{"id":229,"date":"2024-04-18T10:51:40","date_gmt":"2024-04-18T10:51:40","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=229"},"modified":"2025-12-16T17:28:30","modified_gmt":"2025-12-16T17:28:30","slug":"uvodna-rec","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/04\/18\/uvodna-rec\/","title":{"rendered":"Impressum i uvodna re\u010d"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Impressum: <\/strong>

Naziv medija: <\/strong>NUKLEARNA PERSPEKTIVA<\/p>\n\n\n\n

Registarski broj: <\/strong>IN001434<\/p>\n\n\n\n

Datum registracije: <\/strong>01.08.2024<\/p>\n\n\n\n

Glavni i odgovorni urednik:<\/strong> Stefan Aleksi\u0107 <\/p>\n\n\n\n

Web adresa: <\/strong>www.nuklearnaperspektiva.com<\/a> <\/p>\n\n\n\n

Izdava\u010d:<\/strong> Nuklearna Perspektiva <\/p>\n\n\n\n

E-mail:<\/strong> nuklearnaperspektiva@gmail.com<\/a> <\/p>\n\n\n\n

Uvodna re\u010d <\/strong>

Tema nuklearne energije nakon zaista puno vremena u nas se ponovo javlja. Strate\u0161ke odluke i strate\u0161ki dokumenti jo\u0161 uvek nisu done\u0161eni – ali kurs danas izgleda jasniji no do pre nekoliko godina ili \u010dak meseci. Najave se ovde i onde na\u010duju, projekti u naj\u0161irem mogu\u0107em smislu najavljuju, memorandumi potpisuju a zvani\u010dnici izgleda redovno razgovaraju na ovu temu sa stranim partnerima. U isto vreme, javnost je u ceo proces uklju\u010dena ili minimalno ili gotovo nikako – uglavnom posredstvom medija op\u0161te profilacije: poneki manje ili vi\u0161e kriti\u010dki tekstovi, poneko reagovanje, tu i tamo neki intervju. A to je problem – mo\u017eda i vi\u0161e nego druge tehnologije, ekstrakcija energije iz fisionog materijala je veoma osetljiva<\/em> tema a javnost je u najboljem slu\u010daju o\u0161tro polarisana. No, problem je u tome \u0161to je o\u0161tro polarisana oko teme o kojoj se ne zna ba\u0161 mnogo pa je vrlo verovatno da se makar deo javnosti koji se ovim tehnologijama protivi – to \u010dini kao posledicu straha od jedne tehnologije koja zaista mo\u017ee da izgleda kao misti\u010dna alhemija<\/em>, jedno opasno igranje prirodom. Dakle, jedna od stvari koje valja uraditi je \u201cupoznati javnost\u201d sa ovim tehnologijama, i njenim prednostima i manama: bez toga, bilo koje mi\u0161ljenje koje javnost bude imala bi\u0107e pogre\u0161no iz prostog razloga neinformisanosti. Zato \u0107e jedan od zadataka ovog portala biti da javnost upozna sa ovim tehnologijama ne bi li ona na koncu mogla da donese informisanu odluku<\/em> – kakva god ona na kraju bude bila. Jer na kraju krajeva, u demokratskim zemljama, javnost ima <\/em>svoju ulogu i ne bi bilo dobro da se bilo koje odluke koje se ti\u010du energetske budu\u0107nosti donose onkraj javnosti.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Naravno, postoji javnost i postoji javnost<\/em> – ova druga zapravo je \u201cstru\u010dna javnost\u201d – oni koji se ovim tehnologijama iz ovog ili onog ugla bave i oni svoja mi\u0161ljenja uglavnom ve\u0107 imaju izgra\u0111ena. A za nju – gorepomenuti oblik periodi\u010dne javne rasprave zaista nije <\/em>dovoljan. U tom smislu, druga stvar koju \u0107e ovaj portal poku\u0161ati je da stvori prostor za ozbiljnu javnu raspravu – po\u0161to takav prostor u ovom trenutku ne postoji. <\/p>\n\n\n\n

Zanimljivo je na kraju primetiti da ni u regionu ne postoji medij koji se ovom temom bavi a da u tom regionu imamo manje vi\u0161e sli\u010dne probleme i geopoliti\u010dke pozicije – i ovaj portal u isto vreme je i prostor za stru\u010dnjake i zainteresovane pojedince iz regiona da se u ovu raspravu uklju\u010de i doprinesu joj sopstvenom perspektivom. <\/p>\n\n\n\n

Naravno, (pravedna) zelena tranzicija je jedan od politi\u010dkih i ekonomskih okvira unutar kojih moramo da se kre\u0107emo – i u tom smislu, nuklearne tehnologije su dubinski povezane sa temom ekolo\u0161ke odr\u017eivosti. I iako uredni\u010dki tim – trenutno veoma mali – uistinu uglavnom smatra da je ekstrakcija energije iz fisionog materijala ekolo\u0161ki i finansijski prihvatljivo re\u0161enje za smanjenje famoznog karbonskog otiska, svako mi\u0161ljenje ekolo\u0161kih aktivista, aktivista ekolo\u0161kog pokreta kao i svih protivnika ovih tehnologija je dobrodo\u0161lo – to je <\/em>javna rasprava. I sa jedne i sa druge strane ovog polarizovanog (a mo\u017eda on i nije toliko polarizovan koliko nam se \u010dini?) spektra, me\u0111utim, tekstovi \u0107e morati da budu informisani<\/em>, informativni <\/em>i pristupa\u010dni <\/em>a uredni\u010dki tim \u0107e dati sve od sebe da fekt\u010dekuje tvrdnje i argumente budu\u0107ih tekstova, pa da ih u skladu sa tim i objavljuje. Pa ako u nekim trenucima sadr\u017eaj bude malo vi\u0161e \u201cakademski\u201d: ne zamerite – tako izgleda utemeljena <\/em>rasprava, jer na kraju krajeva, prvo govorimo o \u010dinjenicama<\/em> pa tek onda imamo mi\u0161ljenja.   <\/p>\n\n\n\n

Naravno, ima tu i problema: rad ovakvog medija zahteva neki oblik stabilnog finansiranja u budu\u0107nosti jer u ovom trenutku funkcioni\u0161e na gorivu \u010distog entuzijazma. To, me\u0111utim, nije dugotrajno odr\u017eivo re\u0161enje i entuzijazam ima svoje granice. U budu\u0107e \u0107emo se oslanjati na dobrovoljne priloge, reklame na sajtu (ne zamerajte – to je cena naizgled besplatnog sadr\u017eaja) ili projekte me\u0111unarodnih i doma\u0107ih organizacija, nevladinih organizacija, kompanija koje se ovim tehnologijama bave i projektima dr\u017eavnih institucija u koje se mo\u017eemo uklopiti. No, jedan od ciljeva ovog medija su nezavisnost<\/em> i objektivnost<\/em> i one se danas posti\u017eu upravo portfoliom iliti mno\u0161tvom <\/em>finansijskih izvora (jer, da se ne la\u017eemo, danas je finansijska nezavisnost mo\u017eda i najva\u017eniji oblik nezavisnosti). Ono \u0161to \u010ditaocima obe\u0107avamo je da nikada i ni u jednom trenutku ne\u0107emo trgovati na\u0161om nezavisno\u0161\u0107u i objektivno\u0161\u0107u. Javnost \u0107e tako dobijati \u0161to kvalitetnije informacije, \u0161to detaljnije i jasnije analize i prostor na kojem \u0107e mo\u0107i da se informi\u0161u, pereat mundus<\/em>. <\/p>\n\n\n\n

Pisa\u0107emo o tehnologijama: ekstrakcija energije iz fisionog materijala je uz istra\u017eivanje svemira verovatno najnaprednija i najkompleksnija tehnologija koju smo kao vrsta savladali. Tema je mnogo, obja\u0161njava\u0107emo i one napredne, naprednije i veoma napredne, ali fokus \u0107e ipak biti na onim usvojenim i razvijenim. Dakle o\u010dekujte tekstove i o integralnim brzim reaktorima ali prvenstveno analize izlaznih karakteristika termalnih reaktora sa vodom pod pritiskom; i o alternativnom torijumskom, ali prvenstveno o trenutno najprisutnijem otvorenom uranijumskom gorivnom ciklusu. <\/p>\n\n\n\n

Pisa\u0107emo o ekolo\u0161koj odr\u017eivosti i pravednoj tranziciji: na kraju krajeva, nuklearna energija je<\/em> obe\u0107anje velike koli\u010dine odr\u017eive energije sa minimalnim karbonskim otiskom. Naravno, globalna rasprava u mnogome je danas obele\u017eena sukobom \u201czelene\u201d energije sunca i vetra protiv nuklearne energije i u tu raspravu \u0107emo se rado uklju\u010diti. Posebno zbog ove komponente “pravedne tranzicije”: ona je poslednjih decenija, kao i svaka tranzicija naj\u010de\u0161\u0107e najavljivala neke nevolje za radnike u energetskom sektoru, pa \u0107e se na ovom mediju na\u0107i i sadr\u017eaj o ovoj temi.<\/p>\n\n\n\n

Pisa\u0107emo o nuklearnim akcidentima i incidentima, ona tri velika (Three Mile Island, \u010cernobilj i Fuku\u0161ima) ponajvi\u0161e. \u0160ta je dovelo do tih nesre\u0107a, koji su uslovi doveli do njih, \u0161ta se moglo uraditi ne bi li se one predupredile, koje su mere preduzimane da se ne bi ponovile i za\u0161to su sve tri danas nemogu\u0107e<\/em>. Da, nuklearna energija je obe\u0107anje jeftine i ekolo\u0161ki odr\u017eive energije, ali po visokoj ceni: opasnosti od osloba\u0111anja nuklearnog materijala, po cenu pove\u0107ane budnosti, mo\u017eda \u010dak i trajne. <\/p>\n\n\n\n

Bavi\u0107emo se ekonomijom: Jedna od prednosti nuklearne energije je njena relativno niska cena. Naizgled ogromna izdavanja na po\u010detku, niveli\u0161u se nakon odre\u0111enog vremena. Me\u0111utim, kada ka\u017eemo \u201cekonomija\u201d zapravo mislimo ne\u0161to onkraj <\/em>investicionih ciklusa – ekonomija je kompleksna stvar, nema ekonomije koja ne menja dru\u0161tva, niti dru\u0161tava koje ne uspostavljaju specifi\u010dne forme vrste ekonomije i ekonomskih odnosa. I to \u0107e biti tema. <\/p>\n\n\n\n

Bavi\u0107emo se i istorijom: istorija istra\u017eivanja nuklearne energije izuzetno je zanimljiva tema, po\u010dev od prvih istra\u017eiva\u010da, preko veoma problemati\u010dnih po\u010detaka ove tehnologije – na kraju krajeva, po\u010delo je sa bombom, <\/em>preko vojne upotrebe – prvi reaktori su se koristili za pokretanje vojnih brodova i podmornica. Pa su tu i predlozi pogonskih grupa sa svemirski program i avione (jedan je zapravo mo\u017eda i operativan) pa sve do civilne upotrebe ove energije. <\/p>\n\n\n\n

Bavi\u0107emo se vestima: ove tehnologije su naizgled neiscrpni izvor veoma zanimlljivih vesti, tehnologija se – iako u poslednjih nekoliko decenija ne\u0161to sporije – razvija, i na horizontu uvek ima novih projekata. <\/p>\n\n\n\n

Ukratko, proba\u0107emo da zahvatimo sve bitne aspekte nuklearnih tehnologija i da za ovaj prostor postanemo primarni izvor informacija na ovu temu. Po\u017eelite nam sre\u0107u i \u010ditamo se! <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n\n\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Impressum: Naziv medija: NUKLEARNA PERSPEKTIVA Registarski broj: IN001434 Datum registracije: 01.08.2024 Glavni i odgovorni urednik: Stefan Aleksi\u0107  Web adresa: www.nuklearnaperspektiva.com <\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[177],"tags":[171],"class_list":["post-229","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-impressum","tag-impressum"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/229","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=229"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/229\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2549,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/229\/revisions\/2549"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=229"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=229"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=229"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}