{"id":3270,"date":"2026-06-03T08:18:16","date_gmt":"2026-06-03T08:18:16","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3270"},"modified":"2026-06-03T08:34:40","modified_gmt":"2026-06-03T08:34:40","slug":"instalirana-druga-reaktorska-posuda-na-projektu-hinkley-point-c","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/06\/03\/instalirana-druga-reaktorska-posuda-na-projektu-hinkley-point-c\/","title":{"rendered":"Instalirana druga reaktorska posuda na projektu Hinkley Point C"},"content":{"rendered":"\n

Na gradili\u0161tu nuklearne elektrane Hinkli Point C u Velikoj Britaniji uspe\u0161no je zavr\u0161ena operacija podizanja i postavljanja reaktorske posude za drugi od dva planirana reaktora EPR dizajna. Ova kompleksna in\u017eenjerska operacija trajala je dva dana i zavr\u0161ena je uspe\u0161nim pozicioniranjem masivne komponente unutar reaktorske zgrade drugog bloka<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Hinkley
Hinkley Point. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Za razliku od instalacije na prvom bloku, gde je kori\u0161\u0107en privremeni nadzemni sistem za podizanje, EDF Energy je ovog puta primenio potpuno novu i znatno efikasniju metodu. Posuda te\u0161ka 500 tona podignuta je pomo\u0107u dizalice \u201eBig Carl\u201d – zvani\u010dno najve\u0107e kran-dizalice na svetu – i precizno uba\u010dena direktno u reaktorsku zgradu. Iz kompanije isti\u010du da je ova inovacija u\u0161tedela prostor, vreme i novac, te da predstavlja direktan dokaz unapre\u0111enja performansi izme\u0111u izgradnje prvog i drugog bloka.<\/p>\n\n\n\n

Unutar same zgrade, posuda duga\u010dka 13 metara podignuta je i rotirana u vertikalni polo\u017eaj pomo\u0107u velike unutra\u0161nje polarne dizalice, a zatim spu\u0161tena na potporni prsten. Ova posuda od visoko kvalitetnog \u010delika predstavlja ku\u0107i\u0161te za reaktorsko jezgro i ostale prate\u0107e komponente koje obezbe\u0111uju protok moderatora i rashladnog sredstva i kontrolnih \u0161ipki.<\/p>\n\n\n\n

Framatome i francuska proizvodna baza<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, reaktorsku posudu za drugi blok proizvela je francuska kompanija Framatome u svojoj fabrici Saint-Marcel u \u0160alon-sir-Soni, u isto\u010dnoj Francuskoj. Zavr\u0161etak proizvodnje objavljen je krajem novembra pro\u0161le godine, a komponenta je na gradili\u0161te u Somersetu isporu\u010dena u januaru ove godine.<\/p>\n\n\n\n

Zanimljivo je uporediti dinamiku sa prvim blokom, \u010dija je posuda proizvedena u pogonu Le Creusot u Burgundiji krajem 2022. godine, isporu\u010dena na gradili\u0161te u februaru 2023. godine, ali je zbog gra\u0111evinskih ka\u0161njenja stajala u skladi\u0161tu skoro dve godine, sve do instalacije u decembru 2024. godine. Kod drugog bloka taj zastoj je eliminisan, \u0161to potvr\u0111uje tvrdnje EDF-a da se drugi blok gradi izme\u0111u 20% i 30% br\u017ee u odnosu na prvi, zahvaljuju\u0107i iskustvu istih timova koji rade na identi\u010dnom dizajnu.<\/p>\n\n\n\n

Optimizacija za Sizvel C (i finansijska senka)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Instalacija ove posude omogu\u0107ava EDF-u da zapo\u010dne monta\u017eu preostale opreme za kompletiranje primarnog kola drugog bloka. Rukovodstvo projekta nagla\u0161ava da ovo nije bio prost proces kopiranja prvog bloka, ve\u0107 svesna optimizacija koja je zgradu drugog bloka stavila vremenski ispred u odnosu na prvi blok.<\/p>\n\n\n\n

Kada budu zavr\u0161ena, oba reaktora \u0107e proizvoditi elektri\u010dnu energiju bez gotovo ikakvog ugljeni\u010dkog otiska koja bi trebala da bude dovoljna za snabdevanje 6 miliona domova, sa projektovanim vekom rada od 80 godina. EDF se nada da \u0107e sve nau\u010dene lekcije i optimizacije sa drugog bloka direktno primeniti na sestrinski projekat Sizvel C, \u010dija je investiciona odluka doneta pro\u0161le godine, a \u010dija bi osnovna cena izgradnje trebalo da bude za 22% ni\u017ea u odnosu na trenutne procene za Hinkley Point C. Zavr\u0161etak te elektrane planiran je za 2039. godinu.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, kao kriti\u010dki posmatra\u010d globalnih trendova, moramo stvari postaviti u realan ekonomski okvir jer ovaj in\u017eenjerski uspeh ne mo\u017ee u potpunosti da izbri\u0161e finansijsku senku koja prati Hinkli Point C. Izgradnja dva EPR reaktora je po\u010dela u decembru 2018. godine za prvi blok i godinu dana kasnije za drugi. Ali rokovi za pu\u0161tanje u rad prvog bloka pomereni su sa originalne 2025. na 2030. godinu, dok je procenjena cena sa po\u010detnih 26 milijardi funti prakti\u010dno eksplodirala na 31 do 34 milijarde.<\/p>\n\n\n\n

Tako da EDF opravdano slavi ovaj in\u017eenjerski uspeh (i koristi ga u svom kriznom PR-u) kako bi dokazao da nuklearni megaprojekti imaju smisla, ali finansijska arhitektura EPR reaktora ostaje duboko problemati\u010dna, a teret od preko 31 milijardu funti tro\u0161kova predstavlja ozbiljnu opomenu za celokupnu industriju.<\/p>\n\n\n\n

Za zemlje koje tek treba da inkorporiraju nuklearnu energiju , pouka iz Somerseta ima dve strane medalje. S jedne strane, potvr\u0111uje se pravilo da nikada ne treba graditi samo jedan izolovan reaktorski blok, jer su u\u010denje na sopstvenim gre\u0161kama i repeticija pouzdan na\u010din da se postigne efikasnost. <\/p>\n\n\n\n

Ali se sa druge strane postavlja pitanje politi\u010dke ekonomije: koja to dr\u017eava u razvoju mo\u017ee sebi da priu\u0161ti finansijski rizik i likvidnost da izdr\u017ei prvu fazu \u201eu\u010denja\u201d? I u kakvom se polo\u017eaju nalaze zemlje koje imaju relativno male potrebe – kao \u0161to je Srbija – koja ne\u0107e imati prostora za formiranje ove ekonomije obima na svojim projektima? Naravno, tehnologija i in\u017eenjering na kraju uvek na\u0111u re\u0161enje – ali ekonomija i upravljanje rizicima su ono \u0161to nuklearne programe na kraju omogu\u0107e ili zaustave.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na gradili\u0161tu nuklearne elektrane Hinkli Point C u Velikoj Britaniji uspe\u0161no je zavr\u0161ena operacija podizanja i postavljanja reaktorske posude za<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1098,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[168,47],"class_list":["post-3270","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-hinkley-point-c","tag-velika-britanija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3270","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3270"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3270\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3271,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3270\/revisions\/3271"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1098"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3270"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3270"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3270"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}