{"id":3065,"date":"2026-04-26T09:15:47","date_gmt":"2026-04-26T09:15:47","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3065"},"modified":"2026-04-26T09:19:06","modified_gmt":"2026-04-26T09:19:06","slug":"cetiri-decenije-cernobila","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/04\/26\/cetiri-decenije-cernobila\/","title":{"rendered":"\u010cetiri decenije \u010cernobilja"},"content":{"rendered":"\n

Na dana\u0161nji dan, 26. aprila, navr\u0161ava se ta\u010dno 40 godina od najve\u0107e nuklearne katastrofe u istoriji \u010dove\u010danstva. Eksplozija \u010detvrte jedinice reaktora u \u010cernobilju 1986. godine ostaje ne samo najgora nesre\u0107a ovog tipa, ve\u0107 i najskuplja operacija u istoriji moderne tehnologije, \u010dije se posledice i danas analiziraju kroz prizmu nauke i politike<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Spomenik
Spomenik \u017ertvama \u010dernobiljske nesre\u0107e i ikoni\u010dka elektrana u pozadini. Foto: IAEA, Flickr<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U samoj nesre\u0107i i tokom prva tri meseca, \u017eivot je izgubilo 30 operatera i vatrogasaca. Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije (SNA), akutni radijacioni sindrom (ARS) potvr\u0111en je kod 134 osobe koje su u\u010destvovale u \u010di\u0161\u0107enju terena, od kojih je 28 preminulo u roku od nekoliko nedelja. Iako se jo\u0161 devetnaest smrtnih slu\u010dajeva do 2004. godine povezuje sa radnicima na lokaciji, nau\u010dna zajednica je i dalje podeljena oko toga u kojoj meri se oni mogu direktno pripisati izlo\u017eenosti zra\u010denju.<\/p>\n\n\n\n

Pitanje dugoro\u010dnih posledica po javno zdravlje ostaje najkontroverznija tema. Nau\u010dni komitet UN (UNSCEAR) zaklju\u010dio je da je, osim oko 5.000 slu\u010dajeva raka \u0161titne \u017elezde kod onih koji su u vreme nesre\u0107e bili deca (\u0161to je dovelo do 15 smrtnih ishoda), te\u0161ko dokazati \u0161iri uticaj na zdravlje populacije dve decenije nakon nesre\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

S druge strane, Svetska zdravstveninska organizacija (SZO) procenjuje da \u0107e ukupan broj prevremenih smrti dosti\u0107i devet hiljada. Postoje i radikalnije procene, poput onih nau\u010dnika Ferlija i Samnera iz 2006. godine, koji broj \u017ertava sme\u0161taju u opseg od 30 do 60 hiljada.<\/p>\n\n\n\n

Anatomija pada: dizajn, fizika i ljudski faktor<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nesre\u0107a je bila rezultat i “savr\u0161ene oluje” tri faktora:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Dizajnerske gre\u0161ke: reaktor tipa RBMK bio je poznat po nestabilnosti i tzv. pozitivnom koeficijentu \u0161upljine (positive void coefficient). Pojednostavljeno, pojava vodene pare u rashladnom sistemu dovodila je do snage umesto do njenog opadanja. Uz to, sistem za ga\u0161enje reaktora (skramovanje, u Sovjetskom Savezu, taj se sistem zvao AZ5) imao je ozbiljnu manu koja je dovela do lokalizovanog skoka reaktivnosti u reaktoru. <\/li>\n\n\n\n
  2. Nedostatak barijera: za razliku od PWR\/VVER, BWR reaktora (i prakti\u010dno svih savremenih reaktora), RBMK nije imao za\u0161titnu strukturu (containment building) niti klasi\u010dnu reaktorsku posudu, \u0161to je omogu\u0107ilo direktno izbacivanje radioaktivnog materijala u atmosferu.<\/li>\n\n\n\n
  3. Krah bezbednosne kulture: testiranje turbina sprovedeno je uz kr\u0161enje maltene svih protokola koji su postojali, \u010dime je reaktor doveden u kriti\u010dno nestabilan re\u017eim.<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    Cena od 700 milijardi dolara<\/p>\n\n\n\n

    \u010cernobilj je bio i ostao najskuplja tehnolo\u0161ka katastrofa. U operacijama mitigacije u\u010destvovalo je pola miliona ljudi, a ukupni tro\u0161kovi procenjuju se na neverovatnih 700 milijardi dolara. Evakuacija 350.000 ljudi i trajna kontaminacija velikih delova Belorusije, Ukrajine i Rusije redefinisali su pojam energetske bezbednosti.<\/p>\n\n\n\n

    Ipak, svet nije odustao od nuklearne energije, ali je promenio kurs. RBMK dizajn je modifikovan i postepeno napu\u0161ten u korist stabilnijih VVER (reaktora pod pritiskom) dizajna. \u010cak i u samom \u010cernobilju, preostale tri jedinice nastavile su da proizvode struju sve do po\u010detka dvehiljaditih godina, podse\u0107aju\u0107i nas na paradoksalnu zavisnost modernog dru\u0161tva od energije koja je istovremeno i spasonosna i razorna.<\/p>\n\n\n\n

    40 godina kasnije, \u010cernobilj nije samo spomenik jednoj gre\u0161ci, ve\u0107 temelj moderne bezbednosne kulture bez koje je budu\u0107nost nuklearne industrije, o kojoj svakodnevno pi\u0161emo, nezamisliva.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

    O pre\u010dicama<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    A mi dodajemo i ovo: RBMK reaktori su u izvesnom smislu posledica sistemskog \u201chvatanja pre\u010dica\u201d. Dizajnirani su tako kako su dizajnirani da bi bili jeftiniji i ekonomi\u010dniji za izgradnju i eksploataciju, ali cena pre\u010dice se pre ili kasnije ispostavi. Danas \u017eivimo u svetu u kojem se ponovo ekonomi\u010dnost proizvodnje energije stavlja u centar – i to zarad napajanja ne\u010deg veoma upitnog, takozvane \u201cve\u0161ta\u010dke inteligencije\u201d koja koristi sulude koli\u010dine energije. Pa se tako, na primer, u SAD veoma agresivno ukidaju nadle\u017enosti Nuklearnoj regulatronoj komisiji (NRC) a mnoge zemlje, posebno one koje planiraju da u skorije vreme u svoj energetski miks uklju\u010de nuklearnu energiju, poslednjih godina imaju jako lagodan odnos prema nuklearnoj industriji i prema njoj se pona\u0161aju kao da je u pitanju stvar koja se \u201ckupi na pijaci.\u201d Drugim re\u010dima, ponovo se hvataju pre\u010dice<\/em>. <\/p>\n\n\n\n

    U slede\u0107ih nedelju dana \u0107emo napisati nekoliko \u010dlanaka posve\u0107enih \u010cernobilju i nesre\u0107i koja se desila pre 4 decenije.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

    Tako\u0111e, preporu\u010dujemo da pogledate Agelast podkast na kojem je gost bi fizi\u010dar Slobodan Bubnjevi\u0107. <\/p>\n\n\n\n

    S.A. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Na dana\u0161nji dan, 26. aprila, navr\u0161ava se ta\u010dno 40 godina od najve\u0107e nuklearne katastrofe u istoriji \u010dove\u010danstva. Eksplozija \u010detvrte jedinice<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1731,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[24,23,19],"tags":[120],"class_list":["post-3065","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-cernobilj"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3065","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3065"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3065\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3067,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3065\/revisions\/3067"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1731"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3065"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3065"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3065"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}