{"id":2649,"date":"2026-01-15T05:58:26","date_gmt":"2026-01-15T05:58:26","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=2649"},"modified":"2026-01-15T05:58:27","modified_gmt":"2026-01-15T05:58:27","slug":"rusija-brest-od-300-korak-blize-zlatnom-gralu-nuklearne-industrije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2026\/01\/15\/rusija-brest-od-300-korak-blize-zlatnom-gralu-nuklearne-industrije\/","title":{"rendered":"Rusija: BREST-OD-300 korak bli\u017ee \u201czlatnom gralu\u201d nuklearne industrije\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

In\u017eenjeri u Sibirskom hemijskom kombinatu u Seversku uspe\u0161no su postavili poslednji, \u010detvrti segment periferne komore na reaktorsku jedinicu brzog oplodnog reaktora hla\u0111enog te\u010dnim olovom BREST-OD-300. Ovim je proces sklapanja reaktorskog suda u\u0161ao u zavr\u0161nu fazu, sa ciljem da kompletna monta\u017ea bude gotova do kraja 2026. godine\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Nacrt
Po\u0161to nismo na\u0161li dijagram ili fotografiju reaktora BREST-OD-300 koju mo\u017eemo koristiti, postavi\u0107emo generi\u010dku shemu brzog reaktora hla\u0111enog olovom. Foto: Idaho National Libraryderivative work: Beao – Lfr.gif and before that [1]., Public Domain, https:\/\/commons.wikimedia.org\/w\/index.php?curid=8039779<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Instalacijom poslednjeg segmenta periferne komore, reaktor BREST-OD-300 dostigao je oko 70% faze monta\u017ee. Ovaj projekat je klju\u010dni deo ruskog programa \u201eProboj\u201d (Proryv) koji cilja zatvaranje nuklearnog ciklusa i vrlo verovatno je jedan od tehnolo\u0161ki najnaprednijih nuklearnih projekata <\/p>\n\n\n\n

BREST-OD-300 je veoma napredni tehnolo\u0161ki demonstrator i deo je strate\u0161kog projekta Proryv<\/em> (Prodor) koji razvija tehnologije koje \u0107e omogu\u0107iti zatvaranje gorivnog ciklusa. Plan je da se nakon deset godina rada ovog reaktora pristupi izradi sli\u010dnog (BREST-1200) ali znatno ve\u0107e snage od oko 1200 megavata, \u0161to bi ga \u010dinilo najmo\u0107nijim brzim reaktorom u operaciji i najve\u0107im oplodnim reaktorom jo\u0161 od zatvaranja brzog oplodnog reaktora Superfeniks u Francuskoj krajem devedesetih. Trenutni plan je da se BREST-300 u pogon pusti tokom 2026. godine.  <\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, ovaj \u0107e reaktor \u2013 koje se nalazi u Seversku \u2013 koristiti osiroma\u0161eni uranijum (nusproizvod procesa oboga\u0107ivanja) i plutonijum koji \u0107e se u okviru integrisanog industrijskog procesa izdvajati iz ve\u0107 utro\u0161enog nuklearnog goriva pa bi tako ovo postrojenje predstavljalo jedan od koraka (i tehni\u010dkih re\u0161enja) ka zatvaranju uranijumskog gorivnog ciklusa. <\/p>\n\n\n\n

Prema informacijama koje se mogu prona\u0107i o ovom veoma naprednom reaktorskom dizajnu, mo\u017ee se zaklju\u010diti da se radi o brzom oplodnom (brider) reaktoru koji za hla\u0111enje i transfer toplote koristi te\u010dno olovo na temperaturi od 540 stepeni celzijusa i ima snagu od 300 megavata. <\/p>\n\n\n\n

Glavni cilj ovog kompleksa u Seversku je demonstracija efikasnosti i isplativosti zatvorenog nuklearnog gorivnog ciklusa. To zna\u010di i da \u0107e se istro\u0161eno nuklearno gorivo prera\u0111ivati na samoj lokaciji i nakon obrade se ponovo vra\u0107ati u reaktor. Time se potencijalno re\u0161ava problem dugove\u010dnog nuklearnog otpada i drasti\u010dno pove\u0107ava energetska efikasnost prirodnog uranijuma jer se jedno gorivo mo\u017ee koristiti mnogo puta. A po\u0161to je u pitanju i takozvani \u201coplodni reaktor\u201d (breeder), pozitivni oplodni faktor zna\u010di i da \u0107e reaktor proizvoditi vi\u0161e nuklearnog goriva nego \u0161to tro\u0161i (zbog toga \u0161to odre\u0111ena koli\u010dina polodnog materijala prolazi transmutaciju i prelazi u fisilni materijal). <\/p>\n\n\n\n

A zatvaranje gorivnog ciklusa je klju\u010d za dugotrajnu globalnu energetsku stabilnost i smatra se \u201czlatnim gralom\u201d nuklearne industrije i nauke. Naime, ako ovaj i sli\u010dni projekati uspeju u kona\u010dnoj nameri zatvaranja uranijumskog gorivnog ciklusa, nuklearna energija bi trebalo da postane potpuno samoodr\u017eiv sistem i prakti\u010dno neograni\u010deni izvor energije. Dakle, \u201eproboj\u201d u punom smislu te re\u010di. <\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, ne\u0161to vi\u0161e o reaktorima ovog dizajna mo\u017eete pro\u010ditati i ovde<\/a>. <\/p>\n\n\n\n

Source: World Nuclear News <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

In\u017eenjeri u Sibirskom hemijskom kombinatu u Seversku uspe\u0161no su postavili poslednji, \u010detvrti segment periferne komore na reaktorsku jedinicu brzog oplodnog<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":821,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[20,19],"tags":[31,34],"class_list":["post-2649","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tehnologije","category-vesti","tag-rusija","tag-zatvoreni-gorivni-ciklus"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2649","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2649"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2649\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2650,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2649\/revisions\/2650"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/821"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2649"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2649"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2649"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}