{"id":3194,"date":"2026-05-19T07:12:52","date_gmt":"2026-05-19T07:12:52","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3194"},"modified":"2026-05-19T07:12:53","modified_gmt":"2026-05-19T07:12:53","slug":"svedska-blykalla-podnela-zahtev-za-izgradnju-smr-elektrane-sa-reaktorima-hladenim-tecnim-olovom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/05\/19\/svedska-blykalla-podnela-zahtev-za-izgradnju-smr-elektrane-sa-reaktorima-hladenim-tecnim-olovom\/","title":{"rendered":"\u0160vedska: Blykalla podnela zahtev za izgradnju SMR elektrane sa reaktorima hla\u0111enim te\u010dnim olovom\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

\u0160vedska kompanija Blykalla zvani\u010dno je podneo zahtev vladi za izgradnju inovativne energetske stanice u mestu Norsundet (op\u0161tina Jevle) na istoku zemlje. Projekat predvi\u0111a park od \u0161est naprednih SEALER reaktora hla\u0111enih te\u010dnim olovom ukupnog kapaciteta 330 megavata. Ovo predstavlja prvu zvani\u010dnu prijavu za izgradnju \u010detvrte generacije komercijalnih malih modularnih reaktora (SMR) u toj zemlji<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Nacrt
Po\u0161to nismo na\u0161li dijagram ili fotografiju reaktora BREST-OD-300 koju mo\u017eemo koristiti, postavi\u0107emo generi\u010dku shemu brzog reaktora hla\u0111enog olovom. Foto: Idaho National Libraryderivative work: Beao – Lfr.gif and before that [1]., Public Domain, https:\/\/commons.wikimedia.org\/w\/index.php?curid=8039779<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Lokacija u Norsundetu izabrana je zbog izuzetne strate\u0161ke pozicije izme\u0111u dve klju\u010dne energetske zone u \u0160vedskoj, ali i zbog postoje\u0107e lu\u010dke infrastrukture i industrijskog nasle\u0111a, \u0161to \u0107e zna\u010dajno smanjiti kompleksnost i tro\u0161kove gradnje.<\/p>\n\n\n\n

Kompanija Blykalla (nekada\u0161nji LeadCold) nastala je kao spin-of Kraljevskog tehnolo\u0161kog instituta (KTH) u Stokholmu, gde se sistemi reaktora hla\u0111enih te\u010dnim olovom razvijaju jo\u0161 od 1996. godine. Njihov vode\u0107i komercijalni dizajn SEALER (Swedish Advanced Lead Reactor) donosi tehnologiju \u010detvrte generacije koja omogu\u0107ava izuzetno visok nivo pasivne bezbednosti i kompaktnosti. Ukoliko se dobiju sve dozvole, komercijalni objekat u Norsundetu mogao bi da postane operativan ve\u0107 u prvoj polovini 2030-ih.<\/p>\n\n\n\n

\u201eOva prijava je istorijski prvenac za \u0160vedsku. Mi ne planiramo samo napredni reaktorski park \u2013 mi gradimo energetsku budu\u0107nost \u0160vedske i postavljamo zemlju na \u010delo globalne nuklearne renesanse\u201c, izjavio je izvr\u0161ni direktor kompanije Blykalla Jakob Stedman.<\/p>\n\n\n\n

On je posebno naglasio da globalni rast ve\u0161ta\u010dke inteligencije (AI) i masovna elektrifikacija dru\u0161tva zahtevaju drasti\u010dno ubrzanje u uvo\u0111enju \u010diste i predvidive bazne energije, \u0161to je prostor u kojem tehnologija te\u010dnog olova nudi jedinstvene prednosti.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj talas investicija direktna je posledica novog \u0161vedskog Zakona o vladinom odobrenju nuklearnih objekata, koji je usvojen ranije ove godine sa ciljem da pojednostavi i ubrza procedure za uvo\u0111enje novih kapaciteta. Pre samo dva meseca, kompanija K\u00e4rnfull Next podnela je prvu aplikaciju po novom zakonu za lokaciju Valdemarsvik, \u0161to je bio prvi zahtev za novu nuklearku u \u0160vedskoj nakon punih 50 godina. Blykalla je sada napravila korak dalje donose\u0107i naprednu tehnologiju \u010detvrte generacije.<\/p>\n\n\n\n

A vlada \u0160vedske, predvo\u0111ena desnocentristi\u010dkom koalicijom, je usvojila mapu puta koja predvi\u0111a izgradnju novih nuklearnih kapaciteta ekvivalentnih najmanje dvama velikim reaktorima do 2035. godine, i do deset reaktora velikog kapaciteta do 2045. Tako\u0111e, od avgusta pro\u0161le godine na snazi je i novi zakon o dr\u017eavnoj pomo\u0107i, \u0161to je ve\u0107 privuklo konzorcijume poput kompanije Videberg Kraft (iza koje stoji Vattenfall i udru\u017eenje industrijalaca) da zatra\u017ee podr\u0161ku za gradnju pet GE Hitachi BWRX-300 ili tri Rolls-Royce SMR reaktora na lokaciji Ringhals.<\/p>\n\n\n\n

Za na\u0161 portal je ovde najzna\u010dajniji tehnolo\u0161ki iskorak. Blykalla ne razvija klasi\u010dne reaktore sa lakom vodom na koje je tr\u017ei\u0161te naviklo, ve\u0107 tehnologiju hla\u0111enja te\u010dnim olovom (\u0161to se smatra \u010detvrtom generacijom) razvijanu na doma\u0107em univerzitetu KTH.\u00a0A sve to zajedno pokazuje da prelazak na nuklearnu energiju za jednu zemlju ne mora isklju\u010divo zna\u010diti puki uvoz gotove tehnologije iz SAD, Francuske ili Rusije: ukoliko imate razvijenu ljudsku infrastrukturu i kontinuitet nau\u010dnog rada, doma\u0107i projekti mogu postati veoma perspektivni kao nosioci energetske suverenosti a mo\u017eda \u010dak i izvozni aduti.<\/p>\n\n\n\n

Reaktori hla\u0111eni olovom\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, reaktori hla\u0111eni olovom su po mnogo \u010demu veoma zanimljivi i jedni od onih za koje se smatra da imaju veliki potencijal u budu\u0107nosti. Oni su hla\u0111eni te\u010dnim olovom ili eutekti\u010dkom me\u0161avinom bizmuta i olova \u0161to im omogu\u0107ava neke izuzetne karakteristike: veoma male dimenzije; mogu\u0107nost rada na atmosferskom pritisku; visoku efikasnost; visoku neutronsku ekonomiju jer je olovo odli\u010dan reflektor neutrona; olovo samo po sebi predstavlja za\u0161titu od gama zra\u010denja pa ujedno funkcioni\u0161e i kao biolo\u0161ki \u0161tit; olovo je hemijski stabilno pa nema opasnosti od po\u017eara u slu\u010dajevima curenja; zbog karakteristika olova u vanrednim situacijama je mogu\u0107e hla\u0111enje prirodnom konvekcijom; olovo ima ekstremno visoku ta\u010dku klju\u010danja, \u0161to prakti\u010dno elimini\u0161e opasnost od gubitka rashladne te\u010dnosti; zbog termi\u010dkih karakteritika olova, reaktor tako\u0111e ima veliku toleranciju na temperaturne varijacije \u0161to ga \u010dini bezbednim; olovo je veoma stabilno, pa ovakvi reaktori ostavljaju veoma malo otpada posle rada.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ali, ipak se moraju navesti i neke inherent mane: ukoliko se koristi eutekti\u010dka me\u0161avina olovo-bizmut dolazi i do proizvodnje polonijuma 210; postoji opasnost od prelaska te\u010dnosti za hla\u0111enje u \u010dvrsto agregatno stanje (takozvani \u201cbricking\u201d) i blokade reatora \u010dime on postaje neoperativan i nema na\u010dina za njegovo ponvno pokretanje; olovo ima odli\u010dne termi\u010dke karakteristike, ali i izuzetno veliku specifi\u010dnu masu i viskoznost, \u0161to ote\u017eava cirkulaciju olova.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, reaktori hla\u0111eni olovom nisu previ\u0161e novi dizajn i najvi\u0161e su razvijani u Sovjetskom savezu (za ratnu mornaricu su jo\u0161 pre pedeset godina razvijeni reaktori hla\u0111eni te\u010dnim olovom OK-550 i BM-40A koji su se koristili za pogon na podmornicama) i Rusiji (izuzetno napredni<\/a> BREST-OD-300 koji se trenutno gradi je hla\u0111en te\u010dnim olovom); Francuska i Italija zajedni\u010dki razvijaju gorepomenuti NEWCLEO; u Nema\u010dkoj se razvija \u201cDual Fluid Reactor\u201d (DFR); u Belgiji se razvija MYRRHA; u SAD se razvija SSTAR; a zajedni\u010dka rumunsko italijanska kompanija Ansaldo Energia razvija model ALFRED (Advanced Lead Fast Reactor European Demonstrator) a vidimo da se i u \u0160vedskoj razmatra ova perspektivna tehnologija.  <\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160vedska kompanija Blykalla zvani\u010dno je podneo zahtev vladi za izgradnju inovativne energetske stanice u mestu Norsundet (op\u0161tina Jevle) na istoku<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":821,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[20,19],"tags":[153,50,182,96],"class_list":["post-3194","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tehnologije","category-vesti","tag-mali-modularni-reaktori","tag-reaktori-cetvrte-generacije","tag-reaktori-hladeni-tecnim-olovom","tag-svedska"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3194","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3194"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3194\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3195,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3194\/revisions\/3195"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/821"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3194"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3194"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3194"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}