{"id":1730,"date":"2025-04-29T07:36:36","date_gmt":"2025-04-29T07:36:36","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=1730"},"modified":"2025-04-29T07:38:13","modified_gmt":"2025-04-29T07:38:13","slug":"39-godina-od-najvece-nuklearne-nesrece","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/04\/29\/39-godina-od-najvece-nuklearne-nesrece\/","title":{"rendered":"39 godina od najve\u0107e nuklearne nesre\u0107e\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Pre nekoliko dana (26. April) obele\u017eili smo 39 godina od najve\u0107e nuklearne nesre\u0107e u istoriji koja se dogodila 26. Aprila 1986 godine u \u010dernobiljskoj nuklearnoj elektrani. <\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Spomenik
Spomenik \u017ertvama \u010dernobiljske nesre\u0107e i ikoni\u010dka elektrana u pozadini. Foto: IAEA, Flickr<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U nesre\u0107i je potpuno uni\u0161tena \u010detvrtska jedinica reaktora, usmrtiv\u0161i 30 operatera i vatrogasaca u roku od tri meseca. Jedna osoba je poginula odmah, druga je ubrzo nakon toga preminula u bolnici kao posledica zadobijenih povreda. Kako bele\u017ei Svetska Nuklearna Asocijacija, akutni radijacioni sindrom (ARS) je prvobitno dijagnostikovan kod 237 ljudi koji su na licu mesta u\u010destvovali u operaciji \u010di\u0161\u0107enja, a kasnije je potvr\u0111en u jo\u0161 134 slu\u010daja. Od njih, 28 ljudi je umrlo od posledica ARS-a u roku od nekoliko nedelja od nesre\u0107e. Jo\u0161 devetnaest radnika je, prema zvani\u010dnim podacima, naknadno umrlo od 1987. do 2004. godine, ali se njihova smrt ne mo\u017ee nu\u017eno pripisati izlo\u017eenosti zra\u010denju, dodaje SNA. Van same lokacije nije bilo zabele\u017eenih slu\u010dajeva efekata zra\u010denja, iako je zabele\u017een zna\u010dajan broj slu\u010dajeva karcinoma \u0161titne \u017elezde koji su dijagnostikovani kod pacijenata koji su u to vreme bili deca verovatno posledica unosa radioaktivnog izotopa joda. <\/p>\n\n\n\n

Ali Svetska Nuklearna Asocijacija tako\u0111e bele\u017ei i da je Nau\u010dni komitet Ujedinjenih nacija za efekte atomskog zra\u010denja zaklju\u010dio da, osim oko 5000 slu\u010dajeva raka \u0161titne \u017elezde (\u0161to je rezultiralo sa 15 smrtnih slu\u010dajeva), \u201enema dokaza o ve\u0107em uticaju na javno zdravlje koji se mo\u017ee pripisati izlo\u017eenosti zra\u010denju 20 godina nakon nesre\u0107e\u201c. <\/p>\n\n\n\n

Ipak, druge organizacije bele\u017ee da zdravstvenih efekata jeste<\/em> bilo: Svetska zdravstvena organizacija, tako, procenjuje da \u0107e ukupni broj smrtnih slu\u010dajeva kao posledica nesre\u0107e dosti\u0107i broj od devet hiljada prevremenih smrti u slede\u0107im decenijama.\u00a0Sa tre\u0107e strane, Ferli i Samner su 2006. godine procenili broj na izme\u0111u 30 i 60 hiljada prevremenih smrti pa kona\u010dni broj \u017ertava ostaje tema oko koje se i danas (a i u budu\u0107nosti \u0107e se to nastaviti) nau\u010dnici spore.<\/p>\n\n\n\n

Uz to, kao posledica nesre\u0107e nekih 350.000 ljudi je evakuisano u okolini elektrane a velika podru\u010dja Belorusije, Ukrajine, Rusije i \u0161ire su bila kontaminirana u razli\u010ditom stepenu. <\/p>\n\n\n\n

\"Operacije
Operacije \u010di\u0161\u0107enja terena. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Nesre\u0107a se uzima kao van svake sumnje najgora nuklearna nesre\u0107a u istoriji i svakako najskuplja: u operacijama \u010di\u0161\u0107enja i mitigacije posledica u\u010destvovalo je oko pola miliona ljudi a procenjuje se da je operacija ko\u0161tala<\/a> neverovatnih sedamsto milijardi dolara. <\/p>\n\n\n\n

Do same nesre\u0107e je do\u0161lo usled serije dizajnerskih gre\u0161aka prilikom dizajniranja samog reaktora (u pitanju je RBMK dizajn reaktora koji su bili poznati po nestabilnosti u nekim re\u017eimima rada i, posebno zbog takozvanog pozitivnog koeficijenta reaktivnosti koji se javljao prilikom pojave takozvanih “\u0161upljina” odnosno pojave vodene pare (eng: \u201cpositive void coeficient\u201d) u vodi koja hladi gorivne \u0161ipke; nedostatka bezbednosnih sistema (oko RBMK rekaktora nije mogu\u0107e konstruisati za\u0161titnu strukturu (containment building) i on nema reaktorsku posudu kao klasi\u010dni reaktori sa vodom pod pritiskom); i veoma neopreznog upravljanja tog dana. Nesre\u0107a se, konkretno, dogodila prilikom testiranja turbina za hla\u0111enje reaktora, kojom prilikom su operatori reaktor 4 doveli u veoma<\/em> nestabilan re\u017eim rada. <\/p>\n\n\n\n

Nakon nesre\u0107e, do\u0161lo je do izmena i samih reaktora RBMK dizajna, odustajanja od njihove dalje izgradnje i razvoja ali i do temeljnih modifikacija \u201cbezbednosne kulture\u201d koju je zvani\u010dni izve\u0161taj INSAG-7<\/a> o nesre\u0107i tako\u0111e izdvojio kao jedan od uzroka. Ipak, uprkos nesre\u0107i, ostali RBMK reaktori su ostali operativni kroz proces njihovog postepenog ga\u0161enja u okviru kojeg su zamenjivani reaktorima koji su moderirani i hla\u0111eni lakom vodom pod pritiskom (PWR) dizajniranim u Sovjerskom Savezu (VVER). Ostale tri aktivne jedinice u \u010cernobiljskoj elektrani su tako\u0111e ostale operativne sve do po\u010detka dvehiljaditih godina. <\/p>\n\n\n\n

A ukoliko ste zainteresovani za temu, preporu\u010dujemo youtube kanal That Chernobyl Guy<\/a>. <\/p>\n\n\n\n

S.A. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre nekoliko dana (26. April) obele\u017eili smo 39 godina od najve\u0107e nuklearne nesre\u0107e u istoriji koja se dogodila 26. Aprila<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1731,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[24],"tags":[120,86,31,54],"class_list":["post-1730","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-istorija","tag-cernobilj","tag-rbmk","tag-rusija","tag-ukrajina"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1730","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1730"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1730\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1734,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1730\/revisions\/1734"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1731"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1730"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1730"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1730"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}