{"id":3307,"date":"2026-06-15T09:42:07","date_gmt":"2026-06-15T09:42:07","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3307"},"modified":"2026-06-15T09:45:27","modified_gmt":"2026-06-15T09:45:27","slug":"izvestaj-analizira-sta-je-potrebno-za-prihvat-nuklearnih-brodova","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/06\/15\/izvestaj-analizira-sta-je-potrebno-za-prihvat-nuklearnih-brodova\/","title":{"rendered":"Izve\u0161taj analizira: \u0161ta je potrebno za prihvat nuklearnih brodova\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Zajedni\u010dki izve\u0161taj koji su objavili kompanija Core Power, brodarski gigant Maersk, osiguravaju\u0107e dru\u0161tvo Lloyd’s Register i Luka Roterdam, ima za cilj da pru\u017ei jasne smernice lukama, regulatorima i brodovlasnicima o tome kako da pre\u0111u sa konceptualnog prihvatanja na operativnu spremnost za prihvat trgova\u010dkih brodova na nuklearni pogon<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Ledolomac
Ledolomac Lenjin – prvi komercijalni brod na nuklearni pogon. Porinut 1957. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Izve\u0161taj pod nazivom \u201eOmogu\u0107avanje nuklearnih (u originalu: \u201cNuclear-Powered Feeder\u201d) brodova \u2013 Zajedni\u010dki razvojni projekat o izvodljivosti lu\u010dkih pristajanja i regulatornim putevima\u201d detaljno analizira bezbednosne i regulatorne aspekte u slu\u010daju da brod sa nuklearnim pogonom uplovi u luku na teritoriji Evropske unije.<\/p>\n\n\n\n

Glavni zaklju\u010dak studije je za javnost donekle iznena\u0111uju\u0107i: glavne barijere za prihvat nuklearnih brodova nisu tehni\u010dke prirode, ve\u0107 se odnose na uskla\u0111ivanje lokalnih i me\u0111unarodnih propisa, upravljanje rizicima i prihvatanje od strane javnosti. Da bi se ovi problemi analizirali na konkretnom primeru, studija je koristila hipoteti\u010dku situaciju u kojoj nuklearni kontejnerski brod kompanije Maersk uplovljava u Luku Roterdam.<\/p>\n\n\n\n

Emisije postale neodr\u017eive, ali odluka jo\u0161 nije doneta<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u201eKlju\u010d uspeha civilne pomorske nuklearne propulzije le\u017ei u poverenju lu\u010dkih gradova i njihovog stanovni\u0161tva\u201d, izjavio je Mikal Bo, generalni direktor kompanije Core Power, koja je specijalizovana za pomorsku nuklearnu energiju. \u201eEmisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te iz postoje\u0107e trgova\u010dke flote postale su neodr\u017eive (…) Vreme je da procenimo nuklearno pomorstvo u modernom kontekstu.\u201d<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, Ole Gra Jakobsen, \u0161ef tehnologije flote u kompaniji AP Moller-Maersk, nagla\u0161ava da ova studija ne zna\u010di da je doneta kona\u010dna odluka o prelasku na nuklearni pogon. \u201eCivilna komercijalna nuklearna propulzija nosi niz zna\u010dajnih izazova, uklju\u010duju\u0107i bezbednost, upravljanje otpadom i javno prihvatanje \u0161irom razli\u010ditih regiona. Ova studija nam poma\u017ee da shvatimo \u0161ta je sve potrebno da bi luke i vlasti procenile takve brodove na strukturiran i odgovoran na\u010din\u201d, izjavio je Jakobsen, dodaju\u0107i da Maersk nastavlja da prati ovu tehnologiju uporedo sa drugim re\u0161enjima sa niskom emisijom.<\/p>\n\n\n\n

In\u017eenjerska pouzdanost protiv zabluda javnosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U zaklju\u010dku izve\u0161taja se navodi da, iako su nuklearni brodovi za civilnu upotrebu jo\u0161 u ranoj fazi razvoja, luke moraju proaktivno da se pripremaju za njihov dolazak. Klju\u010dni aspekt te pripreme je duboko razumevanje potencijalnih rizika kako bi se percepcijom rizika upravljalo pomo\u0107u in\u017eenjerske logike, a ne na osnovu zabluda javnosti ili nerealnih obe\u0107anja promotera tehnologije. <\/p>\n\n\n\n

Izve\u0161taj poziva na dalja istra\u017eivanja i komunikaciju o radijacionoj bezbednosti, potencijalnim incidentima na reaktorima i njihovim efektima na brodove, terminale i lu\u010dko osoblje. Svaka luka koja u budu\u0107nosti o\u010dekuje nuklearne brodove mora\u0107e samostalno da proceni bezbednosne procedure i protokole za vanredne situacije, jer specifi\u010dnosti svake luke oblikuju nacionalne i me\u0111unarodne propise.<\/p>\n\n\n\n

Globalni kontekst i pritisak IMO-a<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, pomorska industrija godi\u0161nje tro\u0161i oko 350 miliona tona fosilnog goriva i odgovorna je za oko 3% ukupne svetske emisije ugljen-dioksida. U julu 2024. godine, preko Me\u0111unarodne pomorske organizacije (IMO – International Maritime Organisation), industrija je usvojila nove ciljeve koji podrazumevaju postizanje neto nulte emisije do ili oko 2050. godine, \u0161to vr\u0161i ogroman pritisak da se prona\u0111u alternativni izvori energije.<\/p>\n\n\n\n

Zbog toga IMO trenutno radi na reviziji Bezbednosnih standarda za nuklearne brodove, dok Me\u0111unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) planira da u avgustu lansira inicijativu ATLAS (Applications at Sea). Ovaj program \u0107e podr\u017eati pomorsku industriju u istra\u017eivanju mogu\u0107nosti \u201ckori\u0161\u0107enja malih modularnih reaktora (SMR)\u201d za pogon civilnih brodova i obezbe\u0111ivanje energije na moru. <\/p>\n\n\n\n

Komentar<\/strong><\/p>\n\n\n\n

A mi dodajemo jednu stvar, jer prime\u0107ujemo marketing gde je mo\u017eda i sasvim nepotreban. Naime, u ATLAS inicijativi se eskplicitno navodi da \u0107e podr\u017eati upotrebu \u201cmalih modularnih reaktora\u201d za pogon civilnih brodova. Za\u0161to je ovo ba\u0161 tako formulisano, zaista nam nije jasno, obzirom da su svi brodski nuklearni reaktori u poslednjih osamdesetak godina – po svojoj definiciji i mali i makar u nekoj meri modularni. <\/p>\n\n\n\n

Zapravo – ne samo to, ve\u0107 je veliki broj malih modularnih reaktora koji se trenutno nalaze blizu komercijalne upotrebe – evolucija nekog pouzdanog brodskog nuklearnog reaktora koji se nalazi u upotrebi obi\u010dno ve\u0107 decenijama: na primer, Rols Rojs SMR je evolucija reaktora koji se koristi na britanskim (a uskoro i australijskim) podmornicama; RITM-200 je evolucija reaktora koji se koriste za pogon ledolomaca; tako\u0111e i KLT-40; tako\u0111e i NUWARD reaktor. Drugim re\u010dima – ako \u0107emo ba\u0161 cepidla\u010diti – \u201cmali modularni reaktori\u201d se ve\u0107 osamdeset godina nalaze u pomorskoj upotrebi. <\/p>\n\n\n\n

Pretpostavljamo da je sama sintagma \u201cmali modularni reaktor\u201d po sebi postala “brend” te da se zbog toga koristi odve\u0107 neselektivno, pa i ovako potpuno \u201cnatra\u0161ke\u201d \u010dak i u ozbiljnim organizacijama.
<\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News<\/p>\n\n\n\n

S.A. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zajedni\u010dki izve\u0161taj koji su objavili kompanija Core Power, brodarski gigant Maersk, osiguravaju\u0107e dru\u0161tvo Lloyd’s Register i Luka Roterdam, ima za<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3140,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58,24,23,20,19],"tags":[199],"class_list":["post-3307","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-istorija","category-studije-slucaja","category-tehnologije","category-vesti","tag-nuklearna-mornarica"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3307","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3307"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3307\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3309,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3307\/revisions\/3309"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3140"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3307"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3307"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3307"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}