{"id":1358,"date":"2025-01-13T10:00:51","date_gmt":"2025-01-13T10:00:51","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=1358"},"modified":"2025-01-13T13:49:50","modified_gmt":"2025-01-13T13:49:50","slug":"regulatorni-okvir-sad-za-nuklearna-postrojenja-pod-znakom-pitanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2025\/01\/13\/regulatorni-okvir-sad-za-nuklearna-postrojenja-pod-znakom-pitanja\/","title":{"rendered":"Regulatorni okvir SAD za nuklearna postrojenja pod znakom pitanja"},"content":{"rendered":"\n

Teksas, Juta i kompanija Last Energy Inc podneli su zahtev sudu za razmatranjem regulatornog okvira o nuklearnim postrojenjima u SAD <\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Foto:
Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Zahtev za razmatranjem je podnet sudu u Teksasu i u njemu se od regulatornih organa zahteva izuzimanje malih imodularih reaktora iz trenutnog regulativnog okvira. Prema tvrdnjama organizacija koje su pokrenule inicijativu, novi reaktoski dizajni i danas moraju da ispunjavaju regulatorne norme koje su donesene i definisane jo\u0161 pedesetih godina koje su neadekvatne za nove i napredne dizajne reaktora. <\/p>\n\n\n\n

Prema pravilima nuklearne regulatorne komisije SAD (Nuclear Regulatory Commission – NRC), svi ameri\u010dki reaktori moraju da dobiju NRC dozvole za izgradnju i rad bez obzira na njihovu veli\u010dinu, koli\u010dinu nuklearnog materijala koji koriste ili rizike povezane sa njihovim radom. Tu\u017eioci ka\u017eu da ovo name\u0107e \u201ekomplikovane, skupe i dugotrajne zahteve koje \u010dak i najmanji i najbezbedniji SMR i mikroreaktori \u2013 sve do onih koji nisu dovoljno jaki ni da napajaju LED sijalicu\u201c moraju da zadovolje da bi obezbedili neophodne dozvole. <\/p>\n\n\n\n

Ovo ne uti\u010de samo na mikroreaktore: postoje\u0107i istra\u017eiva\u010dki i testni reaktori poput onih na univerzitetima u Teksasu i Juti suo\u010davaju se sa “zna\u010dajnim tro\u0161kovima” za odr\u017eavanje svojih NRC dozvola za rad, ka\u017eu tu\u017eioci.<\/p>\n\n\n\n

Jedan od tu\u017eioca – Last Energy – tako tvrdi da je ulo\u017eio “desetine miliona dolara” u razvoj tehnologije malih nuklearnih reaktora i da ima ugovore za razvoj vi\u0161e od 50 nuklearnih reaktora \u0161irom Evrope, ali te svoje projekte mo\u017ee razvijati samo u inostranstvu gde su na snazi alternativni regulatorni okviri sa ni\u017eim standardima za izdavanje dozvola za nuklearnu energiju.<\/p>\n\n\n\n

Napominju\u0107i da su samo tri nova komercijalna reaktora izgra\u0111ena u SAD u proteklih 28 godina, tu\u017eioci ka\u017eu da je izgradnja novog komercijalnog reaktora bilo koje veli\u010dine u zemlji postala “prakti\u010dno nemogu\u0107a” zbog regulatonog okvira.<\/p>\n\n\n\n

Oni tra\u017ee od suda da poni\u0161ti pravilo, barem za male i bezopasne reaktore i izuzme njihove istra\u017eiva\u010dke reaktore i male modularne reaktore Last Energy od zahteva komisije za licenciranje.<\/p>\n\n\n\n

Advokatska firma King & Spalding sa sedi\u0161tem u Hjustonu u Teksasu rekla je da \u0107e tu\u017eba, ako bude uspe\u0161na, ozna\u010diti prekretnicu. <\/p>\n\n\n\n

Vest je svetinja, ali komentar je slobodan, pa dajmo sebi malo slobode da rastuma\u010dimo ovu vest jer je po na\u0161em mi\u0161ljenju veoma va\u017ena. Regulativni okvir za nuklearna postrojenja u SAD se ve\u0107 neko vreme nalazi pod pritiskom za modifikaciju. Naime, on navodno nije adekvatan za najnovije dizajne reaktora. \u00a0<\/p>\n\n\n\n

Tako se ve\u0107 neko vreme javljaju pozivi da se u SAD uvede takozvani \u201ctehnolo\u0161ko neutralni\u201d regulatorni okvir za nuklearne tehnologije. To, veoma upro\u0161\u0107eeno, zna\u010di da regulatorni okvir mora da bude takav da mo\u017ee podjednako da bude primenjiv na razli\u010dite tehnolo\u0161ke varijacije. Do sada, zahtevi koji su pred nove projekte postavljani, postavljani su iz rakursa ve\u0107 postoje\u0107ih tehnologija. Dakle, prilago\u0111eni su ve\u0107 postoje\u0107im reaktorskim dizajnima. A to zna\u010di da novi tehnolo\u0161ki projekti moraju da ispunjavaju uslove za one stare iako<\/em> zapravo ti uslovi \u010desto ni nemaju smisla kada se primene na nove dizajne.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Druga stvar koju valja imati u vidu je i da sa budu\u0107om administracijom Donalda Trampa dolaze i odre\u0111ene politi\u010dko ekonomsske tendencije. Ono \u0161to je gotovo sigurno je da \u0107e njegova administracija aktivno raditi na stvaranju regulativnog okvira koji \u0107e olak\u0161ati ameri\u010dkim kompanijama da proizvodnju zadr\u017ee u SAD i koji \u0107e ote\u017eati takozvani \u201coffshoring\u201d koji je bio trend u privredi poslednjih nekoliko decenija. U tom smislu, valja o\u010dekivati da \u0107e Trampova administracija insistirati na tome da regulatorni okvir olak\u0161a<\/em> poslovanje unutar SAD, a kao \u0161to vidimo, tu\u017eioci u ovom slu\u010daju pominju upravo Trampovu \u201cslabu ta\u010dku\u201d – \u010dinjenicu da ameri\u010dke firme veliki deo poslovanja izvoze u druge dr\u017eave koje nude ovakve ili neke druge pogodnosti.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

I sa tre\u0107e strane valja ista\u0107i i da se u poslednjih nekoliko decenija zahtevi za \u201cpromenom regulacije\u201d \u010desto ispostavljaju kao uvodi u deregulaciju<\/em> – de Facto ili de Jure ukidanje<\/em> regulacije. Ono \u0161to svim kompanijama – pa uklju\u010div tu i one koje se bave nuklearnim tehnologijama – odgovara je smanjenje, pa i ukidanje, bilo kakvih regulativnih okvira, prvenstveno zbog pove\u0107anja profitabilnosti poslovanja. Ali, i ovom konkretnom slu\u010daju posla imamo sa industrijom u kojoj je deregulacija zapravo jako osetljiva stvar. Stoga se nadamo da \u0107e budu\u0107a administracija znati da dovoljno dobro balansira ove kontradiktorne zahteve. <\/p>\n\n\n\n

I ovu situaciju \u0107emo sa pa\u017enjom pratiti. <\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Teksas, Juta i kompanija Last Energy Inc podneli su zahtev sudu za razmatranjem regulatornog okvira o nuklearnim postrojenjima u SAD <\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1359,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[58,23,19],"tags":[40],"class_list":["post-1358","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize","category-studije-slucaja","category-vesti","tag-sad"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1358","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1358"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1358\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1365,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1358\/revisions\/1365"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1359"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1358"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1358"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1358"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}