{"id":3202,"date":"2026-05-21T07:55:56","date_gmt":"2026-05-21T07:55:56","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3202"},"modified":"2026-05-21T08:51:54","modified_gmt":"2026-05-21T08:51:54","slug":"rosatom-najavljuje-devet-brzih-reaktora-za-zatvaranje-gorivnog-ciklusa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/05\/21\/rosatom-najavljuje-devet-brzih-reaktora-za-zatvaranje-gorivnog-ciklusa\/","title":{"rendered":"Rosatom najavljuje devet brzih reaktora za zatvaranje gorivnog ciklusa"},"content":{"rendered":"\n

Ruska dr\u017eavna korporacija Rosatom planira da do 2042. godine izgradi devet nuklearnih energetskih blokova sa brzim neutronima, potvrdio je Aleksandar Lok\u0161in, prvi zamenik generalnog direktora Rosatoma. Ovaj ambiciozni cilj zvani\u010dno je uvr\u0161ten u Generalni plan za razme\u0161taj elektroenergetskih objekata Ruske Federacije, a javnosti je predstavljen tokom plenarne sednice me\u0111unarodne konferencije Me\u0111unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) pod nazivom \u201eFR-26\u201d, koja se ovih dana odr\u017eava u Pekingu<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Nuklearna
Nuklearna elektrana u Belojarsku gde se nalaze dva brza reaktora Foto: Rosenergoatom<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U zvani\u010dnom saop\u0161tenju Rosatoma nagla\u0161ava se da postepeni prelazak na tehnologiju brzih reaktora i zatvoreni nuklearni gorivni ciklus nije samo pitanje tehnolo\u0161kog presti\u017ea, ve\u0107 strate\u0161ki imperativ za globalni energetski sektor.<\/p>\n\n\n\n

\u201eBrzi reaktori sa zatvorenim gorivnim ciklusom nisu samo sredstvo za pove\u0107anje efikasnosti nuklearne energije, ve\u0107 preduslov za njen dugoro\u010dni opstanak\u201c, izjavio je Lok\u0161in.<\/p>\n\n\n\n

On je objasnio da \u0107e sa \u0161irenjem flote brzih reaktora rasti i njihov doprinos o\u010duvanju prirodnih rezervi uranijuma, ali i re\u0161avanju klju\u010dnog ekolo\u0161kog i politi\u010dkog pitanja \u2013 upravljanja istro\u0161enim nuklearnim gorivom koje dolazi iz klasi\u010dnih termalnih (uglavnom lakovodnih) reaktora. <\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, peta me\u0111unarodna konferencija IAEA o brzim reaktorima i gorivnim ciklusima \u201eFR-26\u201d odr\u017eava se u glavnom gradu Kine od osamnaestog do dvadeset drugog maja 2026. godine, pod sloganom \u201eOd inovacije do implementacije\u201d. Program skupa podeljen je u devet tematskih oblasti koje pokrivaju sve faze \u2013 od inovativnog dizajna i licenciranja, preko ekonomije, pa sve do obuke kadrova i komunikacije sa javno\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n

Po\u010dasni predsednik ovogodi\u0161nje konferencije je Evgenij Adamov, nau\u010dni direktor projekta \u201eProryv\u201d (Prodor) \u2013 sveobuhvatnog Rosatomovog programa za razvoj nuklearne tehnologije slede\u0107e generacije. Okosnicu ovog programa \u010dini eksperimentalno-demonstracioni energetski kompleks u Seversku koji obuhvata reaktor BREST-OD-300 hla\u0111en te\u010dnim olovom, kao i module za proizvodnju i preradu istro\u0161enog nitridnog goriva o kojima smo pisali<\/a> koliko ju\u010de. Devet planiranih komercijalnih jedinica do 2042. godine predstavlja\u0107e direktnu industrijsku replikaciju i skaliranje ovih tehnologija.<\/p>\n\n\n\n

Najava izgradnje \u010dak devet komercijalnih energetskih blokova sa brzim neutronima do 2042. godine predstavlja jasan signal da Rusija polako ali sigurno zavr\u0161ava eru eksperimentisanja i pristupa fazi ne\u0161to \u0161ire i ozbiljnije implementacije. <\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, ovi “brzi reaktori” (odnosno reaktori brzog spektra) predstavljaju naprednu tehnologiju \u010detvrte generacije koja koristi brze neutrone visokih energija za izazivanje fisije, umesto usporenih (moderiranih) neutrona koji se koriste u klasi\u010dnim (termalnim) nuklearnim elektranama. A zahvaljuju\u0107i ovoj karakteristici, oni imaju sposobnost da efikasno tro\u0161e istro\u0161eno nuklearno gorivo iz tradicionalnih reaktora, \u010dime drasti\u010dno smanjuju koli\u010dinu i trajnost radioaktivnog otpada. Pored toga, ovi reaktori mogu sami da proizvode sopstveno gorivo tokom rada (procesom \u201eoplodnje\u201d uranijuma-238 u plutonijum-239), \u0161to omogu\u0107ava uspostavljanje potpuno zatvorenog gorivnog ciklusa i obezbe\u0111uje energetsku odr\u017eivost za hiljade godina.<\/p>\n\n\n\n

Zbog toga brzi reaktori potencijalno re\u0161avaju dve boljke nuklearnog sektora \u2013 prakti\u010dno elimini\u0161u ionako mali problem akumulacije istro\u0161enog goriva (tako \u0161to ga koriste kao resurs) ali i drasti\u010dno smanjuju zavisnost od rudarenja prirodnog uranijuma. \u010cinjenica da se ova strategija predstavlja u Kini, zemlji koja tako\u0111e ubrzano razvija sopstvene brze reaktore, pokazuje gde se danas nalazi tehnolo\u0161ki epicentar nuklearne renesanse.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, globalno interesovanje za brze reaktore polako ali sigurno raste. Za sada nemamo previ\u0161e informacija o situaciji u SAD, ali znamo sigurno da je u Francuskoj tako\u0111e najavljena izgradnja \u010ditave flote takozvanih brzih reaktora te da do 2100. godine u potpunosti prestane sa uvozom prirodnog uranijuma.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: TASS <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ruska dr\u017eavna korporacija Rosatom planira da do 2042. godine izgradi devet nuklearnih energetskih blokova sa brzim neutronima, potvrdio je Aleksandar<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":332,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[20,19],"tags":[203,38,31],"class_list":["post-3202","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tehnologije","category-vesti","tag-brzi-reaktori","tag-rosatom","tag-rusija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3202","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3202"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3202\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3210,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3202\/revisions\/3210"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/332"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3202"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3202"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3202"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}