{"id":2928,"date":"2026-03-25T09:12:59","date_gmt":"2026-03-25T09:12:59","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=2928"},"modified":"2026-03-25T09:15:27","modified_gmt":"2026-03-25T09:15:27","slug":"nucleareurope-plan-za-pokretanje-talasa-izgradnji-i-obnovljena-bitka-oko-terminologije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/03\/25\/nucleareurope-plan-za-pokretanje-talasa-izgradnji-i-obnovljena-bitka-oko-terminologije\/","title":{"rendered":"Nucleareurope: plan za pokretanje talasa izgradnji i obnovljena bitka oko terminologije \u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Briselsko trgovinsko udru\u017eenje Nucleareurope objavilo je ju\u010de (24. marta 2026.) sveobuhvatan akcioni plan koji ima za cilj uklanjanje politi\u010dkih i finansijskih barijera za nuklearnu renesansu unutar Evropske unije. Plan dolazi kao direktan odgovor na procene Evropske komisije da \u0107e dr\u017eavama \u010dlanicama do 2050. godine biti potrebno neverovatnih 241 milijarda evra za produ\u017eenje radnog veka postoje\u0107ih i izgradnju novih velikih reaktora<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

\u201eSa ubrzanom elektrifikacijom, mno\u017eenjem data centara i industrijom koja \u017euri ka dekarbonizaciji, vrednost nuklearne energije je jasnija nego ikada\u201c, navode tako iz Nucleareurope a ovo udru\u017eenje isti\u010de i da nuklearni sektor donosi konkretne koristi svim zemljama EU, bez obzira na to da li imaju sopstvena postrojenja ili ne, jer stabilizuje zajedni\u010dku mre\u017eu, dopunjuje obnovljive izvore i podr\u017eava oko 900.000 visokokvalifikovanih radnih mesta.<\/p>\n\n\n\n

Prema osmom Nuklearnom ilustrativnom programu (PINC), projektovano je da \u0107e se instalirani nuklearni kapaciteti u EU pove\u0107ati sa 98 gigavata u 2025. na 109 gigavata do 2050. godine, uz napomenu da \u0107e za male modularne reaktore (SMR) biti potrebna i dodatna sredstva povrh pomenute 241 milijarde.<\/p>\n\n\n\n

Akcioni plan se fokusira na pet klju\u010dnih stubova koji bi trebalo da stvore \u201epravo politi\u010dko okru\u017eenje\u201c:<\/p>\n\n\n\n

    \n
  1. Dugoro\u010dna vizija: tehnolo\u0161ki neutralan okvir koji tretira nuklearnu energiju kao ravnopravnog partnera u net-zero ciljevima.<\/li>\n\n\n\n
  2. Pravedan finansijski okvir: stimulisanje investicija kroz lak\u0161i pristup kapitalu.<\/li>\n\n\n\n
  3. Ubrzana regulativa: smanjenje ka\u0161njenja i prekora\u010denja tro\u0161kova kroz efikasnije izdavanje dozvola.<\/li>\n\n\n\n
  4. Sigurnost snabdevanja: investiranje u \u010ditav ciklus nuklearnog goriva unutar Evrope.<\/li>\n\n\n\n
  5. Evropski lanac snabdevanja: podr\u0161ka industriji koja je bazirana na evropskom kontinentu.<\/li>\n<\/ol>\n\n\n\n

    \u201eNuklearna energija je doma\u0107a tehnologija koja osigurava energetski suverenitet. Ona je pristupa\u010dna i dostupna 24\/7\u201c, izjavio je Xavier Ursat, predsednik Nucleareurope.<\/p>\n\n\n\n

    Bitka za “tehnolo\u0161ku neutralnost” <\/p>\n\n\n\n

    A mi izdvajamo da Nucleareurope veoma uporno insistira na terminu \u201etehnolo\u0161ke neutralnosti\u201c \u0161to predstavlja jedan vid borbe za dostizanje ravnopravnog statusa za nukleane elektrane. Naime, u evropskoj uniji su obnovljivi izvori energije trenutno ne\u0161to vi\u0161e favorizovani – pa stoga Francuska poslednjih godina insistira<\/a> da se budu\u0107a evropska regulativa o odr\u017eivoj energetici zasniva na karbonskoj neutralnosti a ne na obnovljivosti izvora energije kao primarnom merilu, \u010dime bi se otvorio put ka \u0161irem uklju\u010divanju nuklearne energije u evropski energetski miks. <\/p>\n\n\n\n

    A zbog diskrepance u terminima (\u201ckarbonska neutralnost\u201d protiv \u201cobnovljivih izvora\u201d) dolazi i do ne\u0161to \u010dudnijih rezultata u analizama odr\u017eivosti. Tako smo i ranije navodili neobi\u010dni primer<\/a> mape koja bele\u017ei procenat obnovljivih izvora energije na kojoj se na primer Nema\u010dka radikalno bolje kotira od Francuske te je, navodno, \u201czelenija\u201d. Ipak, pogled na electricitymaps<\/a> koja bele\u017ei karbonski otisak elektri\u010dne energije u realnom vremenu, me\u0111utim, u trenutku u kojem gledamo bele\u017ei radikalno ve\u0107i (116 prema 23 grama CO2 po jedinici proizvedene elektri\u010dne energie) karbonski otisak elektri\u010dne energije u Nema\u010dkoj do onog u Francuskoj (a dodajemo da su u ovom trenutku uslovi gotovo idealni za proizvodnju elektri\u010dne energije iz obnovljivih izvora). U isto vreme, na mapi visualcapitalist<\/a> sa kojom smo i po\u010deli ovu analizu, od Francuske se bolje kotira \u010dak i Poljska koja se tradicionalno smatra dr\u017eavom \u010dija energija ima najve\u0107i karbonski otisak u Evropskoj uniji (u ovom trenutku 363 grama CO2 po jedinici energije).\u00a0<\/p>\n\n\n\n

    Situacija je jo\u0161 gora ukoliko pogledamo prosek za poslednju godinu: Francuska tako i dalje stoji na samo 27 grama po kilovatu, Nema\u010dka na 396 dok se Poljska nalazi na neverovatnih 605 grama po kilovatu – \u0161to je vi\u0161e i od Srbije \u010diji je otisak 487 grama CO2 po kilovatu. <\/p>\n\n\n\n

    Izvor: World Nuclear News <\/p>\n\n\n\n

    S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Briselsko trgovinsko udru\u017eenje Nucleareurope objavilo je ju\u010de (24. marta 2026.) sveobuhvatan akcioni plan koji ima za cilj uklanjanje politi\u010dkih i<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":563,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[140],"class_list":["post-2928","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-evropa"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2928","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2928"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2928\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2932,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2928\/revisions\/2932"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/563"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2928"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2928"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2928"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}