{"id":3126,"date":"2026-05-08T07:31:55","date_gmt":"2026-05-08T07:31:55","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3126"},"modified":"2026-05-08T07:35:34","modified_gmt":"2026-05-08T07:35:34","slug":"paradoks-energetske-tranzicije-data-centri-sedmostruko-povecavaju-potraznju-i-spasavaju-termoelektrane","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/05\/08\/paradoks-energetske-tranzicije-data-centri-sedmostruko-povecavaju-potraznju-i-spasavaju-termoelektrane\/","title":{"rendered":"Paradoks energetske tranzicije: data centri \u201espasavaju\u201c ugalj"},"content":{"rendered":"\n

Najve\u0107i australijski proizvo\u0111a\u010d struje iz uglja, kompanija AGL Energy, predvi\u0111a masovan porast potra\u017enje za energijom usled ekspanzije AI data centara, pi\u0161e Renew Economy. Prema procenama direktora kompanije, Damijena Niksa, potra\u017enja bi u narednoj deceniji mogla da poraste \u010dak sedam puta, \u0161to paradoksalno mo\u017ee produ\u017eiti profitabilnost a time i rad postoje\u0107ih termoelektrana na ugalj<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Jedan
Jedan od data centara u Vird\u017einiji koja ima najve\u0107u koncentraciju data centara u SAD @Blomberg<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Dok se globalno insistira na prelasku na obnovljive izvore, realnost na terenu pokazuje da “glad” ve\u0161ta\u010dke inteligencije za stabilnom energijom (baseload<\/em>) primorava energetske gigante na promenu strategije.<\/p>\n\n\n\n

\u201eEnormna potra\u017enja” u brojkama<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Trenutno, operativni data centri u Australiji tro\u0161e oko 5 teravat-sati (TWh) energije. Me\u0111utim, projekti koji su ve\u0107 u fazi izgradnje i razvoja mogli bi tu cifru podi\u0107i na neverovatnih 34 teravat\u010dasova. Direktor AGL-a ovaj skok opisuje kao \u201eenorman\u201c i vidi ga kao ogromnu priliku za kompaniju koja i dalje preko 80 odsto svoje energije dobija iz uglja.<\/p>\n\n\n\n

Najzanimljiviji deo AGL-ove strategije je kori\u0161\u0107enje d\u017einovskih baterija ne samo za skladi\u0161tenje zelene energije, ve\u0107 i za “optimizaciju” rada termoelektrana: po\u0161to termoelektrana na ugalj Bayswater<\/em> (2.6 gigavata) sada mora da organizuje proizvodnju sinhronizovano sa solarnim panelima, mora i da smanji proizvodnju tokom dana za 70 odsto kako bi izbegla negativne cene na tr\u017ei\u0161tu. Stoga je plan je da se dve ogromne baterije (Liddell i Tomago, snage po 500 megavata) pune sredinom dana, kada ima vi\u0161ka solarne energije. To \u0107e podi\u0107i dnevne cene struje, \u0161to \u0107e direktno pove\u0107ati povrat investicije za termoelektranu Bayswater<\/em>, \u010dija \u0107e energija postati vrednija.<\/p>\n\n\n\n

Ovim procesom, AGL o\u010dekuje da \u0107e prose\u010dna prodajna cena njihove struje iz uglja porasti za oko 10 odsto, \u0161to bi stare termoelektrane u\u010dinilo ponovo profitabilnijim uprkos rastu obnovljivih izvora.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ali mi prime\u0107ujemo jo\u0161 jedan problem: da bi se kompenzovala isprekidanost obnovljivih izvora energije i obezbedila energija za veliku potro\u0161nju novih potro\u0161a\u010da – ima\u0107emo kombinacije elektrana na ugalj koje su najve\u0107i zaga\u0111iva\u010di; solarnih panela koji koriste suludo mnogo prostora (i imaju svoj ekolo\u0161ki otisak) i nu\u017enost izgradnje ogromnih baterijskih kapaciteta koji tako\u0111e imaju neverovatan ekolo\u0161ki otisak jer zahtevaju gigantske rudarske projekte. Dakle – uspelo se da se maltene od svega uzme najgore<\/em> i te\u0161ko da se mo\u017ee zamisliti energetski miks koji bi imao ve\u0107i i gori ekolo\u0161ki otisak.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Kako bilo, glavni izazov za donosioce odluka bi\u0107e upravljanje ovim naglim skokom potra\u017enje. Ukoliko se AI bum ne isprati drasti\u010dnim ubrzanjem gradnje vetroparkova i solarnih polja, baterijskih kapaciteta i ostale prate\u0107e infrastructure – scenario iz SAD-a postaje neizbe\u017ean: data centri \u0107e se napajati direktno iz fosilnih goriva (gasa i uglja), jer obnovljivi izvori ne mogu da isprate potrebe.<\/p>\n\n\n\n

Iako AGL najavljuje postepeni prelazak na \u201eniskougljeni\u010dni portfolio\u201c, kompanija je poslednjih godina ulo\u017eila vrlo malo u sopstvene vetroparkove i solarne projekte. Umesto toga, fokus je na “firming” kapacitetima \u2013 baterijama koje \u010dine sistem stabilnim dok termoelektrane nastavljaju da rade u pozadini.<\/p>\n\n\n\n

Pouka za Srbiju<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ova vest u principu predstavlja i prilog debati koju smo otvorili preno\u0161enjem teksta<\/a> profesora Verbi\u0107a, ali i time \u0161to strate\u0161ki pratimo razvoj data centara i njihove potro\u0161nje. Pa tako australijski primer potvr\u0111uje da data centri ne donose samo \u201edigitalnu budu\u0107nost\u201c, ve\u0107 stvaraju ogroman pritisak na energetski sistem (kao i na sistem vodosnabdevanja). Naravno, data centri su tu i ne\u0107emo ih se lako otarasiti, osim ukoliko investicioni babl oko njih ne eksplodira; ali svakako ukazuje da se polako ali sigurno, otvara jedan sasvim novi dru\u0161tveno politi\u010dki front.  <\/p>\n\n\n\n

Izvor: Renew Economy <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Najve\u0107i australijski proizvo\u0111a\u010d struje iz uglja, kompanija AGL Energy, predvi\u0111a masovan porast potra\u017enje za energijom usled ekspanzije AI data centara,<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1963,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[91,128],"class_list":["post-3126","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-data-centri","tag-vestacka-inteligencija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3126","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3126"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3126\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3130,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3126\/revisions\/3130"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1963"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3126"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3126"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3126"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}