{"id":3301,"date":"2026-06-11T07:24:29","date_gmt":"2026-06-11T07:24:29","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3301"},"modified":"2026-06-11T07:24:30","modified_gmt":"2026-06-11T07:24:30","slug":"najveci-brzi-reaktor-na-svetu-ulazi-u-novu-fazu-rosatom-cilja-2027-za-pocetak-izgradnje-bn-1200","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/06\/11\/najveci-brzi-reaktor-na-svetu-ulazi-u-novu-fazu-rosatom-cilja-2027-za-pocetak-izgradnje-bn-1200\/","title":{"rendered":"Najve\u0107i brzi reaktor na svetu ulazi u novu fazu: Rosatom cilja 2027. za po\u010detak izgradnje BN-1200\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Na lokaciji nuklearne elektrane Belojarsk u ruskoj Sverdlovskoj oblasti uveliko traju radovi na ra\u0161\u010di\u0161\u0107avanju terena za izgradnju energetskog bloka broj 5, u kojem \u0107e biti sme\u0161ten natrijumom hla\u0111eni brzi reaktor BN-1200. Kada bude zavr\u0161en, on \u0107e biti najve\u0107i operativni brzi reaktor na svetu\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Nuklearna
Nuklearna elektrana u Belojarsku gde se nalaze dva brza reaktora Foto: Rosenergoatom<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Ovaj projekat predstavlja klju\u010dni stub Rosatomove strategije za razvoj reaktora \u010detvrte generacije reaktora i zatvaranje gorivnog ciklusa. Sistem se oslanja na kori\u0161\u0107enje me\u0161ovitog oksidnog (MOX) goriva koje se nakon upotrebe mo\u017ee prera\u0111ivati i ponovo reciklirati, \u010dime se drasti\u010dno smanjuje koli\u010dina radioaktivnog otpada i maksimalno iskori\u0161\u0107ava energetski potencijal uranijuma.<\/p>\n\n\n\n

Nuklearka Belojarsk ve\u0107 decenijama slu\u017ei kao globalni poligon za ovu tehnologiju. Blok broj 3 koristi reaktor BN-600 jo\u0161 od 1980. godine, dok je blok broj 4 sa brzim reaktorom BN-800 snage 789 megavata u\u0161ao u komercijalni rad u oktobru 2016. godine. Postoje\u0107i BN-800 zapravo funkcioni\u0161e kao demonstraciona jedinica na kojoj su testirane gorivne i konstruktorske karakteristike neophodne za razvoj znatno ve\u0107eg i komercijalno konkurentnijeg reaktora BN-1200.<\/p>\n\n\n\n

Hronologija\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Detalji o vremenskom okviru izgradnje saop\u0161teni su tokom posete lokaciji od strane generalnog direktora kompanije Rosenergoatom Aleksandra \u0160utikova. Prema izve\u0161taju direktora elektrane Jurija Nosova, sa terena je ve\u0107 uklonjeno 1,4 miliona kubnih metara otpadnog zemlji\u0161ta i vegetacije, dok se zavr\u0161etak priprema za miniranje i trasiranje o\u010dekuje tokom ovog leta.<\/p>\n\n\n\n

\u201eNa\u0161 primarni fokus sada je zavr\u0161etak projektne dokumentacije za podno\u0161enje Glavnoj upravi dr\u017eavne ekspertize Rusije, sa ciljem da dobijemo pozitivno re\u0161enje do kraja 2026. godine. Slede\u0107i korak je dobijanje licence za izgradnju samog energetskog bloka u prole\u0107e 2027. godine\u201d, izjavio je \u0160utikov. On je potvrdio da je zvani\u010dni cilj za izlivanje prvog betona postavljen za kraj 2027. godine. A kada je generalni direktor Rosatoma Aleksej Liha\u010dov u julu pro\u0161le godine pokrenuo preliminarnu fazu, kao ciljni rok za zavr\u0161etak izgradnje i pu\u0161tanje bloka u rad navedena je 2034. godina.<\/p>\n\n\n\n

Tehnolo\u0161ke inovacije i bezbednost – \u010detvrta generacija<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ruski regulator Rostechnadzor izdao je preliminarno odobrenje za reaktor BN-1200 u aprilu pro\u0161le godine, nakon detaljne revizije paketa dokumenata o nuklearnoj bezbednosti i uskla\u0111enosti sa tehni\u010dkim propisima i saveznim zakonima. Rosatom projektuje da \u0107e \u017eivotni vek ovog bloka biti najmanje 60 godina.<\/p>\n\n\n\n

Iako se dizajn oslanja na proverena tehni\u010dka re\u0161enja iz modela BN-600 i BN-800, novi reaktor donosi nekoliko krupnih in\u017eenjerskih inovacija. Pa \u0107e tako – za razliku od prethodnika – BN-1200 imati 4 umesto 3 prstena za cirkulaciju te\u010dnog natrijuma, a zapremina unutareaktorskog skladi\u0161ta je zna\u010dajno pove\u0107ana. Na kraju, koliko smo saznali, hla\u0111enje turbinskih kondenzatora vr\u0161i\u0107e se putem modernog rashladnog tornja. <\/p>\n\n\n\n

Iz Rosatoma nagla\u0161avaju da ovi energetski blokovi \u010detvrte generacije imaju potencijal da radikalno transformi\u0161u svetsku nuklearnu industriju, pre svega kroz uvo\u0111enje novog nivoa pasivne bezbednosti, pro\u0161irenje baze goriva i su\u0161tinsko re\u0161avanje pitanja akumulacije nuklearnog otpada. <\/p>\n\n\n\n

Komentar<\/strong><\/p>\n\n\n\n

A svakako valja dati i jedan komentar – BN porodica reaktora dizajenerski podse\u0107a na ambiciozni francuski Superfeniks – projekat koji je kanio da obezbedi proizvodnju goriva za francusku flotu reaktora. Ova su brzi reaktori hla\u0111eni natrijumom (SFR – Sodium-cooled Fast Reactors), mada slu\u017ee donekle razli\u010ditim svrhama: Superfeniks je trebalo da obezbedi gorivo, funkcija BN porodice reaktora je primarno komercijalana proizvodnja energije. <\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na lokaciji nuklearne elektrane Belojarsk u ruskoj Sverdlovskoj oblasti uveliko traju radovi na ra\u0161\u010di\u0161\u0107avanju terena za izgradnju energetskog bloka broj<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":332,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[20,19],"tags":[203,38,31],"class_list":["post-3301","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tehnologije","category-vesti","tag-brzi-reaktori","tag-rosatom","tag-rusija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3301","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3301"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3301\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3302,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3301\/revisions\/3302"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/332"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3301"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3301"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3301"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}