{"id":2494,"date":"2025-11-26T09:50:22","date_gmt":"2025-11-26T09:50:22","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=2494"},"modified":"2025-11-26T09:50:24","modified_gmt":"2025-11-26T09:50:24","slug":"hrvatska-bi-gradila-vlastitu-nuklearnu-elektranu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/11\/26\/hrvatska-bi-gradila-vlastitu-nuklearnu-elektranu\/","title":{"rendered":"Hrvatska bi gradila vlastitu nuklearnu elektranu"},"content":{"rendered":"\n

Prevodimo tekst posve\u0107en razmatranju uvo\u0111enja nuklearne energije u Hrvatskoj<\/strong>\u00a0<\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Hrvatska trenutno dobija oko 16 odsto elektri\u010dne energije iz nuklearne elektrane Kr\u0161ko.<\/p>\n\n\n\n

Dok su u Sloveniji ve\u0107 u toku planovi za izgradnju drugog bloka Nuklearne elektrane Kr\u0161ko (NEK), i u Hrvatskoj se sve vi\u0161e govori o mogu\u0107nosti izgradnje nuklearne elektrane na sopstvenoj teritoriji.<\/p>\n\n\n\n

Ministar ekonomije, Ante \u0160u\u0161njar, ne krije \u017eelju da bi i Hrvatska volela da u\u010destvuje u izgradnji drugog bloka NEK, ali samo kao ravnopravan partner. Koje su stvarne mogu\u0107nosti za izgradnju nuklearne elektrane u Hrvatskoj i kakve su ideje o njenom izgledu?<\/p>\n\n\n\n

Kada je sredinom 1970-ih godina po\u010dela izgradnja NEK, u zajedni\u010dkom vlasni\u0161tvu dve tada\u0161nje republike, vladalo je \u0161iroko uverenje da \u0107e druga nuklearna elektrana biti izgra\u0111ena u Hrvatskoj. To je bila zvani\u010dna odluka tada\u0161nje zajedni\u010dke dr\u017eave. Po\u010delo se sa tra\u017eenjem pogodnih lokacija u Hrvatskoj, u \u010demu je u\u010destvovao i Du\u0161ko \u010corak, sada direktor Instituta za nuklearnu energiju. “Zajedni\u010dki pripremni radovi za izgradnju druge nuklearne elektrane u Hrvatskoj bili su vrlo intenzivni od po\u010detka 1980. do 1987. godine, kada je savezna vlada, odmah nakon \u010cernobiljske nesre\u0107e, odlu\u010dila da uvede moratorijum na izgradnju novih nuklearnih elektrana. U to vreme, na\u0161 projekat je ve\u0107 bio u prili\u010dno poodmakloj fazi. Pripremili smo tender, objavili me\u0111unarodni poziv za ponude i definisali kriterijume za evaluaciju ponuda. Stigle su tri: Vestinghaus, Framatom i ponuda ruskog Rosatoma”, prise\u0107a se on.<\/p>\n\n\n\n

Da je tada izgra\u0111ena druga nuklearna elektrana u zajedni\u010dkom vlasni\u0161tvu, Slovenija i Hrvatska bi bile gotovo energetski nezavisne zemlje, ka\u017ee nuklearni fizi\u010dar Ton\u010di Tadi\u0107. “Slovenija bi se u potpunosti snabdevala nuklearnom energijom i obnovljivim izvorima, uklju\u010duju\u0107i hidroelektrane. Hrvatska bi morala da zameni samo 15 odsto svoje proizvodnje elektri\u010dne energije fosilnim gorivima. U takvim okolnostima, obe zemlje bi bile gotovo energetski nezavisne. Zaista je velika \u0161teta \u0161to je Slovenija tada popustila pritiscima i lobiranju iz Beograda i odustala od ideje o izgradnji druge zajedni\u010dke nuklearne elektrane na hrvatskoj teritoriji.”<\/p>\n\n\n\n

U godinama koje su usledile, suvlasni\u0161tvo nad NEK-om se odvijalo veoma dobro, pri \u010demu Hrvatska sada dobija oko 16 odsto svoje elektri\u010dne energije iz elektrane. Ipak, postavilo se pitanje kako \u0107e Hrvatska zameniti tu energiju kada Kr\u0161ko jednog dana zatvori svoja vrata.<\/p>\n\n\n\n

Kako \u010corak obja\u0161njava, pokrenuo je inicijativu krajem pro\u0161le godine i poslao pismo hrvatskoj vladi sa predlozima za konkretne korake za uklju\u010divanje nuklearne energije u hrvatsku energetsku strategiju. “Prvi nacrt tog pisma kasnije su potpisali fakulteti, instituti i razne in\u017eenjerske organizacije u Hrvatskoj. Ministar ekonomije je zatim formirao radnu grupu za izradu zakonskog okvira. Ja li\u010dno ne u\u010destvujem u toj grupi, ali mislim da je va\u017eno da je proces kona\u010dno po\u010deo.”<\/p>\n\n\n\n

U februaru ove godine, Ante \u0160u\u0161njar postao je prvi hrvatski ministar ekonomije koji je javno izjavio da Hrvatska razmatra izgradnju sopstvene nuklearne elektrane. “Da li Hrvatskoj treba nuklearna energija i nuklearna elektrana? Za mene to nije ideolo\u0161ko pitanje, ve\u0107 strate\u0161ko. Ako \u017eelimo da budemo energetski nezavisna zemlja, moramo krenuti tim putem. To je pravac u kojem se kre\u0107e celo moderno dru\u0161tvo, pa tako i na\u0161a vlada.”<\/p>\n\n\n\n

U radnoj grupi koja priprema zakonodavni okvir za osnivanje Agencije za nuklearnu energiju u\u010destvuje i nuklearni fizi\u010dar Ton\u010di Tadi\u0107. “U\u010destvujem u tom procesu kao \u010dlan radne grupe, ali u ovom trenutku mogu vam samo re\u0107i da je zakon u pripremi. Hrvatska ne \u017eeli da izgubi nuklearnu opciju u svom energetskom miksu. Da li \u0107emo je obezbediti kroz suvlasni\u0161tvo nad drugim blokom NEK-a, izgraditi ovde sopstvenu veliku nuklearnu elektranu, ili se opredeliti za seriju malih modularnih reaktora \u2013 sve je to predmet \u0161ire rasprave. Mi \u0107emo predlo\u017eiti zakonodavni okvir, a politika \u0107e morati da bira od onoga \u0161to je ponu\u0111eno. Vi\u0161e od toga u ovom trenutku ne mogu re\u0107i.”<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111u mogu\u0107im lokacijama Tanja kod Dalja<\/p>\n\n\n\n

Direktor Instituta za nuklearnu energiju, Du\u0161ko \u010corak, ve\u0107 razmatra mogu\u0107e lokacije za izgradnju nuklearne elektrane u Hrvatskoj.<\/p>\n\n\n\n

“Od sredine 1970-ih do kraja 1980-ih, analizirali smo celo podru\u010dje Hrvatske i odabrali tri mogu\u0107e lokacije za izgradnju nuklearne elektrane: to su bile lokacija Tanja kod Dalja na Dunavu, Prevlaka kod Ivani\u0107grada i ostrvo Vir. Vir je tehni\u010dki bila vrlo dobra lokacija, ali smo od nje odustali zbog turisti\u010dkih interesa lokalne zajednice. Na Prevlaci smo planirali da izgradimo jedan blok, snage 1.000 megavata, a na Tanji \u010detiri bloka od po 1.300 megavata. Izradili smo sve potrebne studije za obe lokacije u skladu sa zahtevima Me\u0111unarodne agencije za atomsku energiju”, obja\u0161njava \u010corak. Prema njegovom mi\u0161ljenju, najbolja lokacija bi bila re\u010dno ostrvo Tanja na Dunavu u isto\u010dnoj Slavoniji, 30 kilometara od Osijeka i u neposrednoj blizini granice sa susednom Srbijom. Ova lokacija je smatrana najboljom i pre 45 godina.<\/p>\n\n\n\n

Nuklearni fizi\u010dar Ton\u010di Tadi\u0107 smatra da je jo\u0161 rano za odabir lokacije. “Previ\u0161e je rano govoriti o mogu\u0107im lokacijama. Prvo treba pripremiti pravni okvir, prona\u0107i kadrovsku strukturu unutar Hrvatske, a zatim, u skladu sa preporukama Me\u0111unarodne agencije za atomsku energiju, prona\u0107i odgovaraju\u0107u lokaciju. Svako pominjanje mogu\u0107ih lokacija u ovom trenutku bilo bi kontraproduktivno”, upozorava on.<\/p>\n\n\n\n

Pored lokacije, Hrvatska mora da izabere i koja nuklearna elektrana bi bila najpogodnija za njene potrebe.<\/p>\n\n\n\n

“Pored energije koju trenutno dobijamo iz na\u0161e polovine Kr\u0161kog, bilo bi nam potrebno duplo vi\u0161e”, ka\u017ee Tadi\u0107. “Hrvatska bi trebalo da zapo\u010dne svoj nuklearni program izgradnjom velikog reaktora tre\u0107e generacije kapaciteta 1.100 megavata. Takav koncept je razvijen, na primer, od strane Vestinghausa (Westinghouse) ili kineskog Hualong One. Takvi projekti, naravno, zavise od modela finansiranja i proizvo\u0111a\u010da, ali ko\u0161taju pribli\u017eno 5 do 15 milijardi evra”, procenjuje \u010corak.<\/p>\n\n\n\n

Hrvatski nuklearni stru\u010dnjaci govore i o mogu\u0107nosti izgradnje malih modularnih reaktora (SMR). “Kao \u010dlan Nau\u010dno-tehni\u010dkog komiteta Evratoma (Euratom), mogu potvrditi da su ovi reaktori budu\u0107nost. Do kraja ovog veka \u017eelimo da vidimo Evropu, odnosno zemlje Evratoma, bez fosilnih goriva, a energiju dobijenu iz obnovljivih izvora, fuzije i malih modularnih reaktora \u010detvrte generacije. I Slovenija i Hrvatska bi trebalo da se priklju\u010de ovom trendu”, smatra Tadi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Izbor jednog ili vi\u0161e reaktora odre\u0111uje i kada bi Hrvatska mogla dobiti novu nuklearnu elektranu. I, naravno, koliko brzo \u0107e politi\u010dko rukovodstvo odlu\u010diti da izgradi nuklearnu elektranu. Dva sagovornika veruju da bi Hrvatska mogla da zavr\u0161i ovaj projekat do sredine 30-ih godina.<\/p>\n\n\n\n

“Nuklearne elektrane nisu na lageru pa da ih jednostavno uzmete. Potrebno je prona\u0107i stru\u010dni kadar, lokaciju, pripremiti javnost, obezbediti potrebnu infrastrukturu, transport, elektri\u010dne mre\u017ee i sve ostalo \u0161to je potrebno za rad nuklearne elektrane. Ako se odlu\u010dimo za male modularne reaktore, onda to treba uraditi za nekoliko lokacija. To je ogroman posao sa kojim bi trebalo da po\u010dnemo sada. Svaka godina koju propustimo zna\u010dajno \u0107e pomeriti pri\u010du u budu\u0107nost”, obra\u0107a se Tadi\u0107 klju\u010dnim dilemama.<\/p>\n\n\n\n

Prema re\u010dima \u0160u\u0161njara, trenutno se radi u nekoliko pravaca paralelno. “Dok radna grupa priprema zakon, ona tako\u0111e ve\u0107 razgovara sa dobavlja\u010dima razli\u010ditih tehnologija kako bi procenila koja nam najvi\u0161e odgovara finansijski i vremenski. Na nivou vlade, na\u0161e planove smo ve\u0107 predstavili u Var\u0161avi na sastanku Inicijative Tri mora. Razgovarali smo sa predstavnicima Ameri\u010dkog nuklearnog instituta, sa dr\u017eavnim sekretarom Rajtom, predstavili smo mu na\u0161e ideje, koje su podr\u017eane u Sjedinjenim Dr\u017eavama.”<\/p>\n\n\n\n

“Nuklearna elektrana mo\u017ee biti jeftinija ili skuplja”<\/p>\n\n\n\n

Ne zna se koliko bi ko\u0161tala izgradnja nuklearne elektrane u Hrvatskoj, ali razlika u ceni mo\u017ee biti \u010dak jedan prema tri, ka\u017ee Du\u0161ko \u010corak. “Nuklearna elektrana mo\u017ee biti jeftinija ili skuplja, u zavisnosti od mnogih faktora, uklju\u010duju\u0107i lokaciju i metod hla\u0111enja. Zatim od izbora tehnologije, modela finansiranja, iskustva izvo\u0111a\u010da i zakonskih procedura.” \u010corak ne isklju\u010duje mogu\u0107nost privatnog ulaganja u izgradnju nuklearne elektrane, ali nuklearni fizi\u010dar Ton\u010di Tadi\u0107 smatra da to ne bi bilo dobro re\u0161enje. “NEK je izgra\u0111ena po finansijskom modelu koji se meni li\u010dno najvi\u0161e svi\u0111a. To je partnerstvo dve dr\u017eave, dva naroda, dve dr\u017eavne elektroprivrede. Na taj na\u010din se obezbe\u0111uje ozbiljno partnerstvo kako u izgradnji, tako i u dekomisiji nuklearne elektrane. Kada u tu jedna\u010dinu uklju\u010dite privatni kapital, sve se menja; umesto javne odgovornosti, odgovorni ste samo za profit. Voleo bih da gre\u0161im. U javno-privatnom partnerstvu, trebalo bi jasno definisati \u0161ta je dobrobit svih investitora, bez favorizovanja, bilo kakvih simpatija ili predrasuda. Treba ra\u010dunati na to da privatni investitori ne ulaze u posao iz humanitarnih razloga.”<\/p>\n\n\n\n

S obzirom na to da su se ideje o izgradnji sopstvene nuklearne elektrane u Hrvatskoj pojavile u trenutku kada je Slovenija ve\u0107 odlu\u010dila da gradi drugi blok NEK-a, postavlja se pitanje da li Hrvatskoj ne bi bilo isplativije da u\u010destvuje kao partner u izgradnji JEK 2.<\/p>\n\n\n\n

“Mislim da ne bi bilo po\u0161teno posmatrati projekat za drugi blok NEK-a kao alternativu izgradnji hrvatske sopstvene nuklearne elektrane. Hrvatskoj \u0107e do 2050. godine trebati mnogo vi\u0161e elektri\u010dne energije nego danas. Zbog toga, mora \u0161to pre imati svoj nuklearni program, koji \u0107e osigurati energetsku samodovoljnost i sigurnu snabdevanje. Hrvatska ne mo\u017ee zavisiti od odluka slovena\u010dke vlade o tome da li \u0107e graditi Kr\u0161ko 2. Hrvatska mora sama da re\u0161ava svoje energetske potrebe, vru\u0107 krompir mora biti u rukama hrvatske vlade”, ka\u017ee \u010corak.<\/p>\n\n\n\n

U hrvatskoj javnosti su se pojavile informacije da bi, u zamenu za 25% suvlasni\u0161tva drugog bloka, Slovenija Hrvatskoj obezbedila samo udeo u profitu, ali ne i snabdevanje elektri\u010dnom energijom. Obe zemlje su to demantovale. “Ni vlada, ni ja kao resorni ministar, nismo dobili zvani\u010dnu ponudu od Slovenije. I dalje smo zainteresovani za suvlasni\u0161tvo nad drugim blokom NEK-a, ali samo po istom modelu kakav imamo sada”, ka\u017ee ministar \u0160u\u0161njar. “Ako to nije mogu\u0107e, li\u010dno \u0107u biti najsre\u0107niji ako Hrvatska izgradi sopstvenu elektranu. Iako smo trenutno suvlasnici Kr\u0161kog, Hrvatska nije na nuklearnoj mapi sveta.”<\/p>\n\n\n\n

Pove\u0107ana podr\u0161ka nuklearnoj energiji nakon po\u010detka rata u Ukrajini<\/p>\n\n\n\n

“Verujem da je, posebno nakon Putinove agresije na Ukrajinu, stav javnosti prema nuklearnoj energiji zna\u010dajno bolji nego \u0161to je bio pre 20, 30 godina. Svima je sada prili\u010dno jasno koliki je rizik nesta\u0161ice elektri\u010dne energije i kako energetska zavisnost mo\u017ee uticati i na politiku. Moramo objasniti ljudima da je nesmetan rad nuklearnih elektrana u dr\u017eavama \u010dlanicama Evratoma najbolji dokaz njihove sigurnosti. Najbli\u017ei odli\u010dan primer za nas je nuklearna elektrana Kr\u0161ko”, uveren je Tadi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\u010corak nagla\u0161ava va\u017enost transparentnosti i profesionalizma u procesu informisanja javnosti, stalnog dijaloga izme\u0111u vlade, struke i gra\u0111ana. “Ljudima treba na razumljiv na\u010din predstaviti sve sigurnosne standarde, tehnologiju, uticaj na \u017eivotnu sredinu i dugoro\u010dne koristi za na\u0161u ekonomiju i dru\u0161tvo. Umesto nepotrebnog straha, moramo razvijati poverenje u nauku, tehnologiju i nadzorne institucije. Jer samo informisani gra\u0111ani mogu doneti zrelu odluku o svojoj energetskoj budu\u0107nosti.”<\/p>\n\n\n\n

“Zaklju\u010dno, samo bih dodao da je ovo strate\u0161ko, a ne ideolo\u0161ko pitanje, i pozivam sve hrvatske politi\u010dke stranke da ovu temu ne koriste za politi\u010dke poene ili uznemiravanje javnosti”, naglasio je \u0160u\u0161njar.<\/p>\n\n\n\n

Energetsko pitanje, kako se pokazalo poslednjih godina, nije samo ekonomsko, ve\u0107 i prvorazredno politi\u010dko i strate\u0161ko pitanje, a nuklearna energija se vra\u0107a u modu nakon godina zatvaranja reaktora. “Veoma sam sre\u0107an zbog toga. Ovo je tako\u0111e odli\u010dna priprema za fuzijske projekte u Evropskoj uniji. Ako \u0107e stub energije u Uniji u drugoj polovini ovog veka biti kombinacija malih modularnih reaktora \u010detvrte generacije i fuzije, onda moramo biti deo te pri\u010de danas i probuditi se iz sna u kojem nam nuklearna energija nije bila potrebna jer smo mislili da \u0107emo sve re\u0161iti uz pomo\u0107 vetra, sunca i ruskog gasa, \u0161to se pokazalo kao potpuna besmislica”, odlu\u010dan je Tadi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

O\u010dekuje se da \u0107e Zakon o nuklearnoj energiji uskoro biti predstavljen u Saboru. Nakon usvajanja zakonodavnog okvira, mo\u017eemo o\u010dekivati konkretnije informacije o prvoj nuklearnoj elektrani na hrvatskom tlu, a tada se mogu o\u010dekivati i mnogo glasnije reakcije lokalne javnosti. <\/p>\n\n\n\n

Tekst je napisala Tanja Bor\u010di\u0107 Bernard a u originalu je iza\u0161ao na RTV Slovenija i u original ga mo\u017eete pro\u010ditati na sajtu<\/a> RTV Slovenija<\/p>\n\n\n\n

Prevod: S.A. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prevodimo tekst posve\u0107en razmatranju uvo\u0111enja nuklearne energije u Hrvatskoj\u00a0 Hrvatska trenutno dobija oko 16 odsto elektri\u010dne energije iz nuklearne elektrane<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":2495,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[59,23,19],"tags":[114],"class_list":["post-2494","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-prevodi","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-hrvatska"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2494","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2494"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2494\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2496,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2494\/revisions\/2496"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2495"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2494"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2494"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2494"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}