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Nuklearna
Nuklearna elektrana u Belojarsku gde se nalaze dva brza reaktora Foto: Rosenergoatom<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Da li bi nuklearni otpad visokog nivoa koji stvaraju nuklearne elektrane mogao da podstakne cirkularnu ekonomiju u energetskom sektoru? E to bi mogli da omogu\u0107e reaktori koji koriste neutrone brzog spektra i reaktori zatvorenog gorivnog ciklusa. <\/p>\n\n\n\n

Reaktori brzog neutronskog spektra – koji koriste nemoderirane neutrone, dakle one koji nisu usporeni moderatorom kao \u0161to je voda – za odr\u017eavanje fisione lan\u010dane reakcije, nude brojne prednosti u odnosu na postoje\u0107e dominantne termalne nuklearne reaktore. Kada se nalaze u re\u017eimu potpuno zatvorenog gorivnog ciklusa – u kojem se nuklearno gorivo reciklira i iznova koristi – brzi reaktori potencijalno mogu da izvuku \u010dak 60 do 70 puta vi\u0161e energije iz iste koli\u010dine prirodnog uranijuma nego termalni reaktori te da time zna\u010dajno smanje koli\u010dinu visoko radioaktivnog otpada.<\/p>\n\n\n\n

A dr\u017eave, kako bi svoje ekonomije napajale na \u010dist na\u010din, sve aktivnije tra\u017ee na\u010dine za recikliranje resursa – pa i resursa kao \u0161to je i istro\u0161eno nuklearno gorivo.<\/p>\n\n\n\n

\u201eKada se koriste brzi reaktori u zatvorenom gorivnom ciklusu, jedan kilogram nuklearnog otpada mo\u017ee se reciklirati vi\u0161e puta, sve dok se sav uranijum ne iskoristi, a aktanoidi – koji ostaju radioaktivni hiljadama godina – u potpunosti ne sagore. Ono \u0161to tada ostaje je oko 30 grama otpada koji \u0107e biti radioaktivan otprilike 200 do 300 godina\u201c,ka\u017ee Mihail \u010cudakov, zamenik generalnog direktora Me\u0111unarodne agencije za nuklearnu energiju Me\u0111unarodne agencije za atomsku energiju (International Atomic Enegy Agency – IAEA) i \u0161ef njenog odeljenja za nuklearnu energiju.<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, reaktori brzog neutronskog spektra su bili me\u0111u prvim tehnologijama koje su razvijane i primenjene tokom ranog razvoja eksploatacije nuklearne energije, jer se tada smatralo da su uranijumski resursi veoma oskudni. Me\u0111utim, po\u0161to su tehnolo\u0161ki, tehni\u010dki i materijalni izazovi omeli razvoj i po\u0161to su otkrivena nova nalazi\u0161ta uranijuma, termalni reaktori koji su koristili laku vodu postali su industrijski standard. Me\u0111utim, u nekoliko zemalja su trenutno u toku napori da se unaprede tehnologije brzih reaktora, uklju\u010duju\u0107i tu i neke od modela malih modularnih reaktora (SMR) i mikroreaktora (MR).<\/p>\n\n\n\n

U funkciji se trenutno nalazi pet brzih reaktora: dva operativna (BN-600 i BN-800) i jedan test reaktor (BOR-60) u Ruskoj Federaciji, Brzi oplodni test reaktor (Fast Breeder Test Reactor) u Indiji i jedan Kineski eksperimentalni brzi reaktor. U isto vreme Evropska unija, Japan, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, Ujedinjeno Kraljevstvo i drugi tako\u0111e imaju projekte brzih reaktora prilago\u0111enih razli\u010ditim ciljevima i funkcijama, uklju\u010duju\u0107i tu i male modularne reaktore i mikroreaktore.<\/p>\n\n\n\n

U nekim zemljama brzi reaktori i zatvoreni ciklus se percipiraju kao put ka obezbe\u0111ivanju dugoro\u010dne odr\u017eivosti nuklearne energije.<\/p>\n\n\n\n

Ruski pilot demonstracioni energetski kompleks, koji se sastoji od brzog reaktora BREST-OD-300 hla\u0111enog te\u010dnim olovom, fabrike za proizvodnju i refabrikaciju goriva i postrojenja za preradu utro\u0161enog goriva (nitrida uranijum-plutonijuma), trenutno se nalazi u izgradnji u ruskom gradu Seversk. Uz to, bi\u0107e izgra\u0111en i dubinski geolo\u0161ki repozitorijum za nuklearni otpad. A va\u017enost ovog pilot projekta nije samo u tome \u0161to \u0107e demonstrirati mogu\u0107nosti \u201cpravljenja\u201d \u201cnovog\u201d goriva i njegovo recikliranje, ve\u0107 u tome \u0161to \u0107e se ceo proces odvijati na jednom mestu<\/em>. <\/p>\n\n\n\n

\u201eRazviti ceo proces zatvorenog gorivnog ciklusa na jednom mestu dobro je za nuklearnu bezbednost\u201c, rekao je Amparo Gonzales Espartero, tehni\u010dki rukovodilac za cikluse nuklearnog goriva u IAEA. \u201eTo bi tako\u0111e trebalo da ima vi\u0161e ekonomskog smisla jer nuklearni otpad i materijali ne moraju da se preme\u0161taju izme\u0111u lokacija \u2013 kao \u0161to se trenutno radi u nekim zemljama \u2013 \u010dime se minimiziraju transportni i logisti\u010dki izazovi\u201d. <\/p>\n\n\n\n

Pokretanje zatvorenog ciklusa goriva u bilo kom obimu zahteva razvoj tehnologija brzih reaktora i infrastrukture za obradu i recikla\u017eu utro\u0161enog goriva. Izme\u0111u ostalih razloga, ekonomski aspekti i aspekti za\u0161tite ote\u017eavaju uspostavljanje postrojenja za ponovnu preradu u svakoj zemlji. A da bi se smanjili tro\u0161kovi, postrojenja za ponovnu obradu mogu da pru\u017eaju usluge drugim zemljama ili da zemlje zajedni\u010dki koristte postrojenja. <\/p>\n\n\n\n

Rusija uz  sve to planira da postavi brzi reaktor slede\u0107e generacije od 1200 megavata nakon 2035. godine kao deo samoodr\u017eivog sistema koji bi funkcionisali pored reaktora na laku vodu. Uz pomo\u0107 takvih brzih reaktora istro\u0161eno gorivo iz termalnih reaktora bilo bi ponovo obra\u0111eno i iznova kori\u0161\u0107eno, stvaraju\u0107i kona\u010dni otisak otpada koji bi do deset puta manji od uobi\u010dajenog otvorenog ciklusa nuklearnog goriva.<\/p>\n\n\n\n

Projekti napreduju i u drugim zemljama. Kina gradi dva brza reaktora hla\u0111ena natrijumom (CFR-600) u okrugu \u0110iapu, u provinciji Fu\u0111ijan. Prvi blok je u fazi pu\u0161tanja u rad i o\u010dekuje se da \u0107e biti priklju\u010den na mre\u017eu 2024. U SAD je u razvoju projekat brzog reaktora koji podr\u017eava suosniva\u010d Majkrosofta Bil Gejts. Ne\u0107e dodu\u0161e raditi u zatvorenom gorivnom ciklusu, iako ova zemlja obnavlja napore da radi na zatvorenim ciklusima nuklearnog goriva i koristi svoj postoje\u0107i nuklearni otpad za razvoj sopstvenog snabdevanja gorivom. U Evropi, projekat MYRRHA (Multi-purpose Hybrid Research Reactor for High-tech Applications) u Belgiji ima za cilj izgradnju akceleratorskog sistema hla\u0111enog eutekti\u010dkom me\u0161avinom olova i bizmuta do 2036. kako bi se testirao njegov kapacitet za razgradnju malih aktinida kao deo budu\u0107eg potpuno zatvorenog ciklusa goriva. <\/p>\n\n\n\n

\u201eZemlje sve vi\u0161e tra\u017ee na\u010dine za recikliranje resursa kao \u0161to je istro\u0161eno nuklearno gorivo kako bi na \u010dist na\u010din napajale svoje ekonomije\u201c, ka\u017ee Vladimir Krivencev, vo\u0111a tima za razvoj tehnologija brzih reaktora IAEA. \u201eOvo dolazi u vreme kada su tehnolo\u0161ke inovacije u nauci o materijalima, fizici reaktora i in\u017eenjerstvu dovele do boljih dizajna, sa pobolj\u0161anim bezbednosnim karakteristikama i smanjenim tro\u0161kovima izgradnje i rada koji pobolj\u0161avaju ekonomi\u010dnost nuklearne elektrane koju pokre\u0107e brzi reaktor.\u201d<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111unarodna agencija za atomsku energiju igra klju\u010dnu ulogu u podr\u0161ci razvoju i postavljanju brzih reaktora tako \u0161to deli informacije i iskustva kroz koordinisane istra\u017eiva\u010dke projekte, tehni\u010dke publikacije, tehni\u010dke radne grupe i konferencije. Me\u0111unarodni projekat IAEA o inovativnim nuklearnim reaktorima i gorivim ciklusima tako\u0111e poma\u017ee u unapre\u0111enju brzih reaktora i srodnih ciklusa nuklearnog goriva tako \u0161to podr\u017eava zemlje u planiranju i saradnji.<\/p>\n\n\n\n

Lusi E\u0161ton <\/p>\n\n\n\n

Tekst je prvo objavljen<\/a> na sajtu Me\u0111unarodne agencije za atomsku energiju <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prevodimo tekst Lusi A\u0161ton koji je iza\u0161ao na web sajtu Me\u0111unarodne agencije za atomsku energiju. Tekst analizira budu\u0107nost i potencijale<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":332,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[21,22,20],"tags":[],"class_list":["post-331","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekologija","category-ekonomija","category-tehnologije"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/331","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=331"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/331\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":350,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/331\/revisions\/350"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/332"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=331"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=331"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=331"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}