{"id":1374,"date":"2025-01-15T10:04:07","date_gmt":"2025-01-15T10:04:07","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=1374"},"modified":"2025-01-15T10:10:46","modified_gmt":"2025-01-15T10:10:46","slug":"problemi-sa-epr2-reaktorom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/01\/15\/problemi-sa-epr2-reaktorom\/","title":{"rendered":"Problemi sa EPR2 reaktorom"},"content":{"rendered":"\n

Francusko nadzorno telo savetuje odlaganje odluke o projektu EPR2 dizajna reaktora zbog mogu\u0107ih finansijskih problema<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"EPR
EPR i EPR2. Foto: Wiikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Nadzorno telo Cour des Comptes je u svom izve\u0161taju<\/a> notiralo probleme koji se trenutno mogu videti sa dizajnom EPR (European Pressurized water Reactor) koji se trenutno gradi u Velikoj britaniji na dve lokacije i koji je operativan u Kini, Francuskoj (Flamanvil) i Finskoj. Prema nalazima nadzornog tela, u ovim slu\u010dajevima EDF koji je rukovodio projektima nije do sada uspevao da adekvatno predvidi tro\u0161kove izgradnje ovih reaktorskih jedinica, ako i da jo\u0161 uvek nisu iznete procene finansijske odr\u017eivosti projekta EPR2.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Prema tvrdnji izve\u0161taja, odlaganje kona\u010dne odluke o EPR2 reaktorima je najbolje odlo\u017eiti dok se ne dobiju a\u017eurirani podaci o ceni projekta. <\/p>\n\n\n\n

Dajmo i kontekst: EPR2 reaktor je projekat reaktora sa vodom pod pritiskom koji razvijaju EDF i Framatome. Ispunjava op\u0161te bezbednosne standarde tre\u0107e generacije reaktora. Njegov cilj je da u novi dizajn uklju\u010di povratne informacije i iskustva projektovanja, izgradnje i pu\u0161tanja u rad iz EPR reaktora, kao i operativno iskustvo iz nuklearnih reaktora koji su trenutno u upotrebi. Drugim re\u010dima, EPR2 bi trebalo da bude evolucija EPR dizajna.\u00a0Tako, EPR2 ima 250 tipova cevi umesto 400 za EPR, 571 ventil umesto 13.300 ventila za EPR i 100 tipova sigurnosnih vrata umesto 300 u EPR. EPR2 tako\u0111e koristi vi\u0161e komponenti koje su prefabrikovane pa zgrade za sme\u0161taj elektri\u010dnih komponenti mogu biti potpuno prefabrikovane.<\/p>\n\n\n\n

Prema planu francuske vlade, \u0161est novih EPR2 reaktora bi trebalo da budu izgra\u0111eni u Francuskoj, sa opcijom za dodatnih osam. Predla\u017ee se da se prva tri para EPR2 grade na lokacijama Penli, Gravelines i Bugei i o\u010dekuje se da izgradnja po\u010dne 2027. Me\u0111utim, tro\u0161kovi koji su prvobitno bili procenjeni na 51,7 milijardi evra (53 milijarde dolara), porasli su na 67,4 milijarde evra 2023. O\u010dekuje se da \u0107e EDF doneti kona\u010dnu investicionu odluku o projektu slede\u0107e godine.<\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to ostaje kao pitanje je i slede\u0107e: projekat EPR2 se razvija ne bi li pobolj\u0161ao karakteristike EPR reaktorskog dizajna. Podatke o mogu\u0107im pobolj\u0161anjima nemamo jer su javni podatci izuzetno \u0161krti, ali procenjujemo da je pobolj\u0161anje EPR finansijskih<\/em> karakteristika izuzetno visoko kotirano, \u0161to je u nekim intervjuima<\/a> i notirano. EPR se pokazao kao izuzetno skup dizajn pa je vrlo verovatno da se razmi\u0161lja o tome kako da se njegova izgradnja pojeftini.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Jer EPR dizajn ne prolazi najbolje na tr\u017ei\u0161tu: sam je EPR svojevremeno bio zami\u0161ljen kao reaktor koji bi trebalo da bude standardizovani evropski dizajn koji bi kroz takozvanu ekonomiju obima bio relativno prihvatljiva opcija za mnoge dr\u017eave. Iskustvo, me\u0111utim, pokazuje da je kona\u010dna cena ve\u0107a od cene eventualnih konkurenata, pa je tako, primerice, EDF izgubio na konkursu koji je \u010ce\u0161ka vlada raspisala o izgradnji novih reaktorskih jedinica – posao je na kraju dobio korejski KHNP.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Francusko nadzorno telo savetuje odlaganje odluke o projektu EPR2 dizajna reaktora zbog mogu\u0107ih finansijskih problema Nadzorno telo Cour des Comptes<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1375,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58,23,19],"tags":[104,105,85],"class_list":["post-1374","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-epr","tag-epr2","tag-framatom"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1374","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1374"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1374\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1376,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1374\/revisions\/1376"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1375"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1374"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1374"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1374"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}