{"id":3005,"date":"2026-04-08T04:43:00","date_gmt":"2026-04-08T04:43:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=3005"},"modified":"2026-04-07T19:02:40","modified_gmt":"2026-04-07T19:02:40","slug":"nuklearni-proboj-u-indiji-prva-kriticnost-brzog-brider-reaktora-otvara-put-ka-torijumskom-ciklusu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/04\/08\/nuklearni-proboj-u-indiji-prva-kriticnost-brzog-brider-reaktora-otvara-put-ka-torijumskom-ciklusu\/","title":{"rendered":"Nuklearni proboj u Indiji: prva kriti\u010dnost brzog “brider” reaktora otvara put ka torijumskom ciklusu"},"content":{"rendered":"\n

Indijski prototip brzog reaktora (PFBR) snage 500 megavata u Kalpakamu uspe\u0161no je postigao prvu kriti\u010dnost 6. aprila, \u010dime je pokrenuta kontrolisana nuklearna fisija. Ovaj trenutak ozna\u010dava ulazak Indije u drugu fazu nacionalnog nuklearnog programa, \u010diji je krajnji cilj kori\u0161\u0107enje ogromnih doma\u0107ih rezervi torijuma za postizanje potpuno zatvorenog gorivnog ciklusa<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Izvor:
Izvor: Researchgate, (V, Rajan Babu & Veerasamy, R. & Patri, Sudheer & Sundar Raj, Ignatius & Krovvidi, s. C. S. P. & Dash, Sarat & Meikandamurthy, C. & Rajan, K.K. & Puthiyavinayagam, Pillai & Chellapandi, Perumal & Vaidyanathan, Ganesan & Chetal, S.C.. (2010). Testing and qualification of Control & Safety Rod and its drive mechanism of Fast Breeder Reactor. Nuclear Engineering and Design – NUCL ENG DES. 240. 1728-1738. 10.1016\/j.nucengdes.2010.02.037.)<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Doga\u0111aj su pozdravili najvi\u0161i dr\u017eavni zvani\u010dnici, uklju\u010duju\u0107i premijera Narendru Modija, koji je ovaj uspeh nazvao \u201eodlu\u010duju\u0107im korakom\u201c ka dugoro\u010dnoj energetskoj bezbednosti zemlje. Projektovan od strane Istra\u017eiva\u010dkog centra \u201eIndira Gandi\u201c (IGCAR), reaktor je gra\u0111en od 2004. godine, a ka\u0161njenja u zavr\u0161etku bila su uzrokovana re\u0161avanjem pionirskih tehnolo\u0161kih izazova specifi\u010dnih za ovu vrstu postrojenja.<\/p>\n\n\n\n

Kako radi oplodni reaktor (\u201ebreeder\u201c): reaktor koji stvara vi\u0161e goriva nego \u0161to tro\u0161i<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Za razliku od klasi\u010dnih reaktora, PFBR koristi me\u0161ano oksidno gorivo (MOX) od uranijuma i plutonijuma, okru\u017eeno \u201eomota\u010dem\u201c od \u201cplodnog\u201d uranijuma-238. Kroz apsorpciju neutrona, ovaj uranijum se pretvara u fisilni plutonijum-239 \u010dime se dobija gorivo koje se dalje mo\u017ee koristiti. Time reaktor bukvalno \u201eoplo\u0111uje\u201c (breeds) novo gorivo tokom rada, generi\u0161u\u0107i vi\u0161e goriva nego \u0161to potro\u0161i. Genralni dizajn se smatra pripremom za kori\u0161\u0107enje torijuma jer je za kori\u0161\u0107enje torijuma neophodan brzi oplodni reaktor jer torijum sam po sebi nije fisilan, pa je neophodno transmutirati ga u fisilni uranijum 233.<\/p>\n\n\n\n

Indijska strategija je jedinstvena u svetu i sastoji se od tri precizno definisane faze:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Prva faza: Kori\u0161\u0107enje reaktora sa te\u0161kom i lakom vodom za proizvodnju struje i plutonijuma iz prirodnog uranijuma.<\/li>\n\n\n\n
  2. Druga faza (upravo zapo\u010deta): Brzi breeder reaktori koji koriste taj plutonijum za sagorevanje i stvaranje novog goriva (uranijum-233) iz torijuma.<\/li>\n\n\n\n
  3. Tre\u0107a faza: Napredni reaktori koji \u0107e koristiti torijum-plutonijumsko gorivo, \u010dime se posti\u017ee zatvoren ciklus zasnovan na torijumu, kojeg Indija ima u izobilju.<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    Tehnolo\u0161ki suverenitet iznad svega<\/strong><\/p>\n\n\n\n

    Indija veoma ozbiljno fokus stavlja na veliku nauku i zatvoren ciklus. Indija ima ograni\u010dene rezerve uranijuma (u stvari, prakti\u010dno ih i nema), ali poseduje neke od najve\u0107ih zaliha torijuma na planeti. Ova tehnologija im omogu\u0107ava da izvuku daleko vi\u0161e energije iz resursa nego \u0161to bi to mogli standardnim reaktorima. \u010cinjenica da je izgradnja trajala preko 20 godina pokazuje koliko su brzi breeder reaktori in\u017eenjerski zahtevni. Me\u0111utim, Indija ne odustaje jer je cilj dosti\u0107i 100 gigavata nuklearnog kapaciteta do 2047. Godine.<\/p>\n\n\n\n

    Ali moramo da dodamo da i pored hajpa oko torijumskog ciklusa, ostaju ozbiljni in\u017einjerski izazovi. Prvo – izgradnja torijumskog ciklusa \u0107e biti strahovito te\u017eak in\u017einjerski poduhvat. Sa druge, torijumski rektori imaju nu\u017eno lo\u0161iju neutronsku ekonomiju od uranijumskih jer si im, lai\u010dki re\u010deno, do fisionog doga\u0111aja potrebna dva neutrona (jedan za transmutaciju i jedan za fisiju), dok klasi\u010dnim je reaktorima potreban jedan – i nema tehnolo\u0161kog metoda kojim se ova prepreka mo\u017ee zaobi\u0107i. Ali, sa druge strane, torijuma u zemljinoj kori ima daleko vi\u0161e od uranijuma, pa se ova manja efikasnost donekle i potire. <\/p>\n\n\n\n

    Ali svakako, ovaj uspeh Indije je podsetnik da nuklearna energija nije samo re\u0161enje za dekarbonizaciju, ve\u0107 klju\u010dni alat za nacionalni suverenitet zemalja koje \u017eele da se oslobode uvoza fosilnih goriva i uranijuma. <\/p>\n\n\n\n

    Izvor: World Nuclear News <\/p>\n\n\n\n

    S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Indijski prototip brzog reaktora (PFBR) snage 500 megavata u Kalpakamu uspe\u0161no je postigao prvu kriti\u010dnost 6. aprila, \u010dime je pokrenuta<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":3006,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[19],"tags":[192,51,52,34],"class_list":["post-3005","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-brideri","tag-indija","tag-torijum","tag-zatvoreni-gorivni-ciklus"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3005","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3005"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3005\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3007,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3005\/revisions\/3007"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3006"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3005"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3005"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3005"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}