{"id":1914,"date":"2025-06-17T08:04:34","date_gmt":"2025-06-17T08:04:34","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=1914"},"modified":"2025-06-17T08:04:34","modified_gmt":"2025-06-17T08:04:34","slug":"postrojenja-za-obogacivanje-uranijuma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/06\/17\/postrojenja-za-obogacivanje-uranijuma\/","title":{"rendered":"Postrojenja za oboga\u0107ivanje uranijuma\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Po\u0161to su se u javnosti pojavile razne spekulacije, dajemo kratko upoznavanje sa razlikom izme\u0111u nuklearnih postrojenja, nuklearnih energetskih postrojenja i postrojenja za oboga\u0107ivanje uranijuma<\/strong>\u00a0<\/p>\n\n\n\n

\"Dijagram
Dijagram gasne centrifuge. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Podsetimo da je tokom no\u0107i 13. juna Izrael ga\u0111ao postrojenje za oboga\u0107ivanje uranijuma u Natanzu te da je predsednik me\u0111unarodne komisije za atomsku energiju potvrdio da je do\u0161lo do osloba\u0111anja nuklearnog materijala ali da je osloba\u0111anje lokalizovano na sam objekat i da je primarna opasnost toksikolo\u0161ka a ne radiolo\u0161ka.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Postrojenje u Natanzu je postrojenje za oboga\u0107ivanje uranijuma i valja notirati da postoji razlika izme\u0111u nuklearnog postrojenja za oboga\u0107ivanje uranijuma, postrojenja za dobijanje energije i postrojenja za dobijanje plutonijuma. <\/p>\n\n\n\n

Postrojenja za oboga\u0107ivanje uranijuma se koriste ne bi li se kroz industrijski proces pove\u0107ala koncentracija fisilnog uranijumovog izotopa U235, kojeg u prirodnom uranijumu ima oko 0,3%. Da bi se to postiglo, jedinjenje uranijuma u gasovitom stanju (uranijumheksafluorid) se pumpa u centrifuge – valjkaste cilindre koji se okre\u0107u velikom brzinom. Mala razlika izme\u0111u masa dva izotopa zato \u010dini da postoji malo ve\u0107a verovatno\u0107a da se prilikom ovog centrifugiranja dva izotopa na\u0111u na razli\u010ditim pozicijama unutar centrifuge pa ime i minimalno razli\u010dita koncentracija dva izotopa u \u201ccentru\u201d i na \u201cperiferiji\u201d centrifuge. <\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, po\u0161to je pove\u0107anje koncentracije u jednoj centrifuge minimalno, potrebno je ovaj proces ponoviti mnogo puta da bi se dobila \u017eeljena koncentracija, pa se ove centrifuge vezuju u takozvane kaskade gde su stotine centrifuga povezane jedna sa drugom. <\/p>\n\n\n

\n
\"Foto:
Centrifuge povezane u kaskade. Foto: World Nuclear News <\/figcaption><\/figure>\n<\/div>\n\n\n

Tako se minimalno oboga\u0107eniji koncentrat se izdvaja i dalje pumpa u \u201cslede\u0107u\u201d centrifugu u redu, dok se onaj minimalno slabije oboga\u0107eni (takozvani \u201crep\u201d (\u201ctail\u201d)) vra\u0107a u prethodnu. Na samom kraju ovog sporog procesa dobija se koncentrat \u017eeljenog oboga\u0107enja (4-5% za reaktore sa vodom pod pritiskom ili vi\u0161e od 80% ili \u010dak 90% oboga\u0107enja koliko je potrebno za nuklearno oru\u017eje) dok se kao gorepomenuti rep javlja osiroma\u010deni uranijum koji mo\u017ee da se koristi za druge svrhe. <\/p>\n\n\n\n

Nuklearno postrojenje za oboga\u0107ivanje uranijuma, zato, nema<\/em> fisione proizvode koji su glavni izvor zra\u010denja i \u201cradijacije\u201d o ovi se fisioni proizvodi mogu na\u0107i samo na mestima gde dolazi do fisije i lan\u010dane reakcije – a to su nuklearni reaktori (koji mogu biti razli\u010ditih dizajna pa se koristiti za dobijanje energije ili za dobijanje materijala za plutonijumsko oru\u017eje). <\/p>\n\n\n\n

A u zvani\u010dnom saop\u0161tenju IAEA smo saznali da takva nuklearna postrojenja nisu ga\u0111ana. <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po\u0161to su se u javnosti pojavile razne spekulacije, dajemo kratko upoznavanje sa razlikom izme\u0111u nuklearnih postrojenja, nuklearnih energetskih postrojenja i<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":811,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58,20],"tags":[],"class_list":["post-1914","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-tehnologije"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1914","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1914"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1914\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1916,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1914\/revisions\/1916"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/811"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1914"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1914"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1914"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}