{"id":1546,"date":"2025-03-06T08:51:25","date_gmt":"2025-03-06T08:51:25","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=1546"},"modified":"2025-03-06T09:33:26","modified_gmt":"2025-03-06T09:33:26","slug":"analiza-nemacki-reaktori-blizu-ponovnog-pokretanja-ili-ne","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/03\/06\/analiza-nemacki-reaktori-blizu-ponovnog-pokretanja-ili-ne\/","title":{"rendered":"Analiza: Nema\u010dki reaktori – blizu ponovnog pokretanja ili ne?"},"content":{"rendered":"\n

Analiziramo: da li je izvodivo restartovanje nema\u010dkih reaktora\u00a0<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Nema\u010dka
Nema\u010dka nuklearna elektrana Isar. Foto: Wikimedia commons<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

U Nema\u010dkoj se, \u010dini se, desila promena. Dugo vremena Nema\u010dka je bila primer dru\u0161tva koje je nuklearnu energiju odbacilo te se posvetilo izgradnji mre\u017ee zasnovanoj na obnovljivim izvorima energije. Poslednjih nekoliko meseci, situacija je osetno druga\u010dija: stranka koja je odnela pobedu na izborima zala\u017ee se za ponovno uvo\u0111enje nuklearne energije u nema\u010dki energetski miks. <\/p>\n\n\n\n

Odluka o odustajanju od nuklearne energije doneta je jo\u0161 2002 godine te potvr\u0111ena 2011 nakon nesre\u0107e u Fuku\u0161imi te su od tada reaktori isklju\u010divani kako su im isticale licence ili \u010dak i pre toga. <\/p>\n\n\n\n

U nema\u010dkoj su poslednji operativni reaktori isklju\u010deni pre otprilike dve godine – u aprilu 2023. – i u pitanju su bili Isar 2, Emsland i Neckarwestheim. Tri su isklju\u010dena ne\u0161to ranije, krajem 2021 – Gundremmingen, Grohnde i Brokdorf na severu zemlje. Dok su bili operativni, tih 6 reaktora su proizvodili oko 13% procenata elektri\u010dne energije u Nema\u010dkoj. <\/p>\n\n\n\n

No, sa energetskom nestabilno\u0161\u0107u i pove\u0107anim cenama elektri\u010dne energije pojavile su se inicijative o reviziji tih odluka a CDU, koji je na izborima odneo pobedu, nesumnjivo se zala\u017ee za nuklearnu energiju. U tom smislu, jedna je grupa nau\u010dnika jo\u0161 pre nekoliko meseci izradila studiju o mogu\u0107nostima restartovanja reaktora koji su uga\u0161eni u toku tog procesa. Radiant grupa<\/a> – koja se bavi istra\u017eivanjima vezanim za nuklarnu energiju – izradila je studiju<\/a> o toj izvodljivosti.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Metodologija ove studije su bili razgovori sa zaposlenicima elektrana koje su trenutno uga\u0161ene – ali su intervjuisani – zbog potencijalnih problema – odlu\u010dili da ostanu anonimni. Pa se tako u istra\u017eivanju navodi i da su \u201cjavne informacije o statusu stavljanja van pogona i pojedinostima o konkretnim reaktorima ograni\u010dene. Menad\u017eeri nuklearne industrije zabrinuti su da bi ugovori o razgradnji mogli biti ugro\u017eeni ako se reaktori razmatraju za renoviranje. Pored toga, veliki deo izazova u dobijanju procena proizilazi iz preovla\u0111uju\u0107e unutra\u0161nje kulture uskla\u0111enosti sa nedavno sru\u0161enom koalicionom vladom \u201eAmpel\u201c (semafor koalicija). Ovo je obeshrabrilo otvorenu diskusiju. Kao rezultat toga, stru\u010dnjaci iz industrije dali su informacije za ovaj izve\u0161taj pod uslovom anonimnosti.\u201d – \u0161to predstavlja poseban problem, ali ne i problem kojim se bavimo u ovom tekstu.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Prvenstveno koriste\u0107i kriterijume va\u017enosti strukturnih komponenti i njihove o\u010duvanosti – putna veza: da li postrojenje ima pristupa\u010dnu i funkcionalnu putnu mre\u017eu?; \u017eelezni\u010dka\/lu\u010dka veza: da li je postrojenje povezano na \u017eelezni\u010dki sistem i\/ili infrastrukturu za transport velikih komponenti brodom?; priklju\u010dak za vodu: da li je originalni izvor vode za postrojenje jo\u0161 uvek dostupan i upotrebljiv?; prenosne mre\u017ee: da li lokacija jo\u0161 uvek ima funkcionalnu infrastrukturu za prenos za povezivanje na mre\u017eu?; rashladni toranj\/re\u010dno hla\u0111enje: da li su rashladni tornjevi netaknuti ili da li se mogu popraviti za ponovnu upotrebu, ako je primenljivo?; stanje turbina i generatora: da li su turbina i generator jo\u0161 uvek prisutni i u radnom stanju ili stanju za popravku?; Sistemi rashladne te\u010dnosti: da li je glavni sistem rashladne te\u010dnosti netaknut ili bez ve\u0107ih o\u0161te\u0107enja?; Sistem reaktora: da li su posuda pod pritiskom i unutra\u0161njost reaktora netaknuti?; Za\u0161titna zgrada: da li je za\u0161titna zgrada strukturalno zdrava i da li ispunjava propise? – istra\u017eiva\u010di Radianta su grupisali reaktorske jedinice prema stepenu napretka procesa rastavljanja u \u010detiri grupacije.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

\"Izvor:
Izvor: Radiant<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Klasa 1: elektrana je zatvorena, ali zna\u010dajniji radovi na stavljanju van pogona nisu obavljeni. Postrojenje zahteva odr\u017eavanje, manje popravke ili zamene, ponovno anga\u017eovanje osoblja i kupovinu nuklearnog goriva.<\/p>\n\n\n\n

Klasa 2: Po\u010deli su zna\u010dajni radovi na stavljanju van pogona, a delovi turbinskog ostrva i sistema za snabdevanje nuklearnom parom su demontirani. Zna\u010dajan broj glavnih komponenti, kao \u0161to su posuda pod pritiskom reaktora, generatori pare i sistemi za rukovanje gorivom, ostaju netaknuti i mogu se ponovo koristiti ako se delovi koji nedostaju zamene.<\/p>\n\n\n\n

Klasa 3: Ve\u0107ina glavnih komponenti sistema za snabdevanje nuklearnom parom, turbine i generatora su ili uklonjene ili su nepopravljive. Ponovno pokretanje postrojenja zahtevalo bi instaliranje potpuno novog sistema snabdevanja nuklearnom parom ili barem raznih novih, glavnih komponenti sistema snabdevanja nuklearnom parom. Integritet za\u0161titne zgrade ostaje netaknut ili je pod izvodljivom popravkom. <\/p>\n\n\n\n

Klasa 4: Zgrada za zadr\u017eavanje je ili nepopravljivo o\u0161te\u0107ena ili je delimi\u010dno ili potpuno sru\u0161ena. Lokacija i dalje ima infrastrukturu koja bi podr\u017eala izgradnju novog reaktora.<\/p>\n\n\n\n

Neka nekada\u0161nja nuklearna postrojenja su ve\u0107 vra\u0107ena u status grinfild i stoga su bila van okvira ovog izve\u0161taja.<\/p>\n\n\n\n

U klasu 1 – dakle u onu klasu u kojoj je restartovanje veoma lako spadaju Brokdorf i Emsland. U drugu ulaze Isar 2, Grohnde, Neckarwestheim , Grundremmingen C i B, Krumeli Philipsburg 2. <\/p>\n\n\n\n

\"Izvor:
Izvor: Radiant<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de cene eventualnog restartovanja, izve\u0161taj bele\u017ei da postepeno ukidanje nuklearne energije u Nema\u010dkoj ima visoku ekonomsku cenu, uklju\u010duju\u0107i pad prihoda od poreza na elektri\u010dnu energiju, smanjenu industrijsku aktivnost i gubitak dispe\u010derne energije bez emisija iz mre\u017ee. Ali da osim ovih uticaja, proces prevremenog ga\u0161enja i razgradnje nuklearnih elektrana nosi svoje zna\u010dajne tro\u0161kove. Studija Siempelkamp NIS Ingenieurgesellschaft mbH, nema\u010dke in\u017eenjerske firme specijalizovane za razgradnju, pokazuje da se tro\u0161kovi razgradnje reaktora sa vodom pod pritiskom (PWR) u \u0161est evropskih zemalja, uklju\u010duju\u0107i Nema\u010dku, kre\u0107u od 320 miliona evra do 1,5 milijardi evra po jedinici. Procenjeni tro\u0161kovi razgradnje nema\u010dkih reaktora Gronde i Isar 1 i 2 iznose oko milijardu evra svaki te da su Nema\u010dke energetske kompanije izdvojile pribli\u017eno 38 milijardi evra za razgradnju nuklearnih elektrana i upravljanje nuklearnim otpadom. Izve\u0161taj bele\u017ei i da \u0107e u narednim decenijama desetine milijardi evra biti potro\u0161ene na nuklearnu energiju u Nema\u010dkoj kroz razgradnju i upravljanje otpadom. Me\u0111utim, prema trenutnoj energetskoj politici, Nemci \u0107e propustiti mnogo ve\u0107e koristi koje bi operativni reaktori mogli da ponude u odnosu na puku aktivnost razgradnje.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Konkretno, izve\u0161taj bele\u017ei slede\u0107e podatke: tro\u0161kovi ponovnog pokretanja nema\u010dkih reaktora procenjeni su upore\u0111ivanjem sa poznatim tro\u0161kovima i rokovima sli\u010dnih popravki i gra\u0111evinskih projekata u Evropi i Severnoj Americi. Vra\u0107anje reaktora Restart klase 1 na mre\u017eu moglo bi ko\u0161tati do milijardu evra, ali verovatno znatno manje. Ponovno pokretanje reaktora klase 2 mo\u017ee zahtevati ulaganja do 3 milijarde evra. Sa inflacijom i pove\u0107anim tro\u0161kovima goriva i usluga, stru\u010dnjaci sada procenjuju da \u0107e se teku\u0107i operativni tro\u0161kovi kretati u rasponu od 22\u201330 EUR\/MVh nakon jednokratnih ponovnih ulaganja.<\/p>\n\n\n\n

S obzirom na ove tro\u0161kove i cene koje su velike kompanije spremne da plate za dugoro\u010dne energetske ugovore, postoji jak finansijski razlog za ponovno pokretanje nema\u010dkih reaktora \u0161to je pre mogu\u0107e. Po ceni ugovora o kupovini elektri\u010dne energije od 100 EUR\/MVh, sli\u010dno ugovoru MIkrosofta i TMI, devet reaktora u klasi 1 i 2 u Nema\u010dkoj moglo bi zajedno da generi\u0161e oko 10 milijardi evra godi\u0161njeg prihoda. Tokom 20 godina, s obzirom na ponovno pokretanje investicije od 20 milijardi evra za svih devet reaktora i konzervativnih 30 EUR\/MVh za operativne tro\u0161kove, ovo bi generisalo preko 100 milijardi evra profita.<\/p>\n\n\n\n

\"Izvor:
Izvor: Radiant<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Najstariji nema\u010dki reaktori uklju\u010deni u klase 1-3 su radili 37 godina. Pore\u0111enja radi, nuklearnim elektranama u Sjedinjenim Dr\u017eavama odobravaju se produ\u017eenja licence, \u0161to im omogu\u0107ava da rade do 80 godina. Ameri\u010dka nuklearna regulatorna komisija ve\u0107 razmatra mogu\u0107nost produ\u017eenja licenci nakon tog vremenskog okvira. Ako se ponovo pokrenu, nema\u010dki reaktori bi mogli da rade najmanje onoliko dugo koliko i njihovi ameri\u010dki vr\u0161njaci, \u0161to sugeri\u0161e \u017eivotni vek preko 2080-te godine za sve reaktore u klasama 1-3.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Analiziramo: da li je izvodivo restartovanje nema\u010dkih reaktora\u00a0 U Nema\u010dkoj se, \u010dini se, desila promena. Dugo vremena Nema\u010dka je bila<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":292,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58],"tags":[36],"class_list":["post-1546","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","tag-nemacka"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1546","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1546"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1546\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1563,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1546\/revisions\/1563"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/292"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1546"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1546"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1546"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}