{"id":1415,"date":"2025-01-28T08:48:49","date_gmt":"2025-01-28T08:48:49","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=1415"},"modified":"2025-08-13T09:51:22","modified_gmt":"2025-08-13T09:51:22","slug":"yahoo-finance-problemi-u-nuklearnom-i-big-tech-la-la-land-u","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/01\/28\/yahoo-finance-problemi-u-nuklearnom-i-big-tech-la-la-land-u\/","title":{"rendered":"Yahoo finance: problemi u nuklearnom i “Big tech” La-la-land-u?"},"content":{"rendered":"\n

Portal za pra\u0107enje finansijskih trendova Yahoo Finance pi\u0161e da trend kojem svedo\u010dimo poslednjih nekoliko meseci – trend u okviru kojeg velike tehnolo\u0161ke kompanije inestiraju ogroman novac u nuklearne izvore energije za pokretanje svojih data centara – ipak nije toliko bezopasan<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Kompanija Amazon je jedna od najve\u0107ih kompanija i jedna od pionira u ovoj vrsti ugovora. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Prema tekstu koji je napisao<\/a> Mark Levi postoji opasnost da ovaj trend ostavi ostale korisnike bez adekvatnog napajanja elektri\u010dnom energijom. \u201cU potrazi za brzim re\u0161enjem za svoje brzorastu\u0107e potrebe za elektri\u010dnom energijom, tehnolo\u0161ki giganti sve vi\u0161e sklapaju ugovore sa vlasnicima elektrana za direktno priklju\u010denje, izbegavaju\u0107i potencijalno du\u017ei i skuplji proces spajanja na elektri\u010dnu mre\u017eu koja slu\u017ei svima ostalima. Postavlja se pitanje da li \u0107e preusmeravanje struje na kupce sa ve\u0107im finansijskim kapacitetima ostaviti dovoljno za druge i da li je po\u0161teno osloboditi mo\u0107ne (finansijski.. Prim.prev) korisnike od pla\u0107anja za odr\u017eavanje mre\u017ee. Federalni regulatori poku\u0161avaju da shvate \u0161ta da urade povodom toga, i to moraju da urade brzo.<\/p>\n\n\n\n

U centru je centar podataka koji Amazonova podru\u017enica za klaud ra\u010dunarstvo, Amazon Web Services, koji se gradi pored nuklearne elektrane Suskuehanna u isto\u010dnoj Pensilvaniji.<\/p>\n\n\n\n

Aran\u017eman izme\u0111u vlasnika elektrane i AWS-a \u2014 nazvan \u201eveza iza brojila\u201c (dakle, elektri\u010dna energija ne<\/em> prolazi kroz mre\u017eu u kojoj se ra\u010duna i potro\u0161nja, ve\u0107 je u pitanju ugovor PPA tipa a web servis je direktno povezan sa izvorom energije. Prim. aut) \u2014 prvi je takav koji je do\u0161ao pred Federalnu regulatornu komisiju za energiju (FERC). FERC je za sada odbio<\/a> dogovor koji bi na kraju mogao poslati 960 megavata – oko 40% kapaciteta elektrane – u data centar. A to bi bilo dovoljno za napajanje vi\u0161e od pola miliona domova\u201d pi\u0161e Mark Levi.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

\u201cTo ostavlja dogovor i druge koji bi verovatno usledili u limbu. Nije jasno kada \u0107e se FERC, koji je blokirao dogovor iz proceduralnih razloga, ponovo pozabaviti tim pitanjem niti kako bi promjena u predsedni\u010dkim administracijama mogla uticati na stvari\u201d dodaje se u tekstu.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

A odluka FERC-a \u0107e imati \u201eogromne posledice po \u010ditavu zemlju\u201c jer \u0107e postaviti presedan i eventualna promena odluke, te omogu\u0107avanje ovakvih ugovora izme\u0111u data centara i proizvo\u0111a\u010da energije bi otvorio vrata i drugim sli\u010dnim dogovorima.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Tekst tako bele\u017ei i da zbog potencijalnog profita i ostali operateri nuklearnih elektrana razmi\u0161ljaju o ovakvoj vrsti dogovora nakon godina tesnog finansijskog poslovanja i frustracija zbog stanja na \u0161irim tr\u017ei\u0161tima elektri\u010dne energije. Mnogi, tako, ka\u017eu da su bili primorani da se takmi\u010de na nekim tr\u017ei\u0161tima protiv prave invazije jeftinog prirodnog gasa, kao i energije sunca i vetra koje subvencioni\u0161e dr\u017eava. Vlasnici elektrana tako\u0111e ka\u017eu da ovaj aran\u017eman koristi \u0161iroj javnosti, zaobilaze\u0107i skupu izgradnju dugih dalekovoda i ostavljaju\u0107i vi\u0161e prenosnih kapaciteta na mre\u017ei za sve ostale. <\/p>\n\n\n\n

Prolemi se, me\u0111utim, nalaze na drugoj strani: nadzorno telo Monitoring Analytics, napisalo je u podnesku FERC-u da bi uticaj bio “ekstreman” ako bi se model Suskuehanna-AVS pro\u0161irio na sve nuklearne elektrane na toj teritoriji. Cene energije bi zna\u010dajno porasle i nema obja\u0161njenja kako \u0107e rastu\u0107a potra\u017enja za elektri\u010dnom energijom biti zadovoljena \u010dak i pre nego \u0161to velike elektrane ispadnu iz ponude, navodi se u saop\u0161tenju.<\/p>\n\n\n\n

U isto vreme, i dva operatera ukazali su su da aran\u017eman Suskuehanna-AVS predstavlja optere\u0107enje mre\u017ee koju obi\u010dni kupci pla\u0107aju za izgradnju i odr\u017eavanje. Ekselon sa sedi\u0161tem u \u010cikagu i American Electric Power sa sedi\u0161tem u Kolumbusu u Ohaju, ka\u017eu da bi aran\u017eman Suskuehanna-AVS omogu\u0107io AVS-u da izbegne 140 miliona dolara godi\u0161nje. <\/p>\n\n\n\n

Mi dodajemo jo\u0161 jedan podatak: potrebe velikih tehnolo\u0161kih kompanija su potencijalno beskona\u010dne i neograni\u010dene. Pre ili kasnije, kompanije i dru\u0161tva \u0107e do\u0107i u neku vrstu sukoba oko energije, sukoba koji \u0107e se re\u0161avati finansijskim kapacitetima, kapacitetima koji su nesumnjivo na strani tehnolo\u0161kih kompanija, \u0161to smo ranije i naveli na potralu Ma\u0161ina u tekstu koji smo preneli<\/a>.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Drugim re\u010dima, ukoliko ovaj trend nastavi – a izgleda da ho\u0107e u ovom ili onom obliku – postavi\u0107e se pitanje: \u201ckome je energija vi\u0161e potrebna, nama pojedincima i dru\u0161tvima, ili kompanijama\u201d. Soga smatramo da dru\u0161tva moraju da rade na socijalizaciji<\/em> nuklearne energije i nuklearnih tehnologija. <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Portal za pra\u0107enje finansijskih trendova Yahoo Finance pi\u0161e da trend kojem svedo\u010dimo poslednjih nekoliko meseci – trend u okviru kojeg<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1092,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58,22,23,19],"tags":[125,91,128],"class_list":["post-1415","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-ekonomija","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-big-tech","tag-data-centri","tag-vestacka-inteligencija"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1415","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1415"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1415\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1416,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1415\/revisions\/1416"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1092"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1415"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1415"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1415"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}