{"id":2904,"date":"2026-02-14T09:17:00","date_gmt":"2026-02-14T09:17:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=2904"},"modified":"2026-03-19T10:05:09","modified_gmt":"2026-03-19T10:05:09","slug":"rosatom-najnaprednija-kompanija-industrije-o-izvozu-ambicijama-planovima-i-tehnologijama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/02\/14\/rosatom-najnaprednija-kompanija-industrije-o-izvozu-ambicijama-planovima-i-tehnologijama\/","title":{"rendered":"Rosatom: najnaprednija kompanija industrije. O izvozu, ambicijama, planovima i tehnologijama"},"content":{"rendered":"\n

Razgovarali smo sa predstavnicima dr\u017eavne korporacije Rosatom, kompanije koja se bavi razvojem nuklearnih tehnologija, i kompanijom koja se sa razlogom smatra najintegrisanijim industrijskim sistemom u svetu u nuklearnoj industriji. Pri\u010dali smo o izvoznim ambicijama, novim dizajnima i novim tehnologijama. Na na\u0161a pitanja je odgovarao \u010ditav tim Rosatomovih stru\u010dnjaka iz \u010ditavog niza odeljenja – pa nikoga poimence ne\u0107emo izdvajati. Ina\u010de, tekst smo na na\u0161 sajt postavili jo\u0161 pre nekoliko nedelja – ali nam je zbog preciziranja nekih pojmova i adekvatnih prevoda bilo potrebno malo vremena da ga do kraja sredimo. Dakle, danas veoma ekskluzivno: intervju sa Rosatomom o tehnologijama, ambicijama i planovima<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Izvoz i pozicioniranje na tr\u017ei\u0161tu<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Rosatom trenutno u\u010destvuje u izgradnji energetskih blokova u Rusiji i nizu inostranih zemalja. Kakvi su klju\u010dni strate\u0161ki prioriteti Rosatoma u pogledu geografske ekspanzije i\/ili razvoja tehnologija (osim reaktora VVER-1200) u slede\u0107oj deceniji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Rosatom sistematski sprovodi dugoro\u010dni program razvoja nuklearne energetike u Rusiji i inostranstvu, oslanjaju\u0107i se na strate\u0161ko planiranje, tehnolo\u0161ku kompetentnost i odr\u017eivi me\u0111unarodni portfolio projekata.<\/p>\n\n\n\n

U Rusiji se do 2042. godine planira izgradnja 38 energetskih blokova u skladu sa Generalnom \u0161emom razvoja. Od toga 21 blok velike snage, 6 blokova srednje snage i 11 blokova male snage, uklju\u010duju\u0107i 4 modernizovana plutaju\u0107a energetska bloka (MPEB). Trenutno se realizuje 20 energetskih blokova velike i male snage, pri \u010demu se MPEB ra\u010dunaju kao jedan blok. U realizaciji su: BREST-OD-300 u sastavu Ogledno-demonstracionog energetskog kompleksa, 4 bloka Kurske AE 2, 2 bloka Lenjingradske AE 2, BN-1200M na Belojarskoj AE, 2 bloka Primorske AE, 2 bloka Koljske AE 2, 2 bloka Smolenske AE 2, 2 bloka Jakutske ASMM, kao i 4 MPEB.<\/p>\n\n\n\n

U inostranstvu portfolio kompanije obuhvata 41 projekat velike i male snage u 11 zemalja, uklju\u010duju\u0107i blokove male snage u Uzbekistanu.  <\/p>\n\n\n\n

U fazi realizacije u inostranstvu nalazi se 30 blokova velike i male snage u 9 zemalja, uklju\u010duju\u0107i 4 bloka u Egiptu, 4 bloka u Turskoj, 4 bloka u Kini, 4 bloka u Indiji, 2 bloka u Banglade\u0161u, 2 bloka u Ma\u0111arskoj, 2 bloka u Kazahstanu i blokove male snage u Uzbekistanu.<\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Reaktorska posuda u El Daaba. Foto: Rosatom<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

VVER-S<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ako smo pravilno razumeli iz dostupne literature, novi dizajn reaktora VVER-S predstavlja veoma zanimljivo re\u0161enje: lakovodni reaktor sa termalnim spektrom, ali sa veoma visokim plutonijumskim potencijalom. Po\u0161to VVER-S kontroli\u0161e reaktivnost bez upotrebe rastvorenog bora, \u017eeleli bismo da za \u010ditaoce \u201eNuklearne perspektive\u201c objasnite princip rada i osnovne prednosti ovog pristupa u pore\u0111enju sa tradicionalnim reaktorima VVER, posebno sa stanovi\u0161ta efikasnosti sagorevanja goriva i produ\u017eavanja ciklusa rada.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Osnovna filozofija dizajna VVER-S zasniva se na prelasku na spektralnu regulaciju kao klju\u010dni princip upravljanja reaktivno\u0161\u0107u. U tradicionalnim lakovodnim reaktorima vi\u0161ak reaktivnosti na po\u010detku ciklusa goriva kompenzuje se bornom kiselinom u vodi, \u0161to dovodi do apsorpcije dela neutrona i, sa energetskog stanovi\u0161ta, do gubitaka u neutronskom bilansu.<\/p>\n\n\n\n

VVER-S nudi druga\u010diji pristup:<\/p>\n\n\n\n

\u2022 Kontrolu bez uotrebe bora: umesto upotrebe borne kiseline u primarnom krugu, VVER-S primenjuje mehani\u010dku promenu odnosa vode i goriva u aktivnoj zoni. Na po\u010detku ciklusa u zonu se uvode specijalni istiskiva\u010di \u0161ipki koji smanjuju koli\u010dinu vode (moderatora). To pomera spektar neutrona ka br\u017eim, pove\u0107avaju\u0107i udeo brzih neutrona.<\/p>\n\n\n\n

\u2022 Pove\u0107ani plutonijumski potencijal: brzi neutroni, umesto da se apsorbuju borom, u ve\u0107oj meri interaguju sa izotopom uran-238, stvaraju\u0107i plutonijum-239 kao novo fisibilno materijal. Tako reaktor, pored potro\u0161nje postoje\u0107eg goriva, doprinosi stvaranju dodatnog fisibilnog materijala u okviru istog ciklusa goriva.<\/p>\n\n\n\n

\u2022 Efikasnost sagorevanja: kako ciklus napreduje i gorivo se tro\u0161i, istiskiva\u010dke \u0161ipke se postepeno izvla\u010de, pove\u0107ava se koli\u010dina vode u zoni, a spektar neutrona postaje termalni. Na ovoj etapi obezbe\u0111uje se efikasnije sagorevanje prethodno stvorenog plutonijuma, optimizuju\u0107i upotrebu energetskog potencijala goriva.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111u prednosti ovog dizajna izdvajamo: u\u0161teda prirodnog urana – potrebno je do 30 % manje \u201csve\u017eeg\u201d urana u pore\u0111enju sa standardnim VVER-1200; produ\u017eeni ciklus goriva: omogu\u0107ava rad od 24 meseca i vi\u0161e bez zaustavljanja za zamenu goriva; ekolo\u0161ki aspekt: zna\u010dajno se smanjuje koli\u010dina radioaktivnih te\u010dnih otpada, jer se elimini\u0161e potreba za hemijskom regulacijom reaktivnosti pomo\u0107u borne kiseline u primarnom sistemu hla\u0111enja.  <\/p>\n\n\n\n

Ovaj dizajn omogu\u0107ava maksimalno kori\u0161\u0107enje energetskog potencijala urana u okviru proverene i bezbedne tehnologije lakovodnih reaktora, pove\u0107avaju\u0107i efikasnost i smanjuju\u0107i eksploatacione i ekolo\u0161ke optere\u0107enja.<\/p>\n\n\n\n

U kojoj fazi razvoja se nalazi tehnologija VVER-S i kada se planira po\u010detak njene primene?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Projekat VVER-S trenutno se nalazi u fazi detaljnog in\u017eenjerskog projektovanja (General Design Stage). Ve\u0107ina klju\u010dnih komponenti, uklju\u010duju\u0107i mehanizme spektralne regulacije, pro\u0161la je ispitivanja na eksperimentalnim modelima u istra\u017eiva\u010dkim centrima kompanije.<\/p>\n\n\n\n

Planira se da kompletan paket tehni\u010dke dokumentacije bude zavr\u0161en do 2027. godine dok je izgradnja prvog pilot-bloka predvi\u0111ena u okviru ruske atomske programa po\u010detkom 2030-ih godina. Nakon potvrde projektnih i eksploatacionih parametara u realnim uslovima, VVER-S se planira kao jedan od klju\u010dnih izvoznih proizvoda za partnere koji te\u017ee maksimalnoj efikasnosti upotrebe nuklearnog goriva.<\/p>\n\n\n\n

Kako jedinstveni mehanizam kontrole reaktivnosti u reaktorima VVER-S uti\u010de na ukupni sistem bezbednosti i kakve regulatorne izazove o\u010dekuje Rosatom pri licenciranju ove inovativne tehnologije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Paradoksalno, eliminacija borne kiseline pojednostavljuje odre\u0111ene aspekte bezbednosti, ali istovremeno postavlja nove zadatke pred regulatorne organe. Svakako, eliminacija borne kiseline smanjuje rizik od korozije opreme, produ\u017eavaju\u0107i vek trajanja reaktorskog suda i pridru\u017eenih cevovoda. Pritom VVER-S zadr\u017eava sve pasivne sisteme bezbednosti VVER-1200, uklju\u010duju\u0107i hla\u0111enje nakon zaustavljanja reaktora bez spoljnog napajanja.<\/p>\n\n\n\n

Glavni izazov u licenciranju je dokazati stabilnost reaktora pri brzim promenama spektralnih \u0161ipki. Kompanija mora ubediti regulatore da je prelazak iz \u201ebrzog\u201c u \u201etermalni\u201c re\u017eim potpuno kontrolisan i predvidiv u svakoj milisekundi.<\/p>\n\n\n\n

Stoga Rosatom primenjuje napredne softverske simulacije \u2013 takozvane digitalne blizance, koji omogu\u0107avaju regulatorima virtuelno testiranje svih mogu\u0107ih scenarija pre fizi\u010dke instalacije prvih \u0161ipki u aktivnu zonu.<\/p>\n\n\n\n

Da li treba kvalifikovati VVER-S kao reaktor IV generacije i\/ili kao \u201enapredni reaktor\u201c?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

VVER-S se mo\u017ee okarakterisati kao napredni reaktor generacije III+ sa elementima tehnologija \u010detvrte generacije. Da preciziramo za\u0161to ovaj dizajn nije \u010dista IV generacija: tehnologije IV generacije obi\u010dno podrazumevaju radikalno nove rashladne te\u010dnosti, poput te\u010dnih metala, gasova ili soli. VVER-S i dalje koristi vodu pod pritiskom, \u0161to ga \u010dini pouzdanim i pogodnim za komercijalnu primenu u okviru postoje\u0107ih regulatornih normi i industrijskih standarda.<\/p>\n\n\n\n

Da pojasnimo i za\u0161to bi se mogao nazivati \u201enaprednim\u201c: zahvaljuju\u0107i mogu\u0107nosti rada u zatvorenom ciklusu goriva, uklju\u010duju\u0107i upotrebu MOX-goriva, i primeni spektralne regulacije, VVER-S omogu\u0107ava efikasnije kori\u0161\u0107enje nuklearnog goriva. Ova tehnologija nudi nivoe kori\u0161\u0107enja resursa koji su ranije bili dostupni uglavnom brzim reaktorima IV generacije. VVER-S predstavlja tehnolo\u0161ki most ka odr\u017eivoj atomskoj energetici uz o\u010duvanje proverenih principa lakovodnog reaktora.<\/p>\n\n\n\n

Da li Rosatom planira da ponudi reaktore VVER-S na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu, i da li se oni razmatraju kao zamena standardnim VVER-1200 ili kao dodatno re\u0161enje za specifi\u010dne energetske potrebe?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Rosatom planira da VVER-S u\u010dini zastavom svoje me\u0111unarodne linije, pri \u010demu se on ne razmatra kao direktna zamena VVER-1200, ve\u0107 kao \u201cpremium re\u0161enje\u201d u portfoliju kompanije.<\/p>\n\n\n\n

VVER-s je zapravo dodatno re\u0161enje: VVER-1200 ostaje provereni i masovno kori\u0161\u0107eni model, idealno pogodan za zemlje koje zapo\u010dinju svoje nuklearne programe dok je VVER-S predvi\u0161en za napredne korisnike: ovaj reaktor namenjen je zemljama sa razvijenom energetskom mre\u017eom i ambicijama ka zatvorenom ciklusu goriva. Cilj VVER-S je minimizacija tro\u0161kova sve\u017eeg urana i smanjenje koli\u010dine istro\u0161enog goriva uz pove\u0107anu efikasnost kori\u0161\u0107enja resursa.<\/p>\n\n\n\n

O\u010dekuje se da VVER-S postepeno postane novi standard na tr\u017ei\u0161tu nuklearnih reaktora posle 2035. godine, sli\u010dno prelasku sa VVER-1000 na VVER-1200.<\/p>\n\n\n\n

Kakve ekonomske prednosti (npr. kra\u0107i ciklus goriva, manji operativni tro\u0161kovi) se o\u010dekuju za potencijalne kupce?  <\/strong>(na ovo pitanje je odgovarao posebno izdvojeni tim Gorivnog Diviziona kompanije)<\/p>\n\n\n\n

Ovde je va\u017eno napomenuti da u nuklearnoj energetici ekonomska prednost nije u kra\u0107im, ve\u0107 u du\u017eim gorivnim ciklusima. Ekonomska atraktivnost dizajna VVER-S zasniva se na zna\u010dajnom smanjenju varijabilnih tro\u0161kova, \u0161to ga \u010dini jednim od konkurentnih re\u0161enja na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu nuklearne energije.<\/p>\n\n\n\n

Zahvaljuju\u0107i spektralnoj regulaciji potro\u0161nja prirodnog urana smanjuje se do 30 %, \u0161to u  uslovima volatilnih cena sirovina to direktno \u0161titi operatere od inflacionog pritiska.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, ovaj dizajn omogu\u0107ava i produ\u017eeni radni ciklus: VVER-S potencijalno obezbe\u0111uje stabilan rad od 24 meseca bez zaustavljanja zbog zamene goriva, \u0161to smanjuje broj planiranih zastoja i pove\u0107ava koeficijent iskori\u0161\u0107enja snage (Capacity Factor), \u0161to u praksi dovodi do ve\u0107e koli\u010dine prodatih megavat-sati godi\u0161nje. <\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, on omogu\u0107ava smanjenje operativnih tro\u0161kova (OPEX): eiminisanje sistema borne regulacije \u2013 uklju\u010duju\u0107i pumpe, rezervoare i \u010di\u0161\u0107enje borne kiseline \u2013 zna\u010dajno smanjuje tro\u0161kove odr\u017eavanja. Borna kiselina je korozivno agresivna i njeno uklanjanje smanjuje habanje opreme i potrebu za skupim popravkama.<\/p>\n\n\n\n

Dodajmo jo\u0161 i smanjenje proizvodnje nuklearnog otpada: efikasnije sagorevanje goriva dovodi do manjeg obima istro\u0161enog goriva po proizvedenom megavat-satu, \u0161to direktno smanjuje tro\u0161kove dugoro\u010dnog skladi\u0161tenja i upravljanja otpadom \u2013 jednu od najskupljih stavki bud\u017eeta atomskih elektrana.<\/p>\n\n\n\n

O zatvorenom ciklusu uranskog goriva (\u201eProryv\u201c)<\/em><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kakav je klju\u010dni ekonomski argument za prelazak sa otvorenog na zatvoreni nuklearni ciklus goriva? Predvi\u0111a li Rosatom da \u0107e elektri\u010dna energija proizvedena u reaktorima tipa BREST-OD-300 i serije BN na kraju postati jednaka po ceni ili konkurentnija u odnosu na obi\u010dne reaktore VVER, i kada se to mo\u017ee o\u010dekivati?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dni ekonomski argument za prelazak na zatvoreni ciklus goriva zasniva se na eliminaciji spoljnih tro\u0161kova koji su decenijama optere\u0107ivali nuklearnu energetiku. U okviru otvorenog ciklusa koristi se manje od 1 % energetskog potencijala iskopanog urana. Zatvoreni ciklus omogu\u0107ava kori\u0161\u0107enje izotopa uran-238, pove\u0107avaju\u0107i energetsku bazu 50\u2013100 puta. Na prakti\u010dnom nivou sirovina za gorivo postaje ono \u0161to se danas smatra nuklearnim otpadom, uklju\u010duju\u0107i osiroma\u0161eni uran i istro\u0161eno gorivo.<\/p>\n\n\n\n

Najve\u0107i skriveni tro\u0161kovi atomskih elektrana predstavljaju \u201enasledne tro\u0161kove\u201c skladi\u0161tenja radioaktivnog otpada potencijalno i hiljadama godina. A brzi reaktori, poput BREST i serije BN, mogu \u201esagoreti\u201c najopasnije transuranijske elemente, skra\u0107uju\u0107i period opasnosti radioaktivnog otpada sa desetina hiljada godina na nekoliko stotina, \u0161to zna\u010dajno smanjuje tro\u0161kove njihovog dugoro\u010dnog skladi\u0161tenja.<\/p>\n\n\n\n

Trenutno pilot-projekti, uklju\u010duju\u0107i BREST-OD-300, imaju vi\u0161e tro\u0161kove zbog razvoja i izgradnje specijalizovane pomo\u0107ne infrastrukture, poput modula za proizvodnju i preradu goriva na licu mesta. Energetski blok snage 300 megavata je nau\u010dni projekat koji pre svega treba da poka\u017ee principijelnu mogu\u0107nost odr\u017eivog rada nove tehnolo\u0161ke platforme. Ekonomsku efikasnost mo\u0107i \u0107emo da uporedimo tek na serijskim energetskim blokovima na bazi reaktora BR-1200 snage po 1200 MW.  <\/p>\n\n\n\n

U budu\u0107nosti Rosatom predvi\u0111a da \u0107e cena elektri\u010dne energije iz komercijalnih brzih reaktora (serija BN-1200M) postati jednaka reaktorima VVER do sredine 2030-ih godina.  Va\u017eno je napomenuti da Rosatom ove projekte ve\u0107 realizuje u metalu: BREST-OD-300 u Tomsku (Seversk), a BN-1200M na Belojarskoj atomskoj elektrani.<\/p>\n\n\n\n

A nakon prelaska na serijsku izgradnju, planiranu posle 2035. godine, o\u010dekujemo da \u0107e brzi reaktori postati konkurentniji zahvaljuju\u0107i ni\u017eim tro\u0161kovima ciklusa goriva i minimalnim tro\u0161kovima upravljanja otpadom, \u0161to kompenzuje ne\u0161to vi\u0161e po\u010detne kapitalne tro\u0161kove izgradnje.<\/p>\n\n\n\n

Reaktor BREST-OD-300 jedinstven je upotrebom te\u010dnog olova kao rashladnog sredstva. Kakve su osnovne prednosti (po bezbednosti i eksploataciji) koje se posti\u017eu ovom kombinacijom u pore\u0111enju sa postoje\u0107im ruskim brzim reaktorima (BN-600\/800)?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prelazak na te\u010dno olovo u brzim reaktorima, poput BREST-OD-300, unosi fundamentalne promene koje Rosatom defini\u0161e kao koncept \u201eprirodne bezbednosti\u201c. <\/p>\n\n\n\n

Na prvom mestu tu je hemijska inertnost: za razliku od natrijuma koji se koristi u seriji brzih reaktora BN, olovo je hemijski inertno i ne reaguje burno sa vodom ili vazduhom. Ovo svojstvo isklju\u010duje rizik od po\u017eara ili eksplozije pri curenju rashladnog sredstva, \u0161to je glavni problem natrijumskih reaktora.<\/p>\n\n\n\n

Zatim je tu visoka temperatura klju\u010danja: olovo klju\u010da pribli\u017eno na 1745 \u00b0C, dok je radna temperatura reaktora oko 500 \u00b0C. To zna\u010di da je prakti\u010dno nemogu\u0107e da rashladno sredstvo proklju\u010da i ispari, \u0161to zna\u010dajno smanjuje rizik od topljenja aktivne zone \u010dak i pri ekstremnim havarijama.<\/p>\n\n\n\n

Tu je i pasivno hla\u0111enje: zahvaljuju\u0107i visokoj gustini i toplotnoj provodljivosti olova, reaktor se mo\u017ee hladiti prirodnom cirkulacijom bez potrebe za pumpama ili elektri\u010dnom energijom u havarijskim situacijama, pove\u0107avaju\u0107i bezbednost eksploatacije.<\/p>\n\n\n\n

I na kraju izdvajamo kompaktnost i rad ne niskom pritisku: sistem radi pri atmosferskom pritisku, \u0161to o\u0161tro smanjuje rizik mehani\u010dkog o\u0161te\u0107enja reaktorskog suda i pojednostavljuje in\u017eenjerski dizajn celog reaktorskog kompleksa.<\/p>\n\n\n\n

Kada Rosatom o\u010dekuje da reaktor BREST-OD-300 zajedno sa modulom prerade goriva poka\u017ee potpuno autonomno funkcionisanje \u2013 tj. proizvodnju i upotrebu goriva proizvedenog od istro\u0161enog goriva istog reaktora?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Koncepcija \u201ePDK\u201c (pilotno-demonstracioni kompleks) u Severasku razvijena je kao zatvoreni ciklus na jednoj lokaciji.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de trenutnog statusa, modul proizvodnje goriva (gde se proizvodi inovativno nitridno uran-plutonijumsko gorivo) ve\u0107 se nalazi u fazi pu\u0161tanja u rad. Sam reaktor BREST-OD-300 nalazi se u zavr\u0161noj fazi izgradnje (o\u010dekivani energetski start 2026\/2027. godine) i planira se da do 2030. godine ciklus bude potpuno zatvoren \u0161to zna\u010di da \u0107e gorivo koje je odradilo u BREST-u biti izva\u0111eno, prera\u0111eno u modulu prerade na istoj lokaciji, upu\u0107eno na refabrikaciju i ponovo utovareno u reaktor. I to \u0107e biti prvi slu\u010daj u istoriji kada atomska elektrana funkcioni\u0161e kao \u201eperpetuum mobile\u201c (zatvoreni ciklus goriva) u pogledu goriva, koriste\u0107i sopstvene otpade i regeneri\u0161u\u0107i ih bez spoljnog snabdevanja uranom.<\/p>\n\n\n\n

Reaktori BN-600 i BN-800 sa natrijumskim rashladnim sredstvom uspe\u0161no rade ve\u0107 du\u017ee vreme. Kakve klju\u010dne lekcije i eksploatacioni iskustvo rada serije BN, posebno u delu rukovanja natrijumom i upotrebe MOX-goriva, direktno se prenose i primenjuju pri razvoju i pu\u0161tanju u rad reaktora BREST-OD-300?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Iako \u0107e reaktor BREST-OD-300 koristiti te\u010dno olovo umesto natrijuma, iskustvo ste\u010deno u seriji brzih reaktora BN ima neprocenjivu vrednost, jer je potvrdilo da brzi neutroni nisu samo laboratorijska teorija, ve\u0107 i industrijska realnost.<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dne lekcije koje Rosatom prenosi na BREST uklju\u010duje upravljanje plutonijumskim ciklusom: BN-800 je prvi reaktor u Rusiji potpuno napunjen uran-plutonijumskim MOX-gorivom (me\u0161avina oksida urana i plutonijuma). To je obezbedilo kriti\u010dno va\u017ena znanja o pona\u0161anju plutonijuma u reaktoru, promenama reaktivnosti i bezbednom transportu i preradi goriva sa plutonijumom.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, izdvajamo zapa\u017eanje o eksploatacionoj pouzdanosti brzih sistema: BN-600 radi vi\u0161e od 40 godina sa koeficijentom iskori\u0161\u0107enja snage preko 80 %. To dokazuje da komponente brzih reaktora \u2013 uklju\u010duju\u0107i pumpe, toplotne razmenjiva\u010de i sisteme rukovanja gorivom \u2013 mogu funkcionisati du\u017ee vreme u agresivnim uslovima visokih temperatura.<\/p>\n\n\n\n

Serija BN omogu\u0107ila je razvoj sistema daljinskog upravljanja gorivom. Po\u0161to je istro\u0161eno gorivo iz brzih reaktora veoma radioaktivno, Rosatom je razvio robotizovane procese koji se sada primenjuju u Modulu proizvodnje i prerade goriva u okviru projekta BREST-OD-300.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de evolucije goriva (od oksidnog MOX do nitridnog SNUP) napominjemo da reaktori BN koriste okside (MOX), i da je iskustvo u stabilnosti goriva pri visokim neutronskim fluksovima direktno pomoglo u razvoju nitridnog SNUP-goriva za BREST. Nitridno gorivo je gu\u0161\u0107e i ima bolju toplotnu provodljivost, obezbe\u0111uju\u0107i efikasnije \u201erazmno\u017eavanje\u201c (oplodnju, Eng: breeding coeficient. Prim Prev) goriva.<\/p>\n\n\n\n

Ukratko, serija BN daje Rosatomu \u201enuklearne mi\u0161i\u0107e\u201c u pogledu tehnologija i in\u017eenjerske sigurnosti, dok BREST predstavlja \u201enuklearni mozak\u201c novog pokolenja, koriste\u0107i olovo za postizanje vi\u0161eg nivoa prirodne bezbednosti.<\/p>\n\n\n\n

A Rosatom razvija i tehnologije koje isklju\u010duju mogu\u0107nost odvajanja plutonijuma za vojne svrhe, obezbe\u0111uju\u0107i strogo civilni ciklus goriva.<\/p>\n\n\n\n

Za eventualni izvoz modela poput BN-1200M neophodno je pro\u0107i proces me\u0111unarodnog licenciranja projekta. To podrazumeva uskla\u0111ivanje ruskih federalnih normi (NP) sa standardima bezbednosti Me\u0111unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA, SSR-2\/1).<\/p>\n\n\n\n

Rosatom predvi\u0111a da \u0107e prvi kupci verovatno biti zemlje sa ve\u0107 razvijenim atomskim programima, poput Kine i Indije, koje \u017eele da re\u0161e pitanje upravljanja istro\u0161enim gorivom. Kompanija prodaje ne samo reaktor, ve\u0107 i kompletan \u201eSistemski paket nuklearne energije\u201c, koji uklju\u010duje reaktore, postrojenja za preradu goriva i tehnologije upravljanja nuklearnim otpadom.<\/p>\n\n\n\n

S.A. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Razgovarali smo sa predstavnicima dr\u017eavne korporacije Rosatom, kompanije koja se bavi razvojem nuklearnih tehnologija, i kompanijom koja se sa razlogom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2062,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58,21,22,23,20],"tags":[117],"class_list":["post-2904","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-ekologija","category-ekonomija","category-studije-slucaja","category-tehnologije","tag-intervju"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2904","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2904"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2904\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2905,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2904\/revisions\/2905"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2062"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2904"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2904"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2904"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}