{"id":2230,"date":"2025-08-25T08:46:03","date_gmt":"2025-08-25T08:46:03","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=2230"},"modified":"2025-08-25T08:46:03","modified_gmt":"2025-08-25T08:46:03","slug":"khnp-i-vestingaus-825-miliona-dolara-po-izvezenom-reaktoru","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/08\/25\/khnp-i-vestingaus-825-miliona-dolara-po-izvezenom-reaktoru\/","title":{"rendered":"KHNP i Vestingaus: 825 miliona dolara po izvezenom reaktoru\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Prema sporazumu koji su KHNP i Kepco potpisali ranije ove godine sa ameri\u010dkom kompanijom Westinghouse kako bi okon\u010dali svoj spor oko intelektualne svojine, navodno uklju\u010duje klauzulu kojom se zahteva od Koreje da obezbedi Westinghouse-u robu, usluge i autorske honorare u iznosu od 825 miliona dolara za svaki nuklearni reaktor koji Koreja izveze van zemlje u narednih 50 godina, pi\u0161e Korea JoonAng Daily<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"KHNP
KHNP logo. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Ovaj sporazum je sastavljen u januaru izme\u0111u kompanija KHNP-a, Kepco-a i Westinghouse-a predvi\u0111a da KHNP i Kepco moraju da potpi\u0161u ugovor o kupovini robe i usluga vredan 650 miliona dolara po reaktoru i da plate 175 miliona dolara tehnolo\u0161kih autorskih honorara za svaki reaktor prodat u inostranstvu, prema podacima koji su obelodanjeni pro\u0161le nedelje. A to bi zna\u010dilo da proizvodi KHNP-a postaju osetno manje konkurentni na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu, gde je njihova niska cena bila ogromna prednost u odnosu na konkurenciju. <\/p>\n\n\n\n

Ali to nije sve jer sporazum navodno tako\u0111e uklju\u010duje uslov kojim se zahteva od korejskih kompanija da pro\u0111u Westinghouse-ovu proveru tehnolo\u0161ke nezavisnosti prilikom izvoza nuklearnih tehnologija slede\u0107e generacije, kao \u0161to su mali modularni reaktori (SMR), prvenstveno zbog toga \u0161to korejske kompanije svoje SMR dizajne razvijaju minijaturizacijom postoje\u0107ih velikih nuklearnih reaktora prvobitno projektovanih kori\u0161\u0107enjem Vestinghausove osnovne tehnologije \u2013 \u0161to zna\u010di da ameri\u010dka firma namerava da proceni da li ti dizajni i dalje spadaju u njenu intelektualnu svojinu.<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, ovaj sporazum je postignut dok je Koreja finalizovala ugovor vredan 18,7 milijardi dolara za izgradnju novih reaktora u Dukovanima, u \u010ce\u0161koj Republici. Vestinghaus je tada podneo tu\u017ebu i \u010de\u0161kom i ameri\u010dkom sudu, tvrde\u0107i da je najnoviji reaktor APR1400 korejskog dizajna kompanije KHNP, koji je trebalo da bude isporu\u010den \u010de\u0161koj, bio zasnovan na njihovoj vlasni\u010dkoj tehnologiji, \u0161to je poremetilo sporazum. <\/p>\n\n\n\n

Kao odgovor, KHNP je zapo\u010deo pregovore o okon\u010danju pravnog spora, \u0161to je na kraju dovelo do re\u0161enja.<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de \u0161to se ti\u010de istorije samog slu\u010daja – Koreja je dizajn o kojem je re\u010d kupila od kompanije Combustion Engineering sedamdesetih godina kada je – uz General Electric, Westinghouse i Babcock & Wilcox – bila jedna od samo \u010detiri ameri\u010dke kompanije koje su se bavile dizajniranjem nuklearnih reaktora. Nakon tehnolo\u0161kog transfera, Combustion Engineering je osamdesetih i devedesetih kupljen od strane kompanije Vestinghaus te je postao i vlasnik one originalne licence. I dok je KHNP u samoj Koreji je mogao izgraditi neograni\u010den broj reaktora (\u0161to je i u\u010dinjeno: Ju\u017ena Koreja ima 26 operativnih reaktora koji obezbe\u0111uju 30% elektri\u010dne energije), problemi su me\u0111utim nastali prilikom izvoza tehnologije jer Vestinghaus tvrdi da ugovor o licenci ne<\/em> podrazumeva izvoz, zbog \u010dega je \u010desto dolazilo do pravnih procesa izme\u0111u dve strane, od kojih je onaj koji se ti\u010de \u010ce\u0161ke samo poslednji u nizu.  <\/p>\n\n\n\n

A sam sporazum je izazvao \u017eestoku debatu u korejskoj nuklearnoj industriji i pojavile su se kritike da je biv\u0161a administracija Jun Suk Jeola potpisala sporazum sa klauzulama o \u201eotrovnoj piluli\u201c kako bi osigurala \u010de\u0161ki ugovor. Neki kriti\u010dari ka\u017eu da je sporazum gubitni\u010dki predlog za Koreju, tvrde\u0107i da \u0107e velike isplate autorskih prava i obaveze nabavke prema Vestinghausu o\u0161tro smanjiti profit Koreje od izvoza nuklearne energije.<\/p>\n\n\n\n

Sa lokalnim u\u010de\u0161\u0107em koje je obi\u010dno zagarantovano tokom izgradnje nuklearnih elektrana, udeo korejskih firmi mogao bi postati jo\u0161 manji u prekomorskim projektima. Rok trajanja ugovora od 50 godina tako\u0111e dodatno optere\u0107uje korejsku stranu. Zahtev da \u010dak i mali modularni reaktori moraju pro\u0107i kroz Vestinghausov pregled tako\u0111e se smatra dugoro\u010dnom preprekom. Jer iako jo\u0161 nije komercijalizovano, o\u010dekuje se da \u0107e globalno tr\u017ei\u0161te SMR-a znatno porasti do 2040. godine. <\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, mnogi tako\u0111e tvrde da je taj potez bio neizbe\u017ean, s obzirom na to koliko je \u010de\u0161ki sporazum bio blizu zavr\u0161etka. Da je Vestinghaus, koji podr\u017eava Ministarstvo energetike SAD, nastavio da blokira ugovor, ceo sporazum je mogao da propadne avrlo verovatno bi se sli\u010dno desilo i sa bilo kojim izvoznim drugim ugovorom. Brzo re\u0161avanje sukoba smatrano je racionalnim izborom, jer bi neuspeh u tome mogao imati ozbiljne posledice po drugi korejski nuklearni izvoz.<\/p>\n\n\n\n

Neki tako\u0111e tvrde da bi saradnja sa Vestinghausom mogla koristiti korejskom nuklearnom ekosistemu. Iako Vestinghaus poseduje originalnu tehnologiju i izgradio je, tvrdi Korea JoonAng Daily, prvu komercijalnu nuklearnu elektranu na svetu pedesetih godina pro\u0161log veka – mada mi podse\u0107amo da je prva komercijalna nuklearna elektrana izgra\u0111ena i pu\u0161tena u rad u Sovjetskom Savezu – njegov kapacitet za snabdevanjem novim proizvodima je smanjena poslednjih decenija od kako je ova industrija usporila svoj razvoj. <\/p>\n\n\n\n

\u201ePartnerstvo sa Vestinghausom je neizbe\u017eno za korejske nuklearne firme\u201c, rekao je izvor iz industrije koji je \u017eeleo da ostane anoniman a prenosi Korea JoonAng Daily. \u201eSa obe\u0107anjem ameri\u010dkog predsednika Donalda Trampa da \u0107e u\u010detvorostru\u010diti broj nuklearnih reaktora u Sjedinjenim Dr\u017eavama, ovo bi tako\u0111e moglo da otvori vrata korejskim kompanijama da u\u0111u na ameri\u010dko tr\u017ei\u0161te\u201c naveo je neimenovani izvor. <\/p>\n\n\n\n

\u201eMo\u017eda postoje neki razo\u010daravaju\u0107i aspekti sporazuma sa Vestinghausom\u201c, rekao je profesor nuklearnog in\u017eenjerstva, koji je \u017eeleo da ostane anoniman. \u201eAli ugovor na 50 godina mo\u017ee se prilagoditi u zavisnosti od budu\u0107eg razvoja doga\u0111aja. Koreja bi trebalo da odr\u017ei saradnju sa Vestinghausom, a istovremeno da napreduje sa nezavisnim razvojem tehnologije.\u201c<\/p>\n\n\n\n

Sam KHNP je za sada odbio da komentari\u0161e detalje koji su procureli u javnost. <\/p>\n\n\n\n

Izvor: Korea JoonAng Daily<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prema sporazumu koji su KHNP i Kepco potpisali ranije ove godine sa ameri\u010dkom kompanijom Westinghouse kako bi okon\u010dali svoj spor<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":568,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58,22,24,23,19],"tags":[102,72,40,62],"class_list":["post-2230","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-ekonomija","category-istorija","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-juzna-koreja","tag-khnp","tag-sad","tag-vestinghaus"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2230","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2230"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2230\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2231,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2230\/revisions\/2231"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/568"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2230"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2230"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2230"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}