{"id":1672,"date":"2025-04-04T07:36:58","date_gmt":"2025-04-04T07:36:58","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=1672"},"modified":"2025-04-04T07:36:58","modified_gmt":"2025-04-04T07:36:58","slug":"rosatom-novi-metod-reprocesovanja-natrijuma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/04\/04\/rosatom-novi-metod-reprocesovanja-natrijuma\/","title":{"rendered":"Rosatom: novi metod reprocesovanja natrijuma\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Kako tvrdi WNN, ruska dr\u017eavna kompanija Rosatom je razvila novi metod obrade natijuma koji se koristi u brzim reaktorima koji koriste te\u010dni natrijum kao rashladnu te\u010dnost<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Novi tehnolo\u0161ki metod korisi tehnologiju oksidacije u \u010dvrstoj fazi (\u010dvrstom agregatnom stanju. Prim. Aut.) koja, ka\u017ee Rosatom a prenosi WNN, omogu\u0107ava da se te\u010dni natrijum pretvori u \u010dvrsti mineralni proizvod pogodan za kona\u010dno odlaganje. Klju\u010dne prednosti postrojenja su odsustvo emisija gasova, sigurnost od eksplozije i po\u017eara, kao i tehnolo\u0161ki proces koji se sastoji od samo jedne faze.<\/p>\n\n\n\n

Rosatom navodi da \u0107e upotreba takve tehnologije u narednim godinama omogu\u0107iti bezbednu dekomisiju brzih reaktora koji natrijum koriste kao rashladnu te\u010dnost, kao \u0161to je istra\u017eiva\u010dki reaktor BOR-60, kao i energetski reaktori BN-600 i BN-800 u nuklearnoj elektrani Belojarsk. Ali se navodi i da bi se ovvaj metod mogao prvo koristiti u Kazahstanu gde se trenutno sprovodi dekomisija jednog od prvih brzih reaktora BN-350.<\/p>\n\n\n\n

Tehnologija je razvijena na Institutu za fiziku i energetiku Leipunski – koji je i Rosatomov odsek koji se bavi nuklearnim gorivima.<\/p>\n\n\n\n

Andrei Lebezov, generalni direktor Instituta Leipunski, rekao je: \u201eu periodu od 2021. do 2024. godine, stru\u010dnjaci na\u0161eg instituta su sproveli istra\u017eivanja i razvoj kako bi stvorili probnu industrijsku instalaciju \u201eMineral-100\/150\u201c. U martu 2024. godine uspe\u0161no su obavljena ispitivanja na instalaciji, \u0161to potvr\u0111uje mogu\u0107nost njegove primene u \u010dvrstoj fazi pripreme i pripreme oksida. razgradnju nuklearnih objekata sa natrijumovim rashladnim sredstvom\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Eduard Nikitin, direktor za razgradnju nuklearnih objekata i upravljanje radioaktivnim otpadom u TVEL-u, rekao je: “Na\u0161 razvoj se mo\u017ee koristiti tokom razgradnje natrijum-hla\u0111enog reaktora BN-350 u Aktauu u Kazahstanu. Trenutno se u ovom reaktorskom postrojenju nalazi 680 kubnih metara otpada koje sada mo\u017ee biti bezbedno uskladi\u0161teno koriste\u0107i samo postoje\u0107e kapacitete\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, brzi reaktori hla\u0111eni te\u010dnim natrijumom pripadaju reaktorima koji koriste brzi neutronski spektar, pa stoga kao gorivo mogu da koriste i one vrste nuklearnih goriva koja ne mogu da koriste termalni reaktori. Za hla\u0111enje koriste te\u010dni natrijum zbog fizi\u010dkih i hemijskih karakteristika i niskog neutronskog i apsorpcionog preseka. <\/p>\n\n\n\n

S.A.  <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako tvrdi WNN, ruska dr\u017eavna kompanija Rosatom je razvila novi metod obrade natijuma koji se koristi u brzim reaktorima koji<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1673,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[19],"tags":[38],"class_list":["post-1672","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-rosatom"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1672","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1672"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1672\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1674,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1672\/revisions\/1674"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1673"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1672"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1672"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1672"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}