{"id":291,"date":"2024-04-29T09:37:08","date_gmt":"2024-04-29T09:37:08","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=291"},"modified":"2024-04-29T09:47:41","modified_gmt":"2024-04-29T09:47:41","slug":"nemacke-nuklearne-elektrane-su-ugasene-na-osnovu-laznog-izvestaja-tvrdi-cicero","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/04\/29\/nemacke-nuklearne-elektrane-su-ugasene-na-osnovu-laznog-izvestaja-tvrdi-cicero\/","title":{"rendered":"Nema\u010dke nuklearne elektrane uga\u0161ene na osnovu la\u017enog izve\u0161taja, tvrdi \u201cCicero\u201d\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Prema pisanju<\/a> nema\u010dkog lista \u201cCicero\u201d poslednje operativne nema\u010dke nuklearne elektrane su uga\u0161ene na osnovu falsifikovanih dokumenata <\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Nuklearna<\/figure>\n\n\n\n

Nuklearna elektrana Isar<\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Konzervativni \u010dasopis Cicero tvrdi<\/a> da su Patrik Grajhen i Stefan Tidov, mla\u0111i ministri za zelene u Ministarstvu ekonomije i \u017eivotne sredine, tokom 2022. godine prepravili ili izmenili dokumentaciju o bezbednosnim implikacijama produ\u017eavanja rada tada operativnih nuklearnih postrojenja kako bi sugerisali da zadr\u017eavanje tih elektrana u operativnom stanju \u201enije odr\u017eivo iz tehni\u010dkih i\/ili bezbednosnih razloga\u201d iako je ono uistinu bilo bezbedno. <\/p>\n\n\n\n

Nema\u010dka vlada je u to vreme (po\u010detak 2022.) razmatrala tri mogu\u0107e opcije: produ\u017eenje upotrebe postoje\u0107eg nuklearnog goriva na jo\u0161 nekoliko meseci, kupovina novih gorivnih elemenata za preostale tri nuklearne elektrane \u2013 i ponovno otvaranje tri dodatne elektrane koje su bile zatvorene 1. januara 2022. Na kraju se odlu\u010dila za prvu prema kojoj su tri tada preostale reaktorske jedinice (Isar II, Nekarvesthajm II i Emsland) uga\u0161ene 2023. a \u201cCicero\u201d tvrdi da je ta odluka donesena na osnovu falsifikovanih dokumenata. <\/p>\n\n\n\n

Tada je prvobitna procena objavljena 1. marta 2022. pokazala da je produ\u017eenje \u017eivotnog veka nuklearnih elektrana bezbedna i prihvatljiva opcija, ali je ovu procenu izmenio<\/a> visoki zvani\u010dnik u ministarstvu \u017eivotne sredine 3. marta 2022. kako bi se zaklju\u010dilo da je produ\u017eenje \u017eivotnog veka neizvodljivo, navode\u0107i \u201erazloge nuklearne bezbednosti\u201c.<\/p>\n\n\n\n

U kona\u010dnom dokumentu objavljenom pet dana kasnije, ministarstvo je zaklju\u010dilo da produ\u017eenje rada nije preporu\u010dljivo<\/em> i tri gorepomenute elektrane su uga\u0161ene 15. aprila 2023.  <\/p>\n\n\n\n

Ovim povodom Ministarstvo \u017eivotne sredine izjavilo je da je dokument od 1. marta bio privremen, dok je dokument od 3. marta uzeo u obzir \u201cdodatne informacije\u201d, uklju\u010duju\u0107i i \u201epravna razmatranja\u201c, a sam ministar Hebek je negirao optu\u017ebe i u petak izjavio da je: \u201eneistina da su izve\u0161taji izvrtani\u201c i dodao da je \u201epri\u010da koju pri\u010daju dosijei druga\u010dija od one koju su preneli mediji\u201c. Ono \u0161to sada ostaje nejasno je da li je zaista, i ako jeste, ko je i u kojoj meri menjao izve\u0161taje koji su uslovili ga\u0161enje tri reaktorske jedinice 2023. <\/p>\n\n\n\n

A pored toga \u0161to se ovo pitanje ticalo i ti\u010de konkretnih energetskih politika Nema\u010dke – ti\u010de se i geopoliti\u010de pozicije najve\u0107e evropske privrede: ceo se slu\u010daj desio samo nekoliko nedelja nakon po\u010detka ruske specijalne vojne operacije i eventualno ostavljanje u funkciji tri nuklearna postrojenja (i ponovno startovanje tri dodatne, kako je glasio jedna od predloga) bi, pretpostavlja se, u velikom amortizovalo skok cena energenata u to vreme.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prema pisanju nema\u010dkog lista \u201cCicero\u201d poslednje operativne nema\u010dke nuklearne elektrane su uga\u0161ene na osnovu falsifikovanih dokumenata  Nuklearna elektrana Isar Konzervativni<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":294,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[22,23,19],"tags":[],"class_list":["post-291","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija","category-studije-slucaja","category-vesti"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/291","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=291"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/291\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":302,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/291\/revisions\/302"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/294"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=291"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=291"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=291"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}