{"id":3239,"date":"2026-05-26T09:21:44","date_gmt":"2026-05-26T09:21:44","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3239"},"modified":"2026-05-26T09:21:45","modified_gmt":"2026-05-26T09:21:45","slug":"2-milijarde-kilovatcasova-za-prvi-vver-toi-reaktor-u-nuklearki-kursk-ii","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/05\/26\/2-milijarde-kilovatcasova-za-prvi-vver-toi-reaktor-u-nuklearki-kursk-ii\/","title":{"rendered":"2 milijarde kilovat\u010dasova\u00a0 za prvi VVER-TOI reaktor u nuklearki Kursk II\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Najmo\u0107niji ruski nuklearni reaktor nove generacije, VVER-TOI nuklearnoj elektrani Kursk 2, zvani\u010dno je u\u0161ao u komercijalni rad 1. maja 2026. godine a dr\u017eavna korporacija Rosatom saop\u0161tila je da je ovaj blok, kapaciteta 1250 megavata, ve\u0107 generisao vi\u0161e od 2 milijarde kilovat-\u010dasova elektri\u010dne energije od trenutka kada je u decembru pro\u0161le godine prvi put povezan na mre\u017eu\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Kursk
Kursk I i Kursk II. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Zvani\u010dnom predajom u operativni status, Kursk 2 je u\u0161ao na tr\u017ei\u0161te energije i po\u010deo da snabdeva Jedinstveni energetski sistem Rusije.<\/p>\n\n\n\n

\u201eZahvaljuju\u0107i reaktoru VVER-TOI, nuklearna elektrana Kursk se pridru\u017eila rangu najve\u0107ih nuklearki u zemlji, operi\u0161u\u0107i sa snagom od preko 3 000 megavata. Svaka milijarda kilovat-\u010dasova doprinosi energetskoj nezavisnosti i industrijskom razvoju\u201c, izjavio je direktor elektrane Aleksandar Uvakin.<\/p>\n\n\n\n

Projekat izgradnje ovog inovativnog bloka anga\u017eovao je masivnu privrednu i ljudsku mre\u017eu. Prema podacima Rosatoma, u realizaciji je u\u010destvovalo vi\u0161e od 90 000 ljudi i oko 250 izvo\u0111a\u010da i podizvo\u0111a\u010da.<\/p>\n\n\n\n

Pre nego \u0161to je savezni regulator Rostechnadzor 27. aprila izdao kona\u010dnu dozvolu za komercijalni rad, uspe\u0161no je zavr\u0161en period probnog rada tokom kojeg je sprovedeno vi\u0161e od 1 500 testova na svim sistemima i opremi energetskog bloka. Trenutno je u toku izgradnja drugog i tre\u0107eg bloka, a krajnji plan predvi\u0111a ukupno 4 VVER-TOI reaktora na ovoj lokaciji do 2034. godine, \u010dime \u0107e ukupni kapacitet dosti\u0107i 5 000 megavata.<\/p>\n\n\n\n

Tehni\u010dki profil: dupli radni vek i stopostotno MOX gorivo<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kursk 2 se gradi na zapadu Rusije, na oko 60 kilometara od granice sa Ukrajinom. VVER-TOI predstavlja najnoviju, optimizovanu evoluciju ruskih velikih lakovodnih reaktora sa vodom pod pritiskom.<\/p>\n\n\n\n

Glavne tehnolo\u0161ke prednosti ovog dizajna obuhvataju:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  • Du\u017ei \u017eivotni vek: radni vek glavne opreme je prakti\u010dno dupliran u odnosu na prethodne generacije.<\/li>\n\n\n\n
  • Napredna bezbednost: implementirana je robusna kombinacija aktivnih i pasivnih bezbednosnih sistema, uklju\u010duju\u0107i i takozvani \u201ehvata\u010d jezgra\u201c (\u201ccore melt localizer\u201d ili \u201ccore catcher\u201d) u slu\u010daju havarije.<\/li>\n\n\n\n
  • Agilnost gorivnog ciklusa: reaktor ima sposobnost da radi sa 100% udelom me\u0161ovitog oksidnog goriva (MOX), koje sadr\u017ei plutonijum i osiroma\u0161eni uranijum, \u0161to je klju\u010dni korak ka zatvaranju nuklearnog gorivnog ciklusa.<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n

    Zamena za staru RBMK flot<\/strong>u<\/p>\n\n\n\n

    Novi blokovi u Kursku 2 imaju i kriti\u010dnu ulogu u energetskoj tranziciji regiona, jer sukcesivno menjaju 4 stara reaktora tipa RBMK-1000 (tehnologija kori\u0161\u0107ena u \u010cernobilju: reaktori kanalnog tipa, moderirani grafitom i hla\u0111eni lakom vodom) u postoje\u0107oj, obli\u017enjoj elektrani Kursk 1, koja bi trebalo da bude potpuno uga\u0161ena do 2031. <\/p>\n\n\n\n

    Prvi stari blok uga\u0161en je u decembru 2021. godine nakon 45 godina rada, dok je drugi usledio u januaru 2024. godine. Iako je originalni projektovani vek ovih RBMK reaktora bio 30 godina, on je uspe\u0161no produ\u017een za dodatnih 15 godina kroz programe modernizacije.<\/p>\n\n\n\n

    Ina\u010de, komercijalizacija prvog VVER-TOI reaktora u Kursku 2 je doga\u0111aj koji zaslu\u017euje duboku analizu: re\u010d je o tehnolo\u0161kom odgovoru Rusije na zapadne dizajne poput EPR-a ili AP1000, ali sa jednom klju\u010dnom geopoliti\u010dkom i ekonomskom razlikom \u2013 visokom standardizacijom i optimizacijom gradnje. Uostalom, sufiks \u201eTOI\u201c u nazivu ozna\u010dava da je reaktor projektovan da bude tipski, optimizovan i integrisan u digitalno okru\u017eenje (Typical, Optimised, Integrated), sa ciljem da se dramati\u010dno smanje tro\u0161kovi i vreme izgradnje.<\/p>\n\n\n\n

    Kao spomenik agilnosti Rosatoma stoji to da on uspeva da, bez mnogo zastoja, izvede smenu generacija na sopstvenoj teritoriji: stari RBMK reaktori, koji su decenijama nosili energetski sistem ali i geopoliti\u010dki teret bezbednosnih kontroverzi nakon 1986. godine, planski odlaze u penziju, a na njihovo mesto dolaze novi i znatno bezbedniji reaktori.<\/p>\n\n\n\n

    Izvor: World Nuclear News <\/p>\n\n\n\n

    S.A. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Najmo\u0107niji ruski nuklearni reaktor nove generacije, VVER-TOI nuklearnoj elektrani Kursk 2, zvani\u010dno je u\u0161ao u komercijalni rad 1. maja 2026.<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1569,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[38,31,183],"class_list":["post-3239","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-rosatom","tag-rusija","tag-vver-toi"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3239","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3239"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3239\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3240,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3239\/revisions\/3240"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1569"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3239"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3239"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3239"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}