{"id":2048,"date":"2025-07-22T07:08:18","date_gmt":"2025-07-22T07:08:18","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=2048"},"modified":"2025-07-22T07:08:19","modified_gmt":"2025-07-22T07:08:19","slug":"rosatom-razvija-novu-generaciju-centrifuga","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/07\/22\/rosatom-razvija-novu-generaciju-centrifuga\/","title":{"rendered":"Rosatom razvija novu generaciju centrifuga\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Ruska dr\u017eavna korporacija \u201ePozatom\u201c dizajnirala je novu – destu – generaciju gasnih centrifuga za oboga\u0107ivanje uranijuma sa pove\u0107anom produktivno\u0161\u0107u, saop\u0161tio je TVEL, odeljenje za gorivo ove korporacije\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: World Nuclear News <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

\u201eOdeljenje za gorivo \u201eRosatoma\u201c proizvela je pilot seriju gasnih centrifuga desete generacije za razdvajanje izotopa uranijuma – GC-10\u201d a po tehni\u010dkim karakteristikama, ova nova generacija nadma\u0161uje sve centrifuge prethodnih generacija koje su radile u preduze\u0107ima \u201eRosatoma\u201c, navodi se u saop\u0161tenju koje je citirao Prim a preneo bugarski Fakti. <\/p>\n\n\n\n

Centrifuge nove generacije pro\u0107i \u0107e kroz pilot industrijsku eksploataciju u jednom od preduze\u0107a kompleksa za razdvajanje i sublimaciju odeljenja za razdvajanje goriva \u201ePosatoma\u201c a u saop\u0161tenju se navodi i da \u0107e \u201etestovi u postrojenju za oboga\u0107ivanje uranijuma bi\u0107e zavr\u0161na faza razvoja, koja prethodi uvo\u0111enju GC-10 u serijsku proizvodnju\u201c, navodi se u saop\u0161tenju za \u0161tampu.<\/p>\n\n\n\n

Metoda gasne centrifuge za razdvajanje izotopa je efikasnija od postoje\u0107ih tehnologija za oboga\u0107ivanje uranijuma izotopom uranijum-235, za naknadnu proizvodnju nuklearnog goriva za energetske, istra\u017eiva\u010dke i transportne nuklearne reaktore. Razlika izme\u0111u dve ruske gasne centrifuge je u dizajnu njihove efikasnosti i produktivnosti.<\/p>\n\n\n\n

\"Dijagram
Dijagram gasne centrifuge. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Ina\u010de, gasne centrifuge za oboga\u0107ivanje uranijuma se koriste ne bi li se kroz industrijski proces pove\u0107ala koncentracija uranijumovog izotopa U235, kojeg u prirodnom uranijumu ima oko 0,7%. Da bi se to postiglo, jedinjenje uranijuma u gasovitom stanju (uranijumheksafluorid) se pumpa u centrifuge \u2013 valjkaste cilindre koji se okre\u0107u velikom brzinom (frekvencijom od oko hiljadu puta u sekundi). Mala razlika izme\u0111u masa dva izotopa zato \u010dini da postoji malo ve\u0107a verovatno\u0107a da se prilikom ovog centrifugiranja dva izotopa na\u0111u na razli\u010ditim pozicijama unutar centrifuge pa ime i minimalno razli\u010dita koncentracija dva izotopa u \u201ccentru\u201d i na \u201cperiferiji\u201d centrifuge. <\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, po\u0161to je pove\u0107anje koncentracije u jednoj centrifugi minimalno, potrebno je ovaj proces ponoviti mnogo puta da bi se dobila \u017eeljena koncentracija, pa se ove centrifuge vezuju u takozvane kaskade gde su stotine centrifuga povezane jedna sa drugom. <\/p>\n\n\n\n

Tako se minimalno oboga\u0107eniji koncentrat se izdvaja i dalje pumpa u \u201cslede\u0107u\u201d centrifugu u redu, dok se onaj minimalno slabije oboga\u0107eni (takozvani \u201crep\u201d (\u201ctail\u201d)) vra\u0107a u prethodnu. Na samom kraju ovog sporog procesa dobija se koncentrat \u017eeljenog oboga\u0107enja (4-5% za reaktore sa vodom pod pritiskom) dok se kao gorepomenuti rep javlja osiroma\u0161eni uranijum koji mo\u017ee da se koristi za druge svrhe. <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ruska dr\u017eavna korporacija \u201ePozatom\u201c dizajnirala je novu – destu – generaciju gasnih centrifuga za oboga\u0107ivanje uranijuma sa pove\u0107anom produktivno\u0161\u0107u, saop\u0161tio<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1915,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[20,19],"tags":[38,31],"class_list":["post-2048","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-tehnologije","category-vesti","tag-rosatom","tag-rusija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2048","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2048"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2048\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2049,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2048\/revisions\/2049"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1915"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2048"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2048"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2048"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}