{"id":2977,"date":"2026-04-04T09:41:56","date_gmt":"2026-04-04T09:41:56","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=2977"},"modified":"2026-04-04T09:41:57","modified_gmt":"2026-04-04T09:41:57","slug":"vanredno-vazdusni-udar-nadomak-nuklearke-buser-poginuo-strazar-rosatom-evakuise-osoblje-u-jermeniju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/04\/04\/vanredno-vazdusni-udar-nadomak-nuklearke-buser-poginuo-strazar-rosatom-evakuise-osoblje-u-jermeniju\/","title":{"rendered":"VANREDNO: vazdu\u0161ni udar nadomak nuklearke Bu\u0161er \u2013 poginuo stra\u017ear, Rosatom evakui\u0161e osoblje u Jermeniju"},"content":{"rendered":"\n

Situacija u Iranu dosti\u017ee kriti\u010dnu ta\u010dku nakon \u0161to je jutros potvr\u0111eno da je u vazdu\u0161nom napadu pogo\u0111ena neposredna blizina nuklearne elektrane Bu\u0161er. Iranska atomska agencija potvrdila je pogibiju jednog pripadnika obezbe\u0111enja, dok ruski \u201eRosatom\u201c zapo\u010dinje hitnu evakuaciju preostalih stru\u010dnjaka<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Bu\u0161er.
Bu\u0161er. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U subotu ujutru, 4. aprila 2026., pre nekih dvadedesetak minuta, iranske vlasti saop\u0161tile su da je u napadu o\u0161te\u0107ena pomo\u0107na zgrada unutar kompleksa jedine operativne nuklearne elektrane u zemlji. Ovo je \u010detvrti put od po\u010detka rata (28. februara) da se postrojenje Bu\u0161er na\u0161lo na meti vazdu\u0161nih udara.<\/p>\n\n\n\n

Rosatom povla\u010di stru\u010dnjake, ostaju samo dobrovoljci<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dok se intenzitet sukoba poja\u010dava, generalni direktor Rosatoma, Aleksej Liha\u010dov, potvrdio je da ruska dr\u017eavna korporacija sprovodi \u201efinalnu evakuaciju\u201c svojih zaposlenih. Zato vi\u0161e od 200 ruskih specijalista napu\u0161ta Bu\u0161er i kre\u0107e put Jermenije dok \u0107e na samoj lokaciji ostati svega oko 50 dobrovoljaca koji \u0107e poku\u0161ati da odr\u017ee vitalne funkcije postrojenja i kampa, uprkos stalnoj opasnosti – takozvana skelet ekipa (skeleton crew). <\/p>\n\n\n\n

Podse\u0107amo, pre samo nedelju dana u Bu\u0161eru je bilo oko 320 ruskih stru\u010dnjaka, \u0161to zna\u010di da se prisustvo klju\u010dnog osoblja smanjuje na apsolutni minimum neophodan za spre\u010davanje ekolo\u0161ke katastrofe.<\/p>\n\n\n\n

Nuklearni rizik: istro\u0161eno gorivo\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Iako zvani\u010dni izvori tvrde da sam reaktor jo\u0161 uvek nije direktno o\u0161te\u0107en, situacija je alarmantna zbog onoga \u0161to se nalazi unutar postrojenja. Naime, unutar svakog nuklearnog reaktora se nalazi bazen za hla\u0111enje istro\u0161enog nuklearnog goriva u kojem se ono hladi nakon va\u0111enja iz reaktorske posude i tu stoji obi\u010dno nekoliko godina. \u0160to se ti\u010de samog Bu\u0161era, po\u0161to je u pitanju neobi\u010dan dizajn – VVER reaktor u za\u0161titnoj zgradi koja je po\u010dela da se zida za druga\u010diji reaktor, onaj kompanije Simens (elektranu Bu\u0161er je trebalo da izgradi konzorcijum nema\u010dkih kompanija, ali su radovi prekinuti 1979 i zavr\u0161io ju je Rosatom – tako \u0161to je uveliko iskoristio postoje\u0107u strukturu) – pa se bazen sa gorivom nalazi unutar za\u0161titne zgrade, \u0161to je pomalo neobi\u010dno. A prema re\u010dima Liha\u010dova, u Bu\u0161eru je trenutno uskladi\u0161teno 72 tone sve\u017eeg nuklearnog goriva i 210 tona istro\u0161enog nuklearnog goriva.<\/p>\n\n\n\n

\"Model
Model reaktora Bushehr. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Tako da treba imati na umu: direktan pogodak u bazene sa istro\u0161enim gorivom ili u sam reaktor od 1.000 megavata mogao bi da izazove radiolo\u0161ku kontaminaciju koja bi se osetila \u0161irom Persijskog zaliva. Tako\u0111e – ono \u0161to je opasnost je ostajanje bez spolja\u0161njeg snabdevanja ili bez agregata za pumpanje vode u reaktor \u010dime bi se hladio i bez \u010dega bi do\u0161lo do pregrevanja.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111unarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) pozvala je na \u201emaksimalnu uzdr\u017eanost\u201c, ali na terenu ne vidimo ba\u0161 tu uzdr\u017eanost jer napad na pomo\u0107ne objekte nuklearke je direktno kr\u0161enje me\u0111unarodnih konvencija o bezbednosti nuklearnih postrojenja tokom oru\u017eanih sukoba. A mi podse\u0107amo da ova situacija stoji u o\u0161troj suprotsnosti sa situacijom u Ukrajini u kojoj strane po pravilu ozbiljno izbegavaju ga\u0161anje nuklearne infrastrukture, pa nam se \u010dini da situacija nije ni izbliza bila ovoliko zabrinjavaju\u0107a. <\/p>\n\n\n\n

Izvori: Asharq Al-Awsat \/ The Moscow Times <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Situacija u Iranu dosti\u017ee kriti\u010dnu ta\u010dku nakon \u0161to je jutros potvr\u0111eno da je u vazdu\u0161nom napadu pogo\u0111ena neposredna blizina nuklearne<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":2817,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[19],"tags":[186,77,38],"class_list":["post-2977","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-buser","tag-iran","tag-rosatom"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2977","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2977"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2977\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2978,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2977\/revisions\/2978"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2817"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2977"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2977"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2977"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}