{"id":2308,"date":"2025-09-17T09:16:00","date_gmt":"2025-09-17T09:16:00","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=2308"},"modified":"2025-09-17T09:16:56","modified_gmt":"2025-09-17T09:16:56","slug":"niz-sporazuma-sad-velika-britanija-u-oblasti-nuklearne-industrije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/09\/17\/niz-sporazuma-sad-velika-britanija-u-oblasti-nuklearne-industrije\/","title":{"rendered":"Niz sporazuma SAD – Velika Britanija u oblasti nuklearne industrije"},"content":{"rendered":"\n

Veliki broj sporazuma koji se ti\u010du saradnje u oblasti nuklearne industrije potpisan izme\u0111u velike britanije i SAD uo\u010di posete Predsednika Trampa Velikoj Britaniji <\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Neposredno pre posete predsednika SAD Donalda Trampa, izme\u0111u Velike Britanije i SAD te britanskih i ameri\u010dkih kompanija potpisan je \u010ditav niz sporazuma koji najavljuju daleko te\u0161nju saradnju Velike britanije i SAD u oblasti nuklearne industrije, a detaljniju listu sporazuma prenosi WNN<\/p>\n\n\n\n

Prema glavnom sporazumu koji je potpisan – koji je kolokvijalno nazvan Atlantsko partnerstvo za naprednu nuklearnu energiju – obe zemlje \u0107e ubrzati preglede dizajna reaktora, \u0161to zna\u010di da ako je reaktor ve\u0107 pro\u0161ao rigorozne bezbednosne provere u jednoj zemlji, ovaj rad mo\u017ee koristiti druga zemlja kao podr\u0161ku svojoj proceni, izbegavaju\u0107i dupliranje procedura. O\u010dekuje se da \u0107e ovo ubrzati vreme potrebno da nuklearni projekat dobije licencu sa oko tri ili \u010detiri godine na oko dve godine.<\/p>\n\n\n\n

U skladu sa odredbama, Velika Britanija i SAD \u0107e tako\u0111e zajedno raditi na podeli posla oko novih projekata koji ulaze u postupke licenciranja lokacija, ubrzavaju\u0107i isporuku i br\u017ee dobijaju\u0107i odobrenje za lokacije nuklearnih projekata u Velikoj Britaniji.<\/p>\n\n\n\n

Partnerstvo izme\u0111u Velike Britanije i SAD, tvrdi WNN, prote\u017ee se i na energiju fuzije, kroz koordinisane eksperimentalne programe gde \u0107e se britanska i ameri\u010dka ekspertiza kombinovati sa tehnologijom ve\u0161ta\u010dke inteligencije kako bi se razvili napredni alati za simulaciju, dok \u0107e testni objekti ubrzati napredak ka komercijalnoj energiji fuzije.<\/p>\n\n\n\n

A Kancelarija za nuklearnu regulativu Velike Britanije (Office for Nuclear Regulation – ONR) i Komisija za nuklearnu regulativu SAD (NRC) potpisale su osve\u017eeni memorandum o razumevanju. <\/p>\n\n\n\n

Pored ovih me\u0111udr\u017eavnih i me\u0111uagencijskih sporazuma, potpisan je i veliki broj prate\u0107ih komercijalnih: britanska multinacionalna kompanija za energiju i usluge Centrika (Centrica) i X-energy Reactor iz SAD objavili su potpisivanje Sporazuma o zajedni\u010dkom razvoju za raspore\u0111ivanje naprednih modularnih reaktora Xe-100 kompanije X-energy u Velikoj Britaniji. Kompanije su identifikovale lokaciju u Hartlipulu kao preferiranu prvu lokaciju za planiranu flotu u Velikoj Britaniji do 6 gigavata. Prema njihovom planu, postrojenje koje bi obuhvatalo do 12 Xe-100 jedinica, proizvode\u0107i do 960 megavata, bilo bi izgra\u0111eno na lokaciji pored postoje\u0107e nuklearne elektrane u Hartlipulu, koja bi trebalo da prestane sa proizvodnjom elektri\u010dne energije 2028. godine. Pored proizvodnje elektri\u010dne energije, novo postrojenje bi tako\u0111e snabdevalo toplotom visokih temperatura za podr\u0161ku kompleksu te\u0161ke industrije u Tisajdu.<\/p>\n\n\n\n

Centrika \u0107e obezbediti po\u010detni kapital za projekat sa ciljem pokretanja aktivnosti u punom obimu 2026. godine. U zavisnosti od regulatornog odobrenja, prva proizvodnja elektri\u010dne energije o\u010dekuje se sredinom 2030-ih. <\/p>\n\n\n\n

TerraPower i KBR sa sedi\u0161tem u SAD objavili su da \u0107e zajedni\u010dki sprovesti studije i proceniti potencijalne lokacije u Velikoj Britaniji za primenu TerraPower-ove tehnologije Natrium reaktora – napredni projekat brzog reaktora hla\u0111enog natrijumom snage 345 megavata sa sistemom za termi\u010dko skladi\u0161tenje energije. O\u010dekuje se da \u0107e svaki TerraPower reaktor stvoriti oko 1.600 radnih mesta u gra\u0111evini i 250 stalnih radnih mesta sa punim radnim vremenom. Ranije ove godine, TerraPower i KBR su objavili strate\u0161ki savez radi uspostavljanja dugoro\u010dne saradnje za komercijalizaciju i globalno primenjivanje Natrium reaktora.<\/p>\n\n\n\n

A kompanija za oboga\u0107ivanje uranijuma Urenco i kalifornijska kompanija Radiant Energy potpisali su ugovor vredan oko 4 miliona funti, za isporuku visokokvalitetnog nisko oboga\u0107enog uranijuma – ili HALEU – ameri\u010dkom tr\u017ei\u0161tu kako bi podr\u017eali Radiant u primenjivanju svog modela mikroreaktora Kaleidos. Urenko gradi postrojenje za napredna goriva u Velikoj Britaniji, koje sufinansira vlada Velike Britanije, i istra\u017euje izgradnju sli\u010dnog postrojenja u SAD.<\/p>\n\n\n\n

Komentar<\/p>\n\n\n\n

Ovu poslovnu (i regulativnu) ofanzivu valja tuma\u010diti u svetlu nedavnih doga\u0111aja vezanih za projekte velikog kapaciteta u Velikoj Britaniji. U njoj se naime trenutno odvijaju dva velika infrastrukturna projekta: Hinkley Point C i Sizevell C, oba EPR reaktori snage po 1650 megavata koje gradi EDF. Cene oba ova projekta su, me\u0111utim, astronomske, posebno u pore\u0111enju sa EPR projektima u samoj Francuskoj, Kini i Finskoj. A i ina\u010de, Velika Britanija ima veoma dugu tradiciju potpuno pogre\u0161nih odluka i kurseva u nuklearnoj industriji, po\u010dev od odluke da svoju energetiku bazira na doma\u0107em MAGNOX dizajnu (reaktori hla\u0111eni gasom i moderirani grafitom) jo\u0161 pedesetih godina, pa kasnije odluke da se dr\u017ei evolucije ove tehnologije (takozvani AGR reaktori) sedamdesetih godina. A projekti u Sizvelu i Hinkliju, po svemu sude\u0107i, na kraju \u0107e ko\u0161tati \u010dak i nekoliko puta vi\u0161e nego \u0161to je to u po\u010detku projektovano. Stoga Velika Britanija poslednjih godina solidna sredstva i napore izdvaja ne bi li osigurala i svoju ulogu u globalnoj nuklearnoj industriji ali i da bi imala uop\u0161te neku doma\u0107u nuklearnu industriju. <\/p>\n\n\n\n

A eventualno tesno partnerstvo i saradnja sa SAD i kompanijama iz SAD se ispostavlja kao potencijalno jedan od na\u010dina da Velika Britanija na du\u017ei rok obezbedi svvoju globalnu ulogu u ovoj industriji. <\/p>\n\n\n\n

Primarni izvor: World Nuclear News<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Veliki broj sporazuma koji se ti\u010du saradnje u oblasti nuklearne industrije potpisan izme\u0111u velike britanije i SAD uo\u010di posete Predsednika<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1528,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58,23,19],"tags":[40,47],"class_list":["post-2308","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-sad","tag-velika-britanija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2308","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2308"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2308\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2310,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2308\/revisions\/2310"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1528"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2308"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2308"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2308"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}