{"id":1614,"date":"2025-03-26T09:07:15","date_gmt":"2025-03-26T09:07:15","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=1614"},"modified":"2025-03-26T09:07:16","modified_gmt":"2025-03-26T09:07:16","slug":"fortum-nuklearna-energija-ce-biti-neophodna-u-buducnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/03\/26\/fortum-nuklearna-energija-ce-biti-neophodna-u-buducnosti\/","title":{"rendered":"Fortum: nuklearna energija \u0107e biti neophodna u budu\u0107nosti\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

U narednih 5-10 godina, potra\u017enja u Nordijskim zemljama bi\u0107e prvenstveno zadovoljena iz vetra i sunca zajedno sa re\u0161enjima za pove\u0107anje fleksibilnosti i skladi\u0161tenja, ali povremenost ovih izvora bi mogla da prouzrokuje nestabilnost snabdevanja, pa \u0107e se potrebe morati zadovoljiti i produ\u017eenjem \u017eivotnog veka postoje\u0107ih nuklearnih elektrana, zaklju\u010duje najnovija studija kompanije Fortum<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Fortum je zaklju\u010dio opse\u017enu i dugogodi\u0161nju studiju izvodljivosti koja istra\u017euje komercijalne, tehnolo\u0161ke i dru\u0161tvene preduslove za nuklearnu energiju u Finskoj i \u0160vedskoj. Dvogodi\u0161nja studija je u svoju analizu obuhvatila i male modularne reaktore (SMR) i konvencionalne reaktore velikog kapaciteta i uklju\u010divala je dubinske diskusije sa nekoliko dobavlja\u010da tehnologije, potencijalnih partnera i kupaca, kao i sa ostalim dru\u0161tvenim akterima. <\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, iako studija tvrdi da \u0107e u neposrednoj budu\u0107nosti potrebe mo\u0107i da se zadovolje iz vetra, sunca i produ\u017eenja radnih vekova postoje\u0107ih nuklearnih postrojenja, Fortum \u0107e nastaviti da razvija svoje interne kapacitete za izgradnju novih postrojenja u nordijskim zemljama na du\u017ei rok i nastaviti rad na eventualnoj zameni postoje\u0107ih nuklearnih instalacija.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de opcije samo obnovljivih izvora (u prvom redu vetar i sunce) studija ka\u017ee da se \u201eo\u010dekuje da \u0107e dekarbonizacija industrija i dru\u0161tava kroz elektrifikaciju zna\u010dajno pove\u0107ati, \u010dak i udvostru\u010diti, potra\u017enju za elektri\u010dnom energijom u Nordijskim zemljama do 2050. Zadovoljavanje takvog pove\u0107anja potra\u017enje samo uz povremene obnovljive izvore energije moglo bi da dovede do veoma nestabilnog elektroenergetskog sistema sa ograni\u010denom predvidljivo\u0161\u0107u u pogledu dostupnosti i cene, \u0161to ne bi bilo po\u017eeljno za na\u0161e kupce ili za na\u0161e potro\u0161a\u010de ili dru\u0161tvo\u201d. Predsednik i izvr\u0161ni direktor Fortuma, Markus Rauramo je rekao i da \u0107e zbog toga kompanija nastaviti da razvija svoje \u201cnuklearne sposobnosti\u201d (Know-how. Prim. Aut) kao dugoro\u010dnu opciju. <\/p>\n\n\n\n

“U narednih 5-10 godina, nova potra\u017enja u Nordijskim zemljama bi\u0107e prvenstveno zadovoljena novom kopnenom energijom vetra i sunca zajedno sa re\u0161enjima za fleksibilnost i skladi\u0161tenje, kao i produ\u017eenjem \u017eivotnog veka postoje\u0107ih nuklearnih elektrana. Da bismo se pripremili za rastu\u0107e potrebe na\u0161ih kupaca, razvijamo trasu za obnovljive izvore, istra\u017eujemo tehnologiju reverzibilnih elektrana i mogli bismo da produ\u017eimo \u017eivotni vek nuklearne elektrane Loviisa. A neki novi nuklearni kapaciteti bi severnim zemljama mogli da isporu\u010de prvu elektri\u010dnu energiju po\u0161etkom slede\u0107e decenije, ako tr\u017ei\u0161ni i regulatorni uslovi budu ispravni\u201c, zaklju\u010dio on.<\/p>\n\n\n\n

Studija tako\u0111e zaklju\u010duje da bi novi nuklearni kapaciteti zahtevali solidan finansijski okvir i tehnolo\u0161ki neutralan tretman u regulativi – trend koji je vidljiv poslednjih godina – pa i ovu kompaniju pridru\u017eujemo ve\u0107 solidnom bazenu kompanija koje zahtevaju, makar i ovako blago, takozvani \u201ctehnolo\u0161ki neutralni pristup\u201d regulatornih tela. <\/p>\n\n\n\n

U studiji se tako\u0111e tvrdi da ve\u0107ina velikih industrijskih kupaca ceni stabilan profil snabdevanja elektri\u010dnom energijom i \u017eele da obezbede isporuke dugoro\u010dnim ugovorima, \u0161to nuklearna energija ve\u0107 danas pru\u017ea a odr\u017eavanje uravnote\u017eenog miksa donosi sigurnost snabdevanja i stabilnosti za sve potro\u0161a\u010de i dru\u0161tvo. Istovremeno, glavni rizici novih nuklearnih projekata odnose se na dugo vreme izgradnje i visoke kapitalne zahteve. <\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak Fortumove studije je da sa trenutnim izgledima tr\u017ei\u0161ta elektri\u010dne energije, izgradnja novih nuklearnih kapaciteta nije ekonomski odr\u017eiva ukoliko se u obzir uzmu samo trenutne tr\u017ei\u0161ne dinamike. Me\u0111utim, na osnovu analize koju je Fortum sproveo i na osnovu projekata novogradnje koji su u toku u drugim zapadnim zemljama, novim nuklearnim projektima se mo\u017ee upravljati uz solidan okvir za podelu rizika \u2013 poput onog koji priprema \u0161vedska vlada \u2013 kada se uskladi sa pove\u0107anom potra\u017enjom kupaca.<\/p>\n\n\n\n

Va\u017ean deo smanjenja rizika od nove nuklearne energije tako\u0111e je harmonizacija propisa i politi\u010dka stabilnost izvan izbornih ciklusa i na nivou EU i na nacionalnom nivou. Najva\u017enije je da nuklearnu energiju treba tretirati ravnopravno sa drugim \u010distim proizvodnim tehnologijama kada je u pitanju finansiranje i kao sirovinu za proizvode sa niskim sadr\u017eajem ugljenika kao \u0161to su vodonik, \u0111ubriva i \u010disti \u010delik. Pored toga, odr\u017eavanje dobrog operativnog okru\u017eenja za postoje\u0107e nuklearne operacije je od su\u0161tinskog zna\u010daja za sve koji razmi\u0161ljaju o budu\u0107im investicijama.<\/p>\n\n\n\n

Studija se tako\u0111e bavila i opcijom malih modularnih reaktora, koje mnogi vide kao budu\u0107nost, pa stoga posvetimo i tome re\u010d dve. Tokom studije izvodljivosti, naime, nuklearni stru\u010dnjaci Fortum-a proveli su hiljade sati procenjuju\u0107i razli\u010dite dizajne velikih i malih modularnih reaktora (SMR) zajedno sa njihovim dobavlja\u010dima. PA se tako najavljuje da \u0107e Fortum nastaviti da produbljuje saradnju sa dva dobavlja\u010da konvencionalnih reaktorskih tehnologija, EDF i Vestinghouse-Hyundai, i jednim SMR programerom, GE-Hitachi (zanimljivo, sva tri – uz dodatak Rolls-Royce-ovog dizajna – se nalaze i u trci za budu\u0107i model britanskog standardizovanog malog modularnog reaktora).\u00a0<\/p>\n\n\n\n

S.A. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U narednih 5-10 godina, potra\u017enja u Nordijskim zemljama bi\u0107e prvenstveno zadovoljena iz vetra i sunca zajedno sa re\u0161enjima za pove\u0107anje<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1615,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58,23,19],"tags":[69],"class_list":["post-1614","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-finska"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1614","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1614"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1614\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1616,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1614\/revisions\/1616"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1615"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1614"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1614"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1614"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}