{"id":3211,"date":"2026-05-22T07:44:29","date_gmt":"2026-05-22T07:44:29","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3211"},"modified":"2026-05-22T07:45:01","modified_gmt":"2026-05-22T07:45:01","slug":"finansijski-model-za-nuklearku-sizewell-c-pod-lupom-revizora-privatni-profiti-kostace-britanske-potrosace-milijarde","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/05\/22\/finansijski-model-za-nuklearku-sizewell-c-pod-lupom-revizora-privatni-profiti-kostace-britanske-potrosace-milijarde\/","title":{"rendered":"Finansijski model za nuklearku Sizvel C pod lupom revizora: privatni profiti ko\u0161ta\u0107e britanske potro\u0161a\u010de milijarde"},"content":{"rendered":"\n

Finansijski povrati privatnih investitora u projektu izgradnje nove britanske nuklearne elektrane Sizvel C (Sizewell C) mogli bi u po\u010detnoj fazi da ko\u0161taju britanske potro\u0161a\u010de i do \u010detiri milijarde funti, mada bi dugoro\u010dna neto korist za ra\u010dune za struju mogla da dostigne \u010dak osamnaest milijardi funti, navodi se u najnovijem izve\u0161taju Dr\u017eavne revizorske institucije Velike Britanije (NAO). Ali izve\u0161taj upozorava da inovativni model finansiranja – koji je primenjen u ovom slu\u010daju – nosi ozbiljne rizike koji zahtevaju strog dr\u017eavni nadzor\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Sizvel
Sizvel B. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Projekat Sizvel C, \u010dija se ukupna vrednost procenjuje na trideset osam milijardi funti, predvi\u0111a izgradnju dva reaktora tipa EPR ukupne elektri\u010dne snage 3200 megavata. To je kapacitet dovoljan za snabdevanje oko \u0161est miliona doma\u0107instava \u010distom energijom tokom najmanje \u0161ezdeset godina.<\/p>\n\n\n\n

Elektrana \u0107e biti identi\u010dna replika postrojenja Hinkli Point C (Hinkley Point C) koje je trenutno u izgradnji: oba \u0107e biti EPR reaktori, reaktori sa vodom pod pritiskom, hla\u0111eni i moderirani lakom vodom i snage po 1650 megavata. Cilj ovog pristupa je da se, na osnovu prethodnog in\u017eenjerskog iskustva, gradnja ubrza i pojeftini. Zahvaljuju\u0107i tome, bazni tro\u0161kovi izgradnje Sizvel C projektovani su da budu za dvadeset dva odsto ni\u017ei od najni\u017ee trenutne procene za Hinkli Point C. Kona\u010dna investiciona odluka doneta je u julu pro\u0161le godine, a zavr\u0161etak izgradnje planiran je za 2039. godinu.<\/p>\n\n\n\n

Kontroverzni RAB model: gra\u0111ani pla\u0107aju gradnju unapred<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ali za razliku od starih modela gde investitori sami finansiraju gradnju i preuzimaju rizik, a naplatu vr\u0161e tek kada elektrana po\u010dne da proizvodi elektri\u010dnu energiju, Sizvel C koristi model (nadamo se da \u0107emo dobro prevesti) \u201cregulisane baze imovine\u201d (Regulated Asset Based – RAB). Ovaj model podrazumeva da gra\u0111ani preko svojih ra\u010duna za struju doprinose tro\u0161kovima izgradnje jo\u0161 tokom same faze gra\u0111evinskih radova, dakle, da finansiraju deo projekta tokom same izgradnje.<\/p>\n\n\n\n

A potro\u0161a\u010di su po\u010deli da pla\u0107aju ovaj doprinos krajem pro\u0161le godine a nadle\u017eno ministarstvo procenjuje da \u0107e projekat inicijalno podi\u0107i ra\u010dune tipi\u010dnog doma\u0107instva za \u010detiri funte godi\u0161nje, a taj iznos \u0107e postepeno rasti na sedamnaest do devetnaest funti godi\u0161nje do trenutka kada elektrana proradi. Iako model predvi\u0111a dugoro\u010dne u\u0161tede, dr\u017eavni revizori napominju da ekonomske koristi za potro\u0161a\u010de ne\u0107e nadma\u0161iti tro\u0161kove izgradnje sve do posle 2060. godine.<\/p>\n\n\n\n

Javno-privatno partnerstvo i unutra\u0161nja struktura<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U strukturi vlasni\u0161tva, britanska vlada trenutno dr\u017ei udeo od 44, 9 %, francuski EDF 12,5% (uz maksimalnu investiciju od jedne milijarde i sto miliona funti tokom gradnje), dok preostali deo dr\u017ee privatni fondovi predvo\u0111eni kompanijama La Caisse, Centrica i Amber Infrastructure.<\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eavni revizori stoga izra\u017eavaju zabrinutost jer je vlada svesno preuzela manjinski udeo kako bi izbegla administrativne slabosti koje prate velike dr\u017eavne projekte, prebacuju\u0107i operativno upravljanje na privatni sektor pod pretpostavkom da \u0107e njihova ekspertiza smanjiti tro\u0161kove i ubrzati isporuku. Me\u0111utim, izve\u0161taj NAO nagla\u0161ava da nije potpuno jasno koliko ovaj aran\u017eman zaista stimuli\u0161e privatne investitore da smanje tro\u0161kove. O\u010dekuje se da \u0107e investitori ostvariti internu stopu prinosa od 13 odsto (nakon oporezivanja) pod uslovom da se tro\u0161kovi zadr\u017ee u okviru plana, a ta stopa pada na 10,8 odsto ukoliko tro\u0161kovi sko\u010de na maksimalni regulatorni prag od 47,7 milijardi funti. Investitori planiraju da prodaju svoje udele \u010dim elektrana postane operativna.<\/p>\n\n\n\n

Uprkos kritikama revizora, Tom Grejtreks, izvr\u0161ni direktor Udru\u017eenja nuklearne industrije (NIA), stao je u odbranu projekta: \u201eIdeja da je Britanija mogla da \u010deka i vidi da li \u0107e se pojaviti ‘ne\u0161to jeftinije’ ignori\u0161e realnost. Pro\u0161li smo kroz najgoru energetsku krizu u generacijama i suo\u010davamo se sa nestabilno\u0161\u0107u tr\u017ei\u0161ta gasa i geopoliti\u010dkim tenzijama. Britaniji je potrebna sigurna, doma\u0107a energija koja nije izlo\u017eena globalnim fosilnim \u0161okovima.\u201d<\/p>\n\n\n\n

A britanski model za Sizvel C otvara najbolniju temu moderne nuklearne renesanse: ko i koliko treba da plati cenu tehnolo\u0161ke i energetske tranzicije \u2013 dr\u017eava, privatni kapital ili krajnji potro\u0161a\u010di preko svojih ra\u010duna za struju? Uvo\u0111enje RAB modela je administrativni potez koji smanjuje rizik za privatne investitore i privla\u010di sve\u017e kapital, ali prebacivanje tereta finansiranja na gra\u0111ane decenijama pre nego \u0161to dobiju prvi megavat\u010das \u010diste energije izaziva opravdan kriti\u010dki otklon javnosti – koji ponajvi\u0161e ko\u0161ta samu nuklearnu industriju. Pa smo tako primetime da oni koji senuklearnoj energiji protive i koriste argument visoke cene – koriste upravo premiere suludo skupih Sizvel C i Hinkli Point C prijekata u Velikoj Britaniji. <\/p>\n\n\n\n

Za na\u0161 portal ovaj slu\u010daj je jedna od najva\u0107nijih slu\u010dajeva koje strate\u0161ko pratimo – jer daje lekciju o granicama deregulacije i opravdanosti dr\u017eavnog intervencionizma. Dr\u017eava je u slu\u010daju Sizvela svesno prepustila kontrolu privatnim fondovima kako bi izbegla sopstvenu neefikasnost u upravljanju megaprojektima, ali ra\u010dunica pokazuje da \u0107e privatni profiti skupo ko\u0161tati poreske obveznike, osim ako taj privatni menad\u017ement drasti\u010dno ne skrati rokove izgradnje – \u0161to ne izgleda da \u0107e se desiti. Dakle: nuklearna energija jeste stub energetske suverenosti i odbrane od fluktuacija cena fosilnih goriva na globalnom tr\u017ei\u0161tu, ali arhitektura finansiranja i raspodela rizika izme\u0111u javnog i privatnog sektora moraju biti precizno i pametno postavljeni i pre svega postavljeni tako da donose neke dru\u0161tvene benefite. U suprotnom, projekti od nacionalnog interesa, pa i nuklearni projekti, veoma lako postaju alat za ekstrakciju profita na ra\u010dun gra\u0111ana.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Finansijski povrati privatnih investitora u projektu izgradnje nove britanske nuklearne elektrane Sizvel C (Sizewell C) mogli bi u po\u010detnoj fazi<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":776,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[22,23,19],"tags":[104,130,47],"class_list":["post-3211","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-epr","tag-sizvel-c","tag-velika-britanija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3211","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3211"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3211\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3213,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3211\/revisions\/3213"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/776"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3211"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3211"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3211"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}