{"id":3171,"date":"2026-05-15T09:13:52","date_gmt":"2026-05-15T09:13:52","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3171"},"modified":"2026-05-15T09:13:53","modified_gmt":"2026-05-15T09:13:53","slug":"svajcarska-studija-nuklearke-mogu-bezbedno-raditi-80-godina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/05\/15\/svajcarska-studija-nuklearke-mogu-bezbedno-raditi-80-godina\/","title":{"rendered":"\u0160vajcarska studija: nuklearke mogu bezbedno raditi 80 godina"},"content":{"rendered":"\n

Savezno ve\u0107e \u0160vajcarske usvojilo je izve\u0161taj koji zaklju\u010duje da je rad nuklearnih elektrana G\u00f6sgen i Leibstadt u trajanju od 80 godina tehni\u010dki izvodljiv i, u ve\u0107ini analiziranih scenarija, ekonomski isplativ. Ovaj dokument, koji je naru\u010dio Senat, predstavlja klju\u010dni korak u redefinisanju \u0161vajcarske energetske strategije i obezbe\u0111ivanju stabilnog snabdevanja tokom zimskih meseci<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"NE
NE Borsel. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Istra\u017eivanje koje su sprovele kompanije Frontier Economics i Siempelkamp NIS procenjuje da su investicije potrebne za tehni\u010dku nadogradnju postrojenja izme\u0111u 700 miliona i 1,2 milijarde \u0161vajcarskih franaka po elektrani. Izve\u0161taj nagla\u0161ava da finansijska podr\u0161ka dr\u017eave trenutno nije potrebna, jer se o\u010dekuje da operateri povrate ulo\u017eena sredstva kroz prodaju elektri\u010dne energije na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n

Ipak, dodajemo i da kao glavni rizici nisu identifikovani tehni\u010dki izazovi, ve\u0107 politi\u010dka i regulatorna neizvesnost<\/em>. Operateri insistiraju na stabilnom i predvidivom pravnom okviru kako bi mogli da planiraju investicije koje se amortizuju decenijama.<\/p>\n\n\n\n

Izazov odr\u017eavanja znanja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

A pored tehni\u010dkih aspekata, izve\u0161taj identifikuje jedan od najozbiljnijih izazova za dugoro\u010dni rad: o\u010duvanje specifi\u010dnih znanja i ve\u0161tina. Operateri nagla\u0161avaju da je odr\u017eavanje stru\u010dne radne snage i ekspertskog iskustva tokom perioda od osam decenija kriti\u010dan faktor koji zahteva sistemsko planiranje.<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, nakon nesre\u0107e u Fuku\u0161imi 2011. godine, \u0160vajcarska je donela odluku o postepenom napu\u0161tanju nuklearne energije. Me\u0111utim, energetska kriza i potreba za dekarbonizacijom doveli su do velikog zaokreta: 2025 je savezno ve\u0107e predstavilo nacrt zakona kojim se ukida zabrana izgradnje novih nuklearnih elektrana. U isto vreme, kompanija Axpo ve\u0107 ispituje mogu\u0107nost da elektrana Beznau, \u010dija su dva bloka pu\u0161tena u rad 1969. i 1972. godine, nastavi sa radom i nakon planiranih 60 godina.<\/p>\n\n\n\n

Trenutno \u010detiri \u0161vajcarska reaktora proizvode oko tre\u0107inu elektri\u010dne energije u zemlji.<\/p>\n\n\n\n

\u0160vajcarski primer je dragocen jer razbija mit o “zastarelosti” starijih reaktora. Fokus na radni vek od 80 godina pokazuje da nuklearna postrojenja, uz adekvatno investiranje, predstavljaju najdugove\u010dniju i najpouzdaniju energetsku infrastrukturu koju \u010dove\u010danstvo trenutno poseduje. Uz to dodajemo da je \u0160vajcarska jedinstvena: za razliku od uobi\u010dajene prakse gde reaktori dobijaju licencu na 40 godina pa je obi\u010dno dva puta ptodu\u017eavaju za po 20 godina – \u0161vajcarski reaktori imaju neograni\u010dene operativne licence a zakon o nuklearnoj energiji ne predvi\u0111a datum “isteka” i elektrana mo\u017ee da radi sve dok operater dokazuje da ispunjava bezbednosne kriterijume koje postavlja regulator (ENSI). Naravno, iako je dozvola neograni\u010dena, ona nije “blanko” te operateri moraju svakih 10 godina da podnose bezbednosnu reviziju – operater, na primer, mora da doka\u017ee da su kriti\u010dne komponente (poput reaktorske posude) i dalje u granicama izdr\u017eljivosti i da je oprema modernizovana u skladu sa najnovijim tehnolo\u0161kim standardima – dok je za reaktore starije od 40 godina, ovaj proces rigorozniji. <\/p>\n\n\n\n

Izvor: World Nuclear News<\/p>\n\n\n\n

S.A. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Savezno ve\u0107e \u0160vajcarske usvojilo je izve\u0161taj koji zaklju\u010duje da je rad nuklearnih elektrana G\u00f6sgen i Leibstadt u trajanju od 80<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1159,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[93],"class_list":["post-3171","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-svajcarska"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3171","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3171"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3171\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3172,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3171\/revisions\/3172"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1159"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3171"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3171"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3171"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}