{"id":2921,"date":"2026-03-24T10:44:38","date_gmt":"2026-03-24T10:44:38","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=2921"},"modified":"2026-03-24T10:44:38","modified_gmt":"2026-03-24T10:44:38","slug":"drama-u-danskoj-da-li-je-najzelenija-nacija-na-svetu-zamrzela-solarnu-energiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/03\/24\/drama-u-danskoj-da-li-je-najzelenija-nacija-na-svetu-zamrzela-solarnu-energiju\/","title":{"rendered":"Drama u Danskoj: da li je \u201cnajzelenija nacija na svetu\u201d \u201ezamrzela\u201c solarnu energiju?"},"content":{"rendered":"\n

Danska, zemlja koja va\u017ei za svetskog \u0161ampiona klimatskih ambicija, suo\u010dava se sa neo\u010dekivanim otporom. Pa tako ruralni delovi zemlje poru\u010duju: \u201eda \u017eitnim poljima; ne gvozdenim poljima!\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Kako prenosi Gardijan, termin \u201eJernmarker\u201c (gvozdena polja) progla\u0161en je za dansku re\u010d godine nakon \u0161to je talas nezadovoljstva solarnim panelima po\u010deo da obara lokalne izbore i zaustavlja milionske projekte.<\/p>\n\n\n\n

\u201eGvozdena polja\u201c protiv p\u0161eni\u010dnih klasova<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Danska danas proizvodi \u010dak 90% struje iz obnovljivih izvora, a udeo solara je sko\u010dio sa 4% u 2021. na 13% u 2025. godini, navodi Gardijan koji je medij kkoji se smatra tradicionalno veoma naklonjenim obnovljivim izvorima energije. Me\u0111utim, cena tog uspeha je vizuelna i socijalna transformacija sela. Stanovnici malih mesta odjednom su se na\u0161li okru\u017eeni kilometrima silicijuma i metala.<\/p>\n\n\n\n

\u201eSolarni paneli su postali simbol politi\u010dke elite koja \u017eeli zelenu tranziciju, ali ih nije briga \u0161ta se de\u0161ava sa selom, jer oni tamo ne \u017eive\u201c, ka\u017ee Mads Fuglede iz partije Danskih demokrata za Gardijan. Njihova poruka je, po svemu sude\u0107i, kristalno jasna: nismo protiv tehnologije, ali stavljajte panele na krovove u gradovima, a ne na plodnu zemlju.<\/p>\n\n\n\n

Pobuna na \u201eostrvu budu\u0107nosti\u201c<\/strong><\/p>\n\n\n\n

A ottpor po svemu sude\u0107i nije samo retori\u010dki. \u010cak i na ostrvu Sams\u00f8, koje je prvo na svetu postalo potpuno energetski nezavisno zahvaljuju\u0107i obnovljivim izvorima, lokalni odbornici su nedavno odbili projekat jo\u0161 jednog novog solarnog parka. U op\u0161tinama K\u00f8ge i Viborg, projekti su otkazani ili drasti\u010dno srezani pod pritiskom gra\u0111ana koji dronovima snimaju svoje ku\u0107e \u201eopkoljene\u201c panelima.<\/p>\n\n\n\n

Ekonomski apsurd?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

A osim estetskog i politi\u010dkog otpora, Gardijan ukazuje na jo\u0161 jedan, dublji problem: kanibalizaciju profita. Zbog ogromne koli\u010dine solarne energije koja se proizvodi u istim sun\u010danim satima, cene struje u Danskoj sve \u010de\u0161\u0107e postaju negativne. Investitori gube novac jer proizvode vi\u0161ak koji mre\u017ea ne mo\u017ee da apsorbuje, dok je proces elektrifikacije industrije i transporta prespor da bi pratio taj rast. <\/p>\n\n\n\n

Komentar<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovaj \u201eGardijanov\u201c izve\u0161taj, ocenjujemo, predstavlja otre\u017enjuju\u0107i tekst za deo javnosti koji se nalazi u ube\u0111enju da je energetska tranzicija jednostavno pitanje postavljanja solarnih panela:: solarna energija ima svoje prednosti – ali ima i ozbiljne mane. Jedna od tih mana je i ogromna povr\u0161ina koju solarne farme zauzimaju, \u0161to posebnu te\u017einu ima upravo u Srbiji u kojoj je pastoralni diskurs sela veoma rasprostranjen i \u201cte\u017eak\u201d trop, mada podse\u0107amo da jednostavno nema dru\u0161tva u kojem on ne postoji u ovom ili onom obliku.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Druga mana je ogromna prate\u0107a infrastruktura (za skladi\u0161tenje i balansiranje) koja se mora izgraditi ne bi li mogli da se amortizuju ekstremi u proizvodnji energije. <\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e – podse\u0107amo da je otpor prema solarnim farmama skora\u0161nji fenomen, koji pratimo poslednjih nekoliko meseci – ali da otpor prema vetroturbinama postoji ve\u0107 neko osetno vreme, pa ga je zabele\u017eila \u010dak i kinematografija – preporu\u010dujemo film “Zveri” reditelja Rodriga Sorogojena iz 2022. Tako\u0111e – dodajemo i to da je Gardijan tradicionalno prepoznat kao medij koji gotovo otvoreno podr\u017eava obnovljive izvore energije, i da smo poprili\u010dno iznena\u0111eni izborom teme, ali svakako pozdravljamo ovu otvorenost. <\/p>\n\n\n\n

A zbog svega toga i mi insistiramo na tome da se o ovim temama otvori ozbiljnija javna rasprava ne bi li se javnost mogla adekvatno pozicionirati prema pitanjima energetike i energetske tranzicije.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Izvor: The Guardian <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Danska, zemlja koja va\u017ei za svetskog \u0161ampiona klimatskih ambicija, suo\u010dava se sa neo\u010dekivanim otporom. Pa tako ruralni delovi zemlje poru\u010duju:<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":2922,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58,19],"tags":[121,123],"class_list":["post-2921","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-vesti","tag-danska","tag-obnovljivi-izvori-energije"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2921","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2921"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2921\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2923,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2921\/revisions\/2923"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2922"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2921"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2921"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2921"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}