{"id":2422,"date":"2025-11-03T08:26:35","date_gmt":"2025-11-03T08:26:35","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=2422"},"modified":"2025-11-03T08:26:36","modified_gmt":"2025-11-03T08:26:36","slug":"prekretnica-u-kini-uspesna-konverzija-torijuma-u-uranijum","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/11\/03\/prekretnica-u-kini-uspesna-konverzija-torijuma-u-uranijum\/","title":{"rendered":"Prekretnica u Kini: uspe\u0161na konverzija torijuma u uranijum\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Kineska agencija Xinhua je objavila da su kineski nau\u010dnici uspe\u0161no postigli prvu konverziju torijumskog goriva u uranijum u eksperimentalnom torijumskom reaktoru sa rastopljenom soli (Thorium molten salt reactor – TMSR), \u010dime je potvrdila tehni\u010dku izvodljivost upotrebe torijuma kao goriva u naprednim nuklearnim sistemima. Ovaj uspeh, koji je potvrdio \u0160angajski institut za primenjenu fiziku Kineske akademije nauka (SINAP), ozna\u010dava zna\u010dajnu prekretnicu u globalnom razvoju nuklearne energije\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\u0160ema
\u0160ema reaktora sa rastopljenim solima. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Eksperimentalni TMSR, izgra\u0111en u saradnji sa drugim kineskim nau\u010dnim institucijama, trenutno je jedini operativni reaktor sa rastopljenom soli u svetu koji koristi torijum kao gorivo. Rezultati eksperimenta pru\u017eaju klju\u010dnu tehni\u010dku verifikaciju i predstavljaju realnu opciju za masovnu eksploataciju bogatih rezervi torijuma koje ima Kina.<\/p>\n\n\n\n

Reaktori sa rastopljenom soli spadaju u \u010detvrtu generaciju naprednih nuklearnih energetskih sistema. Koriste rastopljenu so visoke temperature kao rashladno sredstvo umesto vode, \u0161to im daje niz izuzetnih karakteristika, kao \u0161to je inherentna bezbednost jer operi\u0161u na atmosferskom pritisku; nemaju potrebe za velikom koli\u010dinom vode; odlikuju se velikom izlaznom temperatirom. Zbog ovih karakteristika, reaktori sa rastopljenom soli se \u0161irom sveta smatraju najpogodnijim za kori\u0161\u0107enje torijuma.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, torijum se u prirodi nalazi u znatno u ve\u0107im koli\u010dinama nego uranijum, jedini je problem to \u0161to sam po sebi nije fisilan element, pa se od njega prvo mora “proizvesti” fisilni izotop uranijuma (U233) koji jeste fisilan. A to, opet reaktore koji koriste torijum \u010dini inherentno manje efikasnim od raktora koji koriste uranijum.\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ali Kina ima nalazi\u0161ta torijuma, pa se njoj investiranje u teorijumski gorivni ciklus vrlo verovatno isplati. Zato je tehnolo\u0161ki put razvoja TMSR-a usko povezan sa kineskim ciljem uspostavljanja komplementarnog, nisko-ugljeni\u010dnog, integrisanog energetskog sistema. <\/p>\n\n\n\n

Uz sve to, reaktori sa rastopljenom soli mogu se efikasno povezati sa industrijama kao \u0161to su solarna energija, energija vetra, skladi\u0161tenje energije rastopljenom solju, proizvodnja vodonika na visokoj temperaturi, kao i hemijska i petrohemijska industrija. Ovo omogu\u0107ava da nuklearna energija deluje kao pouzdana bazna snaga koja fleksibilno podr\u017eava fluktuiraju\u0107e obnovljive izvore.<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, SINAP je TMSR program pokrenuo 2011. godine, a od tada je postigao zna\u010dajan napredak od faze laboratorijskog istra\u017eivanja do in\u017eenjerske verifikacije klju\u010dnih materijala i opreme. Kina je razvila doma\u0107u klju\u010dnu opremu i uspostavila nezavisan lanac snabdevanja, \u010dime je prakti\u010dno zaokru\u017eena kompletna TMSR tehnolo\u0161ka i industrijska infrastruktura.<\/p>\n\n\n\n

SINAP je najavio da \u0107e sada sara\u0111ivati sa vode\u0107im energetskim kompanijama na daljem u\u010dvr\u0161\u0107ivanju industrijskog i lanca snabdevanja za TMSR. Krajnji cilj je izgradnja demonstracionog projekta snage 100 megavata i njegova primena do 2035. godine, \u010dime bi se ova tehnologija uvela u komercijalnu sferu.<\/p>\n\n\n\n

Dodajmo i da jo\u0161 jedna dr\u017eava radi na razvoju torijumskog gorivnog ciklusa. U pitanju je Indija koja, kao i Kina, nema nalazi\u0161ta uranijuma, ali ima velika nalazi\u0161ta torijuma, pa se i u Indiji mogu o\u010dekivati sli\u010dni projekti. A mi nagla\u0161avamo da uspe\u0161na konverzija torijuma u uranijum predstavlja izuzetno va\u017ean korak, ne samo za kinesku energetsku sigurnost, ve\u0107 i za globalnu potragu za odr\u017eivim, bezbednim i obilnim izvorima nuklearnog goriva.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: Xinhua<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kineska agencija Xinhua je objavila da su kineski nau\u010dnici uspe\u0161no postigli prvu konverziju torijumskog goriva u uranijum u eksperimentalnom torijumskom<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":2063,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[20,19],"tags":[53,52],"class_list":["post-2422","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tehnologije","category-vesti","tag-kina","tag-torijum"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2422","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2422"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2422\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2423,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2422\/revisions\/2423"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2063"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2422"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2422"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2422"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}