{"id":1652,"date":"2025-04-02T08:53:01","date_gmt":"2025-04-02T08:53:01","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=1652"},"modified":"2025-04-03T07:55:52","modified_gmt":"2025-04-03T07:55:52","slug":"australija-parlemantarni-izbori-zakazani-za-3-maj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/04\/02\/australija-parlemantarni-izbori-zakazani-za-3-maj\/","title":{"rendered":"Australija: parlemantarni izbori zakazani za 3. maj"},"content":{"rendered":"\n

Australijski premijer Entoni Albanez zakazao je parlamentarne izbore za 3. Maj teku\u0107e godine. Ovi \u0107e izbori biti obele\u017eeni mnogim pitanjima, ali \u0107e jedno od klju\u010dnih pitanja biti i ono o energetici<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Premijer Australije je izbore raspisao pre pet dana a izborna bitka \u0107e se voditi za 150 parlamentarnih mesta, pa \u0107e pobednik morati da obezbedi prostu ve\u0107inu od 76 glasova da bi mogao da formira vladu. Procene analiti\u010dara i svetskih medija je da malu prednost ima takozvana \u201ckoalicija\u201d, savez nacionalno liberalnih stranaka pod vo\u0111stvom Pitera Datona, te da \u0107e laburisti\u010dka partija, koja je trenutno na vlasti i koju predvodi Albanez, mo\u017eda biti prva partija koja ne\u0107e uspeti da spoji dva konsekutivna mandata.\u00a0\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ali ta je razlika relativno mala, pa Gardijan procenjuje, na osnovu sopstvenog istra\u017eivanja, da Koalicija mo\u017ee da osvoji izme\u0111u 49 i 52% dok laburistima mo\u017ee da pripadne izme\u0111u 47,6 i 50% – u slu\u010daju kada bi se glasa\u010di odlu\u010divali isklju\u010divo izme\u0111u  ove dve partije. Ali ukoliko se u ra\u010dunicu uklju\u010de i ostale partije, jasno ostaje da \u0107e budu\u0107a vlada gotovo sigurno biti koaliciona. <\/p>\n\n\n\n

Istra\u017eivanja javnog mnjenja u koja je imao uvid BBC predvi\u0111aju veoma malu kona\u010dnu razliku izme\u0111u dve glavne stranke u zemlji, pa predvi\u0111a nu\u017enost i neizbe\u017enost saradnje sa nezavisnim poslanicima ili manjim strankama – koje su na poslednjim izborima osvojile rekordan udeo glasova.<\/p>\n\n\n\n

BBC tako\u0111e spekuli\u0161e da \u0107e glavna tema biti \u017eivotni tro\u0161kovi a mi dodajemo da u okviru njih pitanje energetike zauzima veoma bitno mesto. Ina\u010de, Australija je jedan od veoma zanimljivih slu\u010dajeva upravo zbog toga \u0161to se trenutno vodi pravi mali rat izme\u0111u dve koncepcije: koalicija se otvoreno zala\u017ee<\/a> za uvo\u0111enje nuklearne energije u energetski miks, dok se laburisti tom planu otvoreno (i dodajemo: \u010desto \u201cprljavo\u201d) protive. U tom smislu, Australija je jedna od zemalja u kojima se mo\u017ee pratiti na\u010din na koji se antinuklearna kampanja vodi kada se u nju pridru\u017ei dr\u017eavni aparat. Tako smo \u010desto ovde pominjali CSIRO izve\u0161taj, izve\u0161taj vladine institucije, koji je analizirao razli\u010dite scenarije energetskih politika – redovno tvrde\u0107i<\/a> da je oslanjanje na isklju\u010divo obnovljive izvore energije (vetar i sunce u prvom redu) ekonomski daleko isplativije<\/a>. <\/p>\n\n\n\n

Tako je u maju procena ove australijske organizacije bila da bi baziranje budu\u0107e australijske energetike na obnovljivim izvorima energije bilo osetno jeftinije od opcije uvo\u0111enja i modularnih reaktora i onih reaktora velikog kapaciteta i pored toga \u0161to se poslednjih godina pove\u0107alo interesovanje zainteresovanih strana (stakeholders) u nuklearnu energiju. <\/p>\n\n\n\n

Ali CSIRO izve\u0161taj se momentalno na\u0161ao pod udarom kritika: u maju se u videu<\/a> Centra za nezavisne studije (Center for Independent Studies: CIS) tako tvrdilo da je cena elekri\u010dke energije iz nuklearnih elektrana\u00a0 koja je u CSIRO izve\u0161taju projektovana previsoka i da je takva zbog toga \u0161to su se u tom izve\u0161taju (maliciozno?) za osnovu izra\u010dunavanja cene energije iz nuklearnih postrojenja uzeli nerealno nepovoljni parametri a u isto vreme su se podcenili kapaciteti i mogu\u0107nosti nuklearnih elektrana.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Konkretno, u videu se tvrdi da je CSIRO izve\u0161taj kao \u017eivotni vek nuklearnih elektrana uzeo period od samo trideset godina, iako nuklearne elektrane \u2013 pokazuje iskustvo svih dr\u017eava koje operi\u0161u njima \u2013 imaju \u017eivotni vek od osamdeset godina, a mo\u017eda je mogu\u0107e da \u0107e neke dosti\u0107i \u010dak i \u010ditavu stotinu. A \u017eivotni vek bilo koje instalacije je ozbiljan faktor u ceni kona\u010dnog proizvoda, a to je posebno izra\u017eeno u nuklearnim elektranama jer je najve\u0107i deo tro\u0161ka upravo cena izgradnje dok su operativni tro\u0161kovi nuklearnih elektrana zapravo relativno mali. <\/p>\n\n\n\n

Druga stvar koju je CIS istakao je i to da CSIRO izve\u0161taj uzima kapacitetni faktor (\u201ccapacity factor\u201d – veoma pojednostavljeno: ukupni procenat vremena koje neko postrojenje provede proizvode\u0107i elektri\u010dnu energiju maksimalnom snagom) izme\u0111u 53 i 89%, iako je \u2013 opet prate\u0107i iskustva dr\u017eava koje u energetskim miksu imaju nuklearna postrojenja \u2013 taj faktor za nuklearne elektrane ve\u0107i od 93%, \u010dak i za one starijeg dizajna. I ovaj deo cene je ozbiljan faktor u ceni kona\u010dnog proizvoda jer pokazuje koliko \u0107e neko postrojenje tokom svog \u017eivotnog veka zaista i proizvoditi. <\/p>\n\n\n\n

Tre\u0107a problemati\u010dna stavka je cena nuklearnog goriva. Prema CIS-u, Csiro izve\u0161taj je uzeo jednu od rekordno visokih cena uranijuma (1,10 do 1,30 dolara po gigad\u017eulu) na svetskom tr\u017ei\u0161tu i pretpostavio da bi ta cena ostala aktuelna tokom celog \u017eivotnog veka nuklearnih elektrana, iako je ta cena zapravo aberacija od pravila pa bi trebalo o\u010dekivati da ona padne. <\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak koji je CIS tada izveo je da bi kona\u010dna cena elektri\u010dne energije dobijene iz nuklearnih elektrana bila zapravo veoma kompetitivna sa cenom energije iz obnovljivih izvora a ne bi imala njene mane: potpunu nepredvidivost i ovisnost o vremenskim prilikama. <\/p>\n\n\n\n

Uz sve to, CIS je tako\u0111e naveo i da je CSIRO izve\u0161taj radikalno podcenio ukupnu koli\u010dinu investicija koje bi bile neizbe\u017ene ukoliko bi se australijska vlada odlu\u010dila za isklju\u010divo obnovljive izvore energije kao \u0161to su cene kapaciteta za akumulaciju energije i izgradnju potpuno nove prenosne elektromre\u017ee. <\/p>\n\n\n\n

Dodajmo i to da je CSIRO je kritikovan i zbog metodologije izrade izve\u0161taja – koje se bazira na intervjuima sa \u201cstejkholderima\u201d – koje u makar jednom slu\u010daju nije<\/a> uklju\u010dilo ni jednog stru\u010dnjaka koji se bavi nuklearnom energijom – \u0161to je, zapravo, gotovo komi\u010dno.  <\/p>\n\n\n\n

Ali dodajmo jednu informaciju: ukoliko igde postoji neka dr\u017eava za koju bi oslanjanje na obnovljive izvore energije imalo smisla: to je Australija. Australija je ogromna, populacija je prakti\u010dno u potpunosti koncentrisana u samo nekoliko velikih urbanih centara, pa je prostor koji ima slabo iskori\u0161\u0107en, gotovo i da nema obradive povr\u0161ine, pa Australija ima ne\u0161to \u0161to jo\u0161 retko koja dr\u017eava – a posebno ne neka u Evropi – ima: prostor. A obnovljivi izvori energije zahtevaju neverovatne koli\u010dine prostora koji bi se morali \u017ertvovati. <\/p>\n\n\n\n

Australija je, tako, \u0161esta dr\u017eava po povr\u0161ini sa vi\u0161e od sedam i po miliona kilometara kvadratnih ali je po populaciji pedeset i \u010detvrta sa samo oko 26 miliona stanovnika a od toga \u010dak 95% \u017eivi na samoj obali. Dakle, ako postoji neka dr\u017eava koja mo\u017eda i mo\u017ee da ra\u010duna da se na obnovljive izore energije mo\u017ee osloniti – to je Australija. <\/p>\n\n\n\n

Ali mo\u017eda ne\u0107e biti dovoljno: isksutva pokazuju da obnovljivi izvori jednostavno ne mogu da isprate potrebe savremenog sveta iz mnogo razloga, pa to tvrdi i \u201ckoalicija\u201d. Zapravo, ova je predizborna koalicija ve\u0107 zapo\u010dela kampanju – prvenstveno u zajednicama u kojima su bile locirane elektrane na ugalj. <\/p>\n\n\n\n

Predizbornu kampanju u Australiji \u0107emo veoma pa\u017eljivo pratiti, posebno \u0161to se ti\u010de pitanja energetike <\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Australijski premijer Entoni Albanez zakazao je parlamentarne izbore za 3. Maj teku\u0107e godine. Ovi \u0107e izbori biti obele\u017eeni mnogim pitanjima,<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":1653,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58,23],"tags":[49],"class_list":["post-1652","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-studije-slucaja","tag-australija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1652","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1652"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1652\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1660,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1652\/revisions\/1660"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1653"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1652"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1652"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1652"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}