{"id":2633,"date":"2025-12-26T10:24:39","date_gmt":"2025-12-26T10:24:39","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=2633"},"modified":"2025-12-26T10:24:40","modified_gmt":"2025-12-26T10:24:40","slug":"newcleov-reaktor-hladen-tecnim-olovom-predat-euratomu-na-proveru","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/12\/26\/newcleov-reaktor-hladen-tecnim-olovom-predat-euratomu-na-proveru\/","title":{"rendered":"Newcleov reaktor hla\u0111en te\u010dnim olovom predat Euratomu na proveru\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Francuska kompanija Newcleo zvani\u010dno je podnela dizajn svog malog modularnog reaktora (SMR) hla\u0111enog olovom na reviziju Euratomu, evropskom regulatornom telu za nuklearne za\u0161titne mere, pi\u0161e Interesting Engineering. Ovaj inovativni reaktor snage 200 megavata koristi te\u010dno olovo kao rashladno sredstvo, \u0161to omogu\u0107ava rad na atmosferskom pritisku i drasti\u010dno ve\u0107u efikasnost u pore\u0111enju sa konvencionalnim reaktorima\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Nacrt
Nacrt brzog reaktora hla\u0111enog olovom. Foto: Idaho National Libraryderivative work: Beao – Lfr.gif and before that [1]., Public Domain, https:\/\/commons.wikimedia.org\/w\/index.php?curid=8039779<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Proces revizije Euratoma trebalo bi da traje dve godine, ali Newcleo u me\u0111uvremenu razvija ambiciozan plan implementacije. Pa tako za 2026. godinu planira zavr\u0161etak nenuklearnog prototipa u Italiji koji \u0107e testirati termohidrauli\u010dke sisteme; za 2027. godinu planira podno\u0161enje zahteva za licencu francuskom Ministarstvu \u017eivotne sredine; za 2029. godinu planira kona\u010dnu investicionu odluku o izgradnji prve komercijalne elektrane.; a ve\u0107 za 2032. godinu planira po\u010detak rada prve komercijalne jedinice u Francuskoj.<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, u pitanju je postupak po novoj regulativi koja zahteva od operatera da jo\u0161 u fazi projektovanja integri\u0161e sigurnosne protokole, \u010dime se ubrzava put ka komercijalnoj upotrebi. <\/p>\n\n\n\n

A pored samog reaktora, Newcleo planira gradnju fabrike za proizvodnju MOX goriva (me\u0161avina uranijumovih i plutonijumovih oksida) \u0161to bi omogu\u0107ilo reaktoru da “reciklira” nuklearni otpad iz postoje\u0107ih elektrana, \u010dime se zna\u010dajno smanjuje koli\u010dina dugoro\u010dnog radioaktivnog otpada i potencijalno pove\u0107ava energetska nezavisnost. <\/p>\n\n\n\n

Reaktori hla\u0111eni olovom\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, reaktori hla\u0111eni olovom su po mnogo \u010demu veoma zanimljivi i jedni od reaktora za koje se smatra da imaju veliki potencijal u budu\u0107nosti – potencijalno kao reaktori \u010detvrte generacije, pa \u0107emo malo vi\u0161e upravo o njima. Reaktori hla\u0111eni olovom, samo im ime ka\u017ee, su hla\u0111eni te\u010dnim olovom ili eutekti\u010dkom me\u0161avinom bizmuta i olova \u0161to im omogu\u0107ava neke izuzetne karakteristike: veoma male dimenzije; mogu\u0107nost rada na atmosferskom pritisku; visoku efikasnost; olovo je odli\u010dan reflektor neutrona – \u0161to inherentno pove\u0107ava neutronsku ekonomiju dizajna; olovo je samo po sebi odli\u010dna za\u0161tita od gama zra\u010denja pa ujedno funkcioni\u0161e i kao biolo\u0161ki \u0161tit; olovo ne reaguje sa vodom (kao \u0161to je slu\u010daj sa natrijumom) pa nema opasnosti od po\u017eara u slu\u010dajevima curenja; u vanrednim situacijama je mogu\u0107e – zbog termi\u010dkih karakteristika olova – hla\u0111enje prirodnom konvekcijom; olovo ima ekstremno visoku ta\u010dku klju\u010danja, \u0161to prakti\u010dno elimini\u0161e opasnost od gubitka rashladne te\u010dnosti; zbog termi\u010dkih karakteritika olova, reaktor tako\u0111e ima veliku toleranciju na temperaturne varijacije \u0161to ga \u010dini bezbednim; olovo je veoma stabilno, pa ovakvi reaktori ostavljaju veoma malo otpada posle rada.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ipak, koliko god nam bili omiljeni – oni imaju i nekoliko inherentnih minusa. Ukoliko se koristi eutekti\u010dka me\u0161avina olovo-bizmut dolazi i do proizvodnje veoma nezgodnog polonijuma 210; postoji veoma realna opasnost od prelaska te\u010dnosti za hla\u0111enje u \u010dvrsto agregatno stanje (takozvani \u201cbricking\u201d) i blokade reatora \u010dime on postaje neoperativan i nema na\u010dina za njegovo popravljanje – mada eutekti\u010dka me\u0161avina olovo-bizmut ovo donekle ubla\u017eava jer je ta\u010dka topljenja osetno ni\u017ea; olovo ima odli\u010dne termi\u010dke karakteristike, ali i izuzetno veliku specifi\u010dnu masu, \u0161to ote\u017eava njegovu cirkulaciju.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, reaktori hla\u0111eni olovom nisu odve\u0107 novi dizajn. Ponajvi\u0161e su razvijani u Sovjetskom savezu (za potrebe ratne mornarice \u0161ezdesetih godina su razvijeni reaktori hla\u0111eni te\u010dnim olovom OK-550 i BM-40A koji su se koristili za pogon na podmornicama) i Rusiji (izuzetno napredni<\/a> BREST-OD-300 koji se trenutno gradi je hla\u0111en te\u010dnim olovom); Francuska i Italija zajedni\u010dki razvijaju gorepomenuti NEWCLEO; u Nema\u010dkoj se razvija \u201cDual Fluid Reactor\u201d (DFR); u Belgiji se razvija MYRRHA; u SAD se razvija SSTAR; a zajedni\u010dka rumunsko italijanska kompanija Ansaldo Energia razvija model ALFRED (Advanced Lead Fast Reactor European Demonstrator). \u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, nismo na\u0161li fotografije NEWCLEO reaktora koje se mogu koristiti, ali na World Nuclear News mo\u017eete pogledati fotografije<\/a> modela koji je u maju bio izlo\u017een u Veneciji. <\/p>\n\n\n\n

Source: Interesting Engeneering <\/p>\n\n\n\n

S.A. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Francuska kompanija Newcleo zvani\u010dno je podnela dizajn svog malog modularnog reaktora (SMR) hla\u0111enog olovom na reviziju Euratomu, evropskom regulatornom telu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":821,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[20,19],"tags":[43,50,182],"class_list":["post-2633","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tehnologije","category-vesti","tag-francuska","tag-reaktori-cetvrte-generacije","tag-reaktori-hladeni-tecnim-olovom"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2633","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2633"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2633\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2634,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2633\/revisions\/2634"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/821"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2633"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2633"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2633"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}