{"id":2083,"date":"2025-07-28T09:02:12","date_gmt":"2025-07-28T09:02:12","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=2083"},"modified":"2025-07-28T09:02:13","modified_gmt":"2025-07-28T09:02:13","slug":"planovi-za-cfr1000-kina-na-putu-ka-komercijalnom-reaktoru-cetvrte-generacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/07\/28\/planovi-za-cfr1000-kina-na-putu-ka-komercijalnom-reaktoru-cetvrte-generacije\/","title":{"rendered":"Planovi za CFR1000 – Kina na putu ka komercijalnom reaktoru \u010detvrte generacije\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Kineska nacionalna nuklearna korporacija (CNNC) objavila je da je zavr\u0161ila preliminarni projekat prvog komercijalnog brzog reaktora hla\u0111enog te\u010dnim natrijumom \u010detvrte generacije u zemlji, snage 1200 megavata – CFR1000<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\u0160ematski
\u0160ematski prikaz dva dizajna brzih brider reaktora hla\u0111enih te\u010dnim metalima. Foto: Wikimedia Commons <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Ova objava je data pro\u0161le nedelje na simpozijumu o razvoju napredne nuklearne energije odr\u017eanom u Fud\u017eou, glavnom gradu isto\u010dnokineske provincije Fu\u0111ijan.<\/p>\n\n\n\n

Potvrda ovog napretka do\u0161la je dok Kina nastavlja razvoj sve ve\u0107ih kapaciteta zelene energije za napajanje svoje ekonomije i usred niza napora da pobolj\u0161a svoj energetski miks i ispuni svoje strate\u0161ke energetske ciljeve.<\/p>\n\n\n\n

\u017deng Janguo, zamenik glavnog in\u017eenjera CNNC-a, rekao je da CFR1000, sa instaliranim kapacitetom od 1200 megavata, pokazuje potpunu uskla\u0111enost sa zahtevima tehnologije \u010detvrte generacije za pobolj\u0161anu bezbednost, odr\u017eivost i ekonomske performanse.<\/p>\n\n\n\n

CFR1000 je evolucija ranija dva pilot projekta CFR600 (tako\u0111e brzi reaktori hla\u0111eni natrijumom) koji su operativni od 2023. i 2025. godine, ali koji se smatraju eksperimentalnim – budu\u0107i CFR1000 \u0107e, za razliku od njih, biti komercijalni i proizvodi\u0107e elektri\u010dnu energiju koja \u0107e se isporu\u010divati mre\u017ei.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Re\u010d dve o dizajnu: u pitanju je takozvani \u201cbrzi\u201d reaktor, takozvanog \u201cbazenskog\u201d tipa – \u0161to zna\u010di da koristi neutrone visoke energije (brze) ta da nema moderator kao takozvani \u201ctermalni\u201d reaktori. To omogu\u0107ava da reaktor bude znatno efikasniji u iskori\u0161\u0107enju goriva, mo\u017ee se dizajnirati i kao \u201crasplodni\u201d (\u201cbreeder\u201d) reaktor (u toku rada ovi brideri proizvode vi\u0161e nuklearnog goriva nego \u0161to potro\u0161e) i mo\u017ee kao sopstveno gorivo koristiti istro\u0161eno nuklearno gorivo koje nastaje tokom rada konvencionalnih (termalnih) reaktora. A to zna\u010di da takvi reaktori omogu\u0107avaju i potencijalno zatvaranje uranijumskog gorivnog ciklusa – \u0161to se smatra takozvanim \u201czlatnim gralom\u201d u nuklearnoj tehnologiji – i radikalno smanjenje nuklearnog otpada. <\/p>\n\n\n\n

Zanimljivo je napomenuti jo\u0161 i da sem Kine realisti\u010dni i dosti\u017eni planovi za komercijalnu eksploataciju brzih reaktora postoje jo\u0161 samo u Rusiji, gde se radi na zatvaranju uranijumskog gorivnog ciklusa i komercijalnoj upotrebi brzih rasplodnih reaktora kroz projekte reaktora BN dizajna i napredni projekat BREST. Uz to, u Francuskoj je tako\u0111e bio operativan jedan komercijalni brzi reaktor hla\u0111en natrijumom: u pitanju je veoma napredni brzi \u201cSuperfeniks\u201d reaktor hla\u0111en natrijumom koji je radio od 1986. do 1997. ali je zatvoren, izme\u0111u ostalog, zbog konstantnih protesta antinuklearnog pokreta, iako je upravo Superfeniks mogao da doprinese zatvaranju uranijumskog ciklusa u Francuskoj.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

U Evropi danas tako\u0111e postoji jedan projekat razvoja brzog reaktora hla\u0111enog natrijumom. U pitanju je projekat ASTRID, ali se on od samog po\u010detka veoma sporo razvija i njegova je budu\u0107nost po na\u0161em mi\u0161ljenju neizvesna.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, tvrdi se i da uspe\u0161an razvoj CFR1000 ozna\u010dava veliki korak napred u naporima Kine da obezbedi energetsku bezbednost, promovi\u0161e zeleni i niskougljeni\u010dni razvoj i predvodi globalni napredak nuklearne energije slede\u0107e generacije: Kina smatra razvoj brzih reaktora klju\u010dnim korakom u svojoj strategiji razvoja nuklearne energije koji ima tri koraka: razvoj i upotreba termalnih reaktora; razvoj i upotreba brzih reaktora; te na kraju i razvoj fuzione energije. <\/p>\n\n\n\n

Izvor: svetski mediji <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kineska nacionalna nuklearna korporacija (CNNC) objavila je da je zavr\u0161ila preliminarni projekat prvog komercijalnog brzog reaktora hla\u0111enog te\u010dnim natrijumom \u010detvrte<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":416,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[58,23,20,19],"tags":[53],"class_list":["post-2083","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-studije-slucaja","category-tehnologije","category-vesti","tag-kina"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2083","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2083"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2083\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2084,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2083\/revisions\/2084"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/416"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2083"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2083"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2083"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}