{"id":3083,"date":"2026-04-29T10:43:15","date_gmt":"2026-04-29T10:43:15","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3083"},"modified":"2026-04-29T10:43:16","modified_gmt":"2026-04-29T10:43:16","slug":"rbmk-od-nacionalnog-ponosa-do-nacionalne-traume","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/04\/29\/rbmk-od-nacionalnog-ponosa-do-nacionalne-traume\/","title":{"rendered":"RBMK: od nacionalnog ponosa do nacionalne traume"},"content":{"rendered":"\n

Povodom \u010detrdesetogodi\u0161njice najve\u0107e nuklearne katastrofe u istoriji, donosimo detalje o reaktoru koji je bio instaliran u \u010cernobilju. Danas postavljamo tekst koji je posve\u0107en istorijatu i dizajerskim odlukama koji su doprineli katastrofi<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
NE Lenjingrad. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

RBMK reaktor (ruski: \u0420\u0435\u0430\u043a\u0442\u043e\u0440 \u0411\u043e\u043b\u044c\u0448\u043e\u0439 \u041c\u043e\u010dnosti \u041a\u0430\u043d\u0430\u043b\u044c\u043d\u044b\u0439<\/em> \u2013 reaktor velike snage kanalskog tipa) nije bio samo in\u017eenjerski projekat; on je trebalo da bude reaktor Sovjetskog Saveza koji bi bio uveden na nacionalnom nivou i bezmalo ponos i barjaktar sovjetske nuklearne tehnologije. <\/p>\n\n\n\n

Raniji je reaktorski dizajn VVER (reaktor sa vodom pod pritiskom, bukvalni prevod bi bio \u201cvoda-voda energetski reaktor\u201d) u sovjetskim krugovima pomalo podrugljivo nazivan \u201eameri\u010dkim\u201c zbog sli\u010dnosti sa zapadnim dizajnom, ali je RBMK slavljen uziman kao autohtoni sovjetski uspeh: bio je ve\u0107i, mo\u0107niji i, \u0161to je tada bilo najva\u017enije, lak\u0161i i jeftiniji za masovnu proizvodnju.<\/p>\n\n\n\n

Razvoj RBMK-a je po\u010deo jako rano – pedesetih godina kada je u rad pu\u0161ten reaktor sli\u010dnog dizajna \u201cObinsk AM-1\u201d i snage 5 megavata. Prate\u0107i isti generalni dizajn, \u0161ezdesetih je godina po\u010det i njihov dalji razvoj u reaktor velike snage. Razvoj je predvodio Kur\u010datovljev institut za atomsku energiju, svakako najnapredniji istra\u017eiva\u010dki nuklearni institut u Sovjetskom savezu u tom trenutku koji su vodili Anatoli Aleksandrov i Nikolaj Dole\u017eal a istaknutu ulogu je imao izuzetni fizi\u010dar Saveli Fajnberg, o kome \u0107emo pre ili kasnije imati jedan podrobniji tekst. <\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

A kona\u010dni je cilj celoga projekta bio jasan: napraviti reaktor koji ne zahteva specijalizovanu industriju za izradu ogromnih \u010deli\u010dnih posuda pod pritiskom, koji mo\u017ee da koristi gorivo niskog nivoa oboga\u0107enja, koji ima mogu\u0107nost onlajn rifjulovanja (zamene goriva bez ga\u0161enja) i veliku snagu (RBMK reaktori u Ignalini su imali snagu od \u010dak 1500 megavata, \u0161to je \u010dak i danas retkost).<\/p>\n\n\n\n

Stoga su napravljene neke dizajnerske odluke: <\/p>\n\n\n\n

    \n
  • kori\u0161\u0107enje sistema cevi umesto jedne velike reaktorske posude omogu\u0107ilo je daleko jeftiniju gradnju\u00a0<\/li>\n\n\n\n
  • kori\u0161\u0107enje grafita kao moderatora i obi\u010dne vode za hla\u0111enje omogu\u0107ilo je kori\u0161\u0107enje slabo oboga\u0107enog uranijuma (svega 1,8%) zbog izuzetnih moderatorskih karakteristika grafita, \u0161to je u kona\u010dnici proces proizvodnje energije \u010dinilo znatno jeftinijim.\u00a0<\/li>\n\n\n\n
  • tako\u0111e, da bi se postigla vidoma termalna i neutronska ekonomija, RBMK je bio ogroman<\/em> – daleko ve\u0107i po zapremini od zapadnih reaktora i VVER reaktora koji su se paralelno proizvodili u Sovjetskom Savezu. Ali upravo ta veli\u010dina u\u010dinila je izgradnju za\u0161titne zgrade (containment<\/em>) astronomski skupom, pa su je dizajneri jednostavno izostavili, tvrde\u0107i da je \u201ekanalska struktura\u201c dovoljna zamena za bezbednost.\u00a0<\/li>\n\n\n\n
  • kanalska struktura (gorivo se ne nalazi u jednom sudu, ve\u0107 u kanalima koji su oblo\u017eeni grafitnim blokovima) je usvojena da i bi se svaki kanal mogao nezavisno izolovati \u010dime je, opet, omogu\u0107eno onajn rifjulovanje, ali i jeftina proizvodnja samog reaktora koji nije zahtevao veliku reaktorsku posudu, ve\u0107 samo sistem cevi kroz koje je prolazila voda pod velikim pritiskom.\u00a0<\/li>\n<\/ul>\n\n\n\n
    \"Dimenzije
    Dimenzije reaktora druge generacije. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

    A dostupna literatura pokazuje da su su sovjetski in\u017einjeri toliko bili sigurni u dizajn, da RBMK nikada nije imao prototip (osim pomenutog Obinsk AM-1, koji jeste bio izgra\u0111en na sli\u010dnim dizajnerskim principima, naime, on je tako\u0111e moderiran grafitom) a  iz nacrta se pre\u0161lo direktno u masovnu proizvodnju. <\/p>\n\n\n\n

    Prve jedinice u Lenjingradskoj elektrani (1973) vrlo su brzo pokazale \u201c\u0107udljivost\u201d dizajna: na primer, kako se gorivo tro\u0161ilo i opadala kocentracija fisionog materijala, reaktor je postajao sve te\u017ei za kontrolu a operateri su morali ru\u010dno da pode\u0161avaju desetine parametara svakog minuta, \u0161to je bio iscrpljuju\u0107i fizi\u010dki i mentalni rad. A incidenti koji su se de\u0161avali, kao onaj u Lenjingradu, samom \u010cernobilju (blok 1) (oba ova puta je do\u0161lo do delimi\u010dnog topljenja komponenti reaktora), Ignalini (kada je do\u0161lo do otkri\u0107a naglog skoka snage prilikom ga\u0161enja) pre 1986. godine nisu diseminirani kod posada koje su upravljale ostalim reaktorima istog tipa – \u010dime je onemogu\u0107eno u\u010denje na gre\u0161kama.<\/p>\n\n\n\n

    Ovaj dizajn je pro\u0161ao kroz nekoliko razvojnih faza: I generacija (rane sedamdesete), II generacija (kasne sedamdesete i rane osamdesetee), u koju je spadao i blok 4 u \u010cernobilju. Nakon nesre\u0107e, pristupilo se radikalnom redizajnu pa je uvedena i III generacija, mada je jedini reaktor izgra\u0111en po ovim standardima bio Smolensk-3, jer je celokupna tehnologija ipak na kraju bila odba\u010dena u korist VVER reaktora.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

    Ipak, nakon nesre\u0107e, svi RBMK reaktori su pro\u0161li i procese radikalne izmene dizajna (pove\u0107anje minimalnog oboga\u0107enja goriva, pove\u0107anje brzine ubacivanja kontrolnih \u0161ipki, promena njihovog dizajna, dodavanje dodatnih bezbednosnih sistema, onemogu\u0107avanje \u201cru\u010dnog\u201d isklju\u010divanja bezbednosnih sistema\u2026) koji su, kako procenjuje literatura, oko \u201csto puta\u201d umanjili verovatno\u0107u ponavljanja istog incidenta. Zbog svega toga je danas u u potrebi i dalje najmanje sedam reaktora ovog dizajna, ali samo u Rusiji na tri lokacije (Lenjingrad, Kursk i Smolensk).\u00a0<\/p>\n\n\n\n

    Ovome, pak treba dodati i da je postojao plan sovjetskih dizajnerskih biroa da se proizvode \u010dak i ve\u0107i reaktori, snage 2400 megavata od kojih su dva bila planirana na lokaciji Kostroma, ali su ti planovi napu\u0161teni, kao i ne\u0161to radikalnije novi dizajn MKER (\u041c\u043d\u043e\u0433\u043e\u043f\u0435\u0442\u043b\u0435\u0432\u043e\u0439 \u041a\u0430\u043d\u0430\u043b\u044c\u043d\u044b\u0439 \u042d\u043d\u0435\u0440\u0433\u0435\u0442\u0438\u0447\u0435\u0441\u043a\u0438\u0439 \u0420\u0435\u0430\u043a\u0442\u043e\u0440<\/em>, “reaktor kanalnog tipa sa vi\u0161e prstenova vode”), ali se i od ovih planova odustalo.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

    S.A. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Povodom \u010detrdesetogodi\u0161njice najve\u0107e nuklearne katastrofe u istoriji, donosimo detalje o reaktoru koji je bio instaliran u \u010cernobilju. Danas postavljamo tekst<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3084,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[24,19],"tags":[86],"class_list":["post-3083","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","category-vesti","tag-rbmk"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3083","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3083"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3083\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3088,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3083\/revisions\/3088"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3084"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3083"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3083"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3083"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}