{"id":1628,"date":"2025-03-28T09:42:25","date_gmt":"2025-03-28T09:42:25","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=1628"},"modified":"2025-03-28T10:04:56","modified_gmt":"2025-03-28T10:04:56","slug":"nemacko-udruzenje-za-nuklearnu-energiju-zahteva-restartovanje-uklearnih-elektrana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/03\/28\/nemacko-udruzenje-za-nuklearnu-energiju-zahteva-restartovanje-uklearnih-elektrana\/","title":{"rendered":"Nema\u010dko udru\u017eenje za nuklearnu energiju zahteva restartovanje nuklearnih elektrana"},"content":{"rendered":"\n

Nema\u010dko udru\u017eenje za nuklearnu tehnologiju Kerntechnik Deutschland e.V. ka\u017ee da ponovno pokretanje nuklearnih elektrana u zemlji “nudi bezbednu, ekonomski odr\u017eivu i klimatski prihvatljivu alternativu trenutnoj energetskoj politici”. U njemu se navodi da bi do \u0161est uga\u0161enih reaktora moglo tehni\u010dki da nastavi sa radom<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

“Krajnje je vreme da se sada donese ispravna odluka za stabilnu i odr\u017eivu energetsku politiku. Zato \u0161to deindustrijalizacija, previsoke cene struje, zavisnost od uvoza struje i neizvesna situacija sa snabdevanjem sada moraju da se okon\u010daju”, rekao<\/a> je Kerntechnik Deutschland e.V. (KernD). \u201eKernD nudi novoj saveznoj vladi priliku da preuzme budu\u0107nost u svoje ruke i zaustavi deindustrijalizaciju Nema\u010dke. Kompanije \u010dlanice KernD-a su pri ruci sa stru\u010dno\u0161\u0107u i energijom da pomognu\u201c navodi se u saop\u0161tenju udru\u017eenja \u010diji su \u010dlanovi organizacije iz svih sektora i oblasti primene nuklearne tehnologije: proizvo\u0111a\u010di, dobavlja\u010di, pru\u017eaoci usluga, univerziteti i istra\u017eiva\u010dki instituti i trgovinska udru\u017eenja. Njegovi \u010dlanovi su Framatome, GNS, Nukem Technologies, \u200b\u200bOrano, Urenco i Vestinghouse.<\/p>\n\n\n\n

Ponovno pu\u0161tanje u rad tih postrojenja zasniva se na postoje\u0107im strukturama elektrana, saop\u0161tilo je udru\u017eenje. Ovo omogu\u0107ava brzu dostupnost – u roku od 3-5 godina – velikog instaliranog baznog kapaciteta. Nastavak rada nuklearnih elektrana omogu\u0107ava brzo ukidanje proizvodnje elektri\u010dne energije na ugalj bez ugro\u017eavanja sigurnosti snabdevanja, ka\u017ee se u obimnom saop\u0161tenju i dodaje da su \u201enuklearne elektrane idealna dopuna obnovljivim izvorima energije kako bi se kompenzovala njihova nestabilnost\u201c<\/p>\n\n\n\n

Tvrdi se i da je ponovno pu\u0161tanje u rad nuklearnih elektrana u Nema\u010dkoj pragmati\u010dno, ekonomi\u010dno i socijalno razumno re\u0161enje. Do \u0161est zatvorenih nuklearnih elektrana moglo bi da se vrati u rad za samo nekoliko godina \u2013 bez ugro\u017eavanja bezbednosti, tako\u0111e se tvrdi u saop\u0161tenju.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de stanja i mogu\u0107nosti restartovanja nuklearnih postrojenja, bele\u017ei se da u zavisnosti od statusa demontiranja, pojedina\u010dne nuklearne elektrane mogu biti ponovo pu\u0161tene u rad u bliskoj budu\u0107nosti a ranije ovog meseca, KernD je rekao da \u0107e za ponovno pokretanje nuklearne elektrane biti potrebno izme\u0111u 1 i 3 milijarde evra (1,1-3,3 milijarde USD), u zavisnosti od statusa demonta\u017ee.<\/p>\n\n\n\n

Karsten Haferkamp, generalni direktor Framatome GmbH i zamenik predsednika KernD-a, rekao je: \u201eOdluku o ponovnom pokretanju nuklearnih elektrana donosi savezna vlada, koja mora da stvori neophodan okvir. Jedno je sigurno: elektri\u010dna energija iz nuklearnih elektrana je va\u017ean stub za smanjenje emisije CO2 u kratkom roku i ja\u010danje konkurentnosti privrede kroz niske tro\u0161kove elektri\u010dne energije.<\/p>\n\n\n\n

\u201eTro\u0161kovi elektri\u010dne energije u Nema\u010dkoj vi\u0161e nisu konkurentni u me\u0111unarodnom pore\u0111enju i ugro\u017eavaju postojanje na\u0161e privrede\u201c, navodi KernD. \u201eVi\u0161e nije ekonomski isplativo finansirati i implementirati infrastrukturu koja je zasnovana na obnovljivim izvorima energije.\u201d Dodaje se i da \u0107e potreba za uvozom elektri\u010dne energije ili elektri\u010dnom energijom iz fosilnih goriva nastavi da raste, te da je u pitanju \u201cza\u010darani krug koji \u0107e dovesti do ve\u0107e i katastrofalne zavisnosti.\u201c<\/p>\n\n\n\n

KernD napominje da je nastavak rada termoelektrana na ugalj doveo do znatno ve\u0107ih emisija CO2 od planiranih, a rokovi za postupno izbacivanje uglja su nerealni u sada\u0161njim okvirnim uslovima.<\/p>\n\n\n\n

Ina\u010de, odluka o ga\u0161enju nuklearnih elektrana u Nema\u010dkoj je donesena 2011. godine. Kao rezultat toga, osam jedinica je odmah zatvoreno: Biblis A i B, Brunsbuttel, Isar 1, Krummel, Neckarvestheim 1, Phillipsburg 1 i Unterveser. Fabrike Brokdorf, Grohnde i Gundremingen C su trajno zatvorene krajem decembra 2021. Poslednje tri jedinice u zemlji – Emsland, Isar 2 i Neckarvestheim 2 – zatvorene su u aprilu 2023. Sve jedinice su sada u razli\u010ditim fazama stavljanja van pogona, ali istra\u017eivanje<\/a> radiant grupacije tvrdi da je dosta raktora i dalje kadro za veoma brzo ponovno pu\u0161tanje u pogon. <\/p>\n\n\n\n

S.A. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nema\u010dko udru\u017eenje za nuklearnu tehnologiju Kerntechnik Deutschland e.V. ka\u017ee da ponovno pokretanje nuklearnih elektrana u zemlji “nudi bezbednu, ekonomski odr\u017eivu<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1378,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[23,19],"tags":[36],"class_list":["post-1628","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-nemacka"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1628","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1628"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1628\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1632,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1628\/revisions\/1632"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1378"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1628"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1628"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1628"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}