{"id":3279,"date":"2026-06-04T07:54:22","date_gmt":"2026-06-04T07:54:22","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3279"},"modified":"2026-06-04T08:06:56","modified_gmt":"2026-06-04T08:06:56","slug":"isporuceni-poslednji-parogeneratori-za-tursku-nuklearku-akuju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/06\/04\/isporuceni-poslednji-parogeneratori-za-tursku-nuklearku-akuju\/","title":{"rendered":"Isporu\u010deni poslednji parogeneratori za tursku nuklearku Akuju"},"content":{"rendered":"\n

Dolaskom kompleta od 4 parogeneratora namenjenih za \u010detvrti blok turske nuklearne elektrane Akuju, zvani\u010dno je kompletirana isporuka sve klju\u010dne opreme za reaktorske hale ovog energetskog megaprojekta<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Akuju
Akuju u izgradnji. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Ovi parogeneratori, pojedina\u010dne du\u017eine oko 14 metara, pre\u010dnika 4 metra i te\u017eine 340 tona, proizvedeni su u fabrici Atommash u Volgodonsku, koja posluje u okviru ma\u0161inske divizije ruske dr\u017eavne korporacije Rosatom. A impozantna oprema je do gradili\u0161ta u ju\u017enoj turskoj provinciji Mersin pre\u0161la put od 3000 kilometara morskim putem. Evo, da dodamo i jednu tehni\u010dku zanimljivost: zapadni parogeneratori se uobi\u010dajeno postavljaju u vertikalni polo\u017ea. U Sovjetskom Savezu i Rusiji, odnosno u svim VVER reaktorima kao \u0161to je onaj koji je instaliran u Akuju – oni su instalirani horizontalno.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Sergej Buckih, generalni direktor kompanije Akkuyu Nuclear, istakao je da ova isporuka potvr\u0111uje stabilnost i otpornost proizvodnih i logisti\u010dkih lanaca projekta. Prema re\u010dima direktora fabrike Atommash Maksima \u017didkova, moderne nuklearke ne donose samo milijarde kilovat-\u010dasova \u010diste energije, ve\u0107 podi\u017eu kvalitet obrazovanja, nauke i otvaraju radna mesta u sektorima od poljoprivrede do medicine.<\/p>\n\n\n\n

Specifi\u010dni model (koji \u0107e mo\u017eda postati pravilo)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Akuju je prva nuklearna elektrana u Turskoj, a specifi\u010dna je po tome \u0161to Rosatom gradi 4 reaktora tipa VVER-1200 po takozvanom BOO modelu (build-own-operate \/ izgradi-poseduj-upravljaj). To zna\u010di da ruska dr\u017eavna kompanija ostaje trajni vlasnik i operater elektrane, dok Turska kupuje proizvedenu struju po unapred ugovorenim tarifama.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de hronologije, podsetimo samo na kratko: 2018. godine je izdata gra\u0111evinska dozvola za prvi blok i zapo\u010deti su radovi: 2020. su otpremljeni prvi parogeneratori za blok 1; u aprilu 2023 – nuklearno gorivo je zvani\u010dno isporu\u010deno na lokaciju, \u010dime je ona postala zvani\u010dno \u201cnuklearni objekat\u201d. Prvi beton za \u010detvrti blok izliven je u avgustu 2023. godine. Kada kompletna elektrana ukupne snage 4 800 megavata bude zavr\u0161ena, o\u010dekuje se da \u0107e pokrivati oko 10% ukupnih potreba Turske za elektri\u010dnom energijom, a planirano je da blok 1 po\u010dne da isporu\u010duje struju u turski energetski sistem tokom 2026. godine.<\/p>\n\n\n\n

Planovi za Sinop, Trakiju i male reaktore<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Uspe\u0161na realizacija projekta Akuju podstakla je Tursku da ubrza svoje dugoro\u010dne nuklearne planove. Ankara uveliko razvija projekat za drugu nuklearnu elektranu na lokacijama Sinop i u Trakiji sa Kinom i Kanadom<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

Pored velikih elektrana, Turska aktivno razvija planove za implementaciju malih modularnih reaktora (SMR). Cilj dr\u017eave je da do 2050. godine kroz SMR tehnologiju integri\u0161e dodatnih 5 gigavata (odnosno 5000 megavata) kapaciteta, \u0161to bi u praksi zna\u010dilo postavljanje ekvivalenta od najmanje velikog broja SMR jedinica.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, kao portal koji kriti\u010dki posmatra industrijske trendove, moramo re\u0161 dve posvetiti ugovornom modelu pod kojim Turska ulazi u nuklearni klub. Model BOO (Build-Own-Operate), koji je primenjen na Akuju, predstavlja specifi\u010dan oblik geopoliti\u010dke i ekonomske simbioze: Turska dobija preko potrebnu baznu energiju (10% nacionalne potro\u0161nje) i podizanje lokalne ljudske infrastrukture kroz transfer znanja i \u0161kolovanje kadrova. Ali cena te naizgled ugodne pozicije je potencijalni dugoro\u010dni gubitak energetskog suvereniteta, jer strani partner – ko god da je on – trajno poseduje i upravlja energetskim gigantom od kojeg uveliko zavisi turski elektroenergetski sistem. <\/p>\n\n\n\n

Ankara potencijalno ima re\u0161enje i svesna je opasnosti od stavljanja svih jaja u jednu korpu – pa zato pregovara sa Kinom, Ju\u017enom Korejom i Kanadom, a uporedo razvija ambiciozan plan za \u010dak 16 malih modularnih reaktora (SMR) kroz koje \u017eeli da razvije sopstvenu, suverenu tehnolo\u0161ku bazu do 2050. godine. <\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News<\/p>\n\n\n\n

S.A. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dolaskom kompleta od 4 parogeneratora namenjenih za \u010detvrti blok turske nuklearne elektrane Akuju, zvani\u010dno je kompletirana isporuka sve klju\u010dne opreme<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1971,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[190,31,138],"class_list":["post-3279","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-akuju","tag-rusija","tag-turska"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3279","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3279"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3279\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3280,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3279\/revisions\/3280"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1971"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3279"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3279"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3279"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}