{"id":2225,"date":"2025-08-21T07:13:44","date_gmt":"2025-08-21T07:13:44","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=2225"},"modified":"2025-08-21T07:25:24","modified_gmt":"2025-08-21T07:25:24","slug":"ruska-nuklearna-industrija-obelezava-80-godisnjicu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/08\/21\/ruska-nuklearna-industrija-obelezava-80-godisnjicu\/","title":{"rendered":"Ruska nuklearna industrija obele\u017eava 80. godi\u0161njicu."},"content":{"rendered":"\n


Ove godine ruska nuklearna industrija obele\u017eava 80. godi\u0161njicu: 20. avgusta 1945. godine, osnovan je Specijalni komitet za atomsku energiju koji je izrastao u mo\u0107nu nuklearnu industriju koju danas poznajemo <\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Kao odgovor na pretnju Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, zemlja je za \u010detiri godine razvila nuklearno oru\u017eje (bomba RDS-1 uspe\u0161no testirana avgusta 1949. u Semipalatinsku). To je dovelo do toga da SSSR postane i pionir i lider u miroljubivoj upotrebi nuklearne energije. Sovjetski stru\u010dnjaci izgradili su prvu nuklearnu elektranu za proizvodnju elektri\u010dne energije u Obninsku 1954. godine, a prvi nuklearni ledolomac \u201eLenjin\u201c za istra\u017eivanje Arktika porinut je 1959. godine. <\/p>\n\n\n\n

Tokom slede\u0107ih decenija nuklearna industrija je u Sovjetskom Savezu a kasnije u Rusiji razvijala je napredne i komercijalne projekte od kojih \u0107emo mi izdvojiti reaktore VVER dizajna koji su danas jedni od najuspe\u0161nijih (sasvim mogu\u0107e i zaista najuspe\u0161niji) kao i napredne projekte kao \u0161to su brzi reaktori hla\u0111eni te\u010dnim natrijumom BN dizajna kao i verovatno trenutno najnapredniji nuklearni projekat \u201cProryv\u201d u okviru kojeg se u poslednjim fazama izrade nalazi izuzetno napredni reaktor BREST-300 – te\u010dnim olovom hla\u0111eni brzi oplodni reaktor. Tako\u0111e, napominjemo da se u Rusiji veoma intenzivno radi na zatvaranju uranijumskog gorivnog ciklusa. <\/p>\n\n\n\n

Pored toga, Rusija je i apsolutno najve\u0107i svetski izvoznik uranijuma i njegovih proizvoda te ima i najrazvijeniji lanac proizvodnje nuklearnog goriva. <\/p>\n\n\n\n

\"Gorivni
Gorivni sklop za sovjetski reaktor (prepoznatljiv po \u0161estougaonom obliku). Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Verovatno upravo zbog toga je Rosatom i najve\u0107i izvoznik nuklearnih tehnologija: komercijalni reaktori VVER dizajna se trenutno grade u Banglade\u0161u, Egiptu, Belorusiji, Kazahstanu i Ma\u0111arskoj, \u010dime Rosatom za solidnu marginu prednja\u010di u odnosu na konkurente. <\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Povodom ove godi\u0161njice, Rosatom – dr\u017eavna korporacija za nuklearnu energiju – ka\u017ee da se glavna tema godi\u0161njice mo\u017ee izraziti u tri re\u010di: ponos, inspiracija i san. \u201cPodvizi osniva\u010da industrije izvor su ponosa za nuklearne nau\u010dnike, koji su inspirisani dostignu\u0107ima prethodnih generacija i planiraju da idu dalje i pro\u0161ire mogu\u0107nosti\u201d ponosno je dodao Rosatom. <\/p>\n\n\n\n

Izlo\u017ebe<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, ova osamdeseta godi\u0161njica obele\u017eava se raznim doga\u0111ajima, uklju\u010duju\u0107i glavne \u2013 nastup u Ni\u017enjem Novgorodu i Me\u0111unarodni forum \u201eSvetska atomska nedelja\u201c koji \u0107e se odr\u017eati u Moskvi od 25. do 28. novembra.  <\/p>\n\n\n\n

\"Nuklearna
Nuklearna elektrana u Belojarsku gde se nalaze dva brza reaktora Foto: Rosenergoatom<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Centralni doga\u0111aj koji nas interesuje je svakako Me\u0111unarodni forum \u201eSvetska atomska nedelja\u201c u okviru kojeg \u0107e biti organizovana izlo\u017eba dostignu\u0107a Rosatoma i njegovih partnera, kao i nau\u010dno-obrazovni maraton koji organizuje Sve-rusko dru\u0161tvo \u201eZnanje\u201c. O\u010dekuje se da \u0107e izlo\u017eba privu\u0107i lidere iz nekoliko zemalja Zajednice nezavisnih dr\u017eava (ZND), Azije, Afrike i Latinske Amerike (uklju\u010duju\u0107i tu i lidere zemalja koje su zainteresovane za razvoj nacionalnih nuklearnih programa), vladine zvani\u010dnike, predstavnike velikih kompanija, nau\u010dnike i privrednike. <\/p>\n\n\n\n

A od 21. Avgusta nadalje u istom gradu \u0107e biti otvorena nau\u010dno-umetni\u010dka izlo\u017eba \u201eAtom. Budu\u0107nost\u201c koja je inspirisana budu\u0107im nuklearnim tehnologijama i nuklearnoj industriji. Ina\u010de \u201eAtom. Budu\u0107nost\u201c je rezultat zajedni\u010dkih napora umetnika, nau\u010dnika, arhitekata i stru\u010dnjaka za multimediju a pored umetni\u010dkih objekata, slika, plakata i multimedijalnih instalacija, posetioci \u0107e mo\u0107i da vide velike makete objekata budu\u0107nosti, poput nuklearnih ledolomaca, energetskih jedinica i svemirskih raketa. Na izlo\u017ebi \u0107e biti predstavljeni i savremeni visokotehnolo\u0161ki ure\u0111aji, poput bioprintera, svemirskog odela za misiju na Mars i postoje\u0107e tehnologije koje omogu\u0107avaju tu budu\u0107nost.<\/p>\n\n\n\n

\"El
El Dabaa, Egipat. Foto: Arabian Gulf Business Insight<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

A u okviru obele\u017eavanja ove godi\u0161njice bi\u0107e organizovan i bogat kulturno umetni\u010dki program. Pa \u0107e tako 20. avgusta 2025. godine, Ni\u017enji Novgorod biti doma\u0107in sve\u010danog doga\u0111aja \u201eEra sanjara\u201c: koncert sa elementima pozori\u0161ne predstave, u re\u017eiji Igora Krutoja, odr\u017ea\u0107e se na glavnom gradskom stadionu i o\u010dekuje se da \u0107e privu\u0107i oko 30.000 gledalaca, uklju\u010duju\u0107i 20.000 zaposlenih u kompanijama Rosatoma. Nastupi\u0107e i umetnici Dima Bilan, Nikolaj Baskov, Konstantin Habenski, Aleksej Guskov i bend Umat2rman. Na kraju doga\u0111aja solisti Bolj\u0161oj teatra izve\u0161\u0107e baletsku predstavu \u201eEra sanjara\u201c koje je komponovao Igor Krutoj na stihove Elizavete Grinkevi\u010d.

Pored toga, brojni koncerti posve\u0107eni 80. godi\u0161njici nuklearne industrije odr\u017eavaju se u \u201enuklearnim\u201c gradovima. U okviru programa \u201eTeritorija kulture Rosatoma\u201c, na koncertima nastupaju poznati ruski muzi\u010dari i bendovi, kao i talentovani izvo\u0111a\u010di iz \u201enuklearnih gradova\u201c koji su pobedili na onlajn takmi\u010denju u muzici i plesu odr\u017eanom od novembra 2024. do januara 2025. godine. <\/p>\n\n\n\n

Biv\u0161im, sada\u0161njim i budu\u0107im radnicima Rosatoma, kao i svim nau\u010dnim i ostalim radnicima\u00a0 u nuklearnoj industriji u Rusiji i biv\u0161em Sovjetskom Savezu \u010destitamo godi\u0161njicu. <\/p>\n\n\n\n

S.A. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ove godine ruska nuklearna industrija obele\u017eava 80. godi\u0161njicu: 20. avgusta 1945. godine, osnovan je Specijalni komitet za atomsku energiju koji<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1673,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[24],"tags":[38,31],"class_list":["post-2225","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-rosatom","tag-rusija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2225","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2225"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2225\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2227,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2225\/revisions\/2227"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1673"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2225"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2225"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2225"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}