{"id":1007,"date":"2024-10-18T06:21:07","date_gmt":"2024-10-18T06:21:07","guid":{"rendered":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/?p=1007"},"modified":"2024-10-18T06:21:07","modified_gmt":"2024-10-18T06:21:07","slug":"generalni-direktor-iaea-u-ujedinjenim-nacijama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/2024\/10\/18\/generalni-direktor-iaea-u-ujedinjenim-nacijama\/","title":{"rendered":"Generalni direktor IAEA u Ujedinjenim nacijama\u00a0"},"content":{"rendered":"\n

Finansiranje programa nuklearne energije ostaje izazov a privatni sektor i multilateralne razvojne banke moraju da odigraju svoju ulogu, rekao je generalni direktor Me\u0111unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi na 79. redovnoj sednici Generalne skup\u0161tine Ujedinjenih nacija u Njujorku<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"Me\u0111unarodna
Me\u0111unarodna agencija za atomsku energiju. Foto: Wikimedia<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Grosi je rekao da su klimatske promene \u201eegzistencijalni izazov\u201c koji poga\u0111a svakog \u010doveka na ovoj planeti i da su dana\u0161nje oluje, poplave i su\u0161e “jasni i zastra\u0161uju\u0107i putokazi”, koji nas upozoravaju da moramo brzo napredovati kako bismo izbegli jo\u0161 katastrofalniju budu\u0107nost. Ali je rekao i da nedavna promena u prihvatanju nuklearne energije odra\u017eava shvatanje da svet ne\u0107e dosti\u0107i neto nultu emisiju ugljenika bez reaktora.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

On je rekao da 415 nuklearnih reaktora koji trenutno rade u ukupno 31 zemlji imaju vi\u0161e od 374 gigavata instalisanog kapaciteta i  obezbe\u0111uju skoro 10 odsto ukupne svetske elektri\u010dne energije i \u010dak \u010detvrtinu snabdevanja koje se smatra niskougljeni\u010dkim. U izgradnji se nalazi jo\u0161 59 reaktora ukupne snage od skoro 62 gigavata u 15 zemalja, od kojih su tri potpuno nove u Banglade\u0161u, Egiptu i Turskoj te da je od 30-ak zemalja koje ili razmatraju nuklearnu energiju ili se upu\u0161taju u nju, vi\u0161e od polovine u zemljama u razvoju. <\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de zemalja u razvoju Grosi je rekao da je imperativ da zemlje u razvoju, u kojima \u0107e upotreba elektri\u010dne energije najvi\u0161e i rasti, imaju pun izbor niskougljeni\u010dnih izvora energije \u2013 uklju\u010duju\u0107i tu nuklearne izvore, dodav\u0161i da mali modularni reaktori potencijalno nude pristupa\u010dnije i fleksibilnije na\u010dine za napajanje malih mre\u017ea, uklju\u010duju\u0107i one u zemljama u razvoju i industrijama koje su energetski intenzivne, kao \u0161to su digitalna tehnologija i rudarstvo.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, po njegovom mi\u0161ljenju, finansiranje programa nuklearne energije ostaje izazov: ulogu imaju i privatni sektor i multilateralne razvojne banke. U onome \u0161to je pozdravljeno kao korak napred za finansiranje nuklearnih projekata, 14 velikih finansijskih institucija nedavno je izrazilo podr\u0161ku utrostru\u010denju globalnog kapaciteta nuklearne energije do 2050. godine. <\/p>\n\n\n\n

Grosi je tako\u0111e pozdravio i to \u0161to su se ove institucije pridru\u017eile u podr\u0161ci Deklaraciji o utrostru\u010denju globalnih nuklearnih kapaciteta do 2050. godine koja je prvi put predstavljena na Cop28 2023. godine. Podse\u0107amo da su deklaraciju podr\u017eale<\/a> banke uklju\u010duju\u0107i Bank of America, Goldman Sachs, Morgan Stanley, BNP i Citigroup.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Ali ostaje \u010dinjenica da su finansijske institucije dugo bile podeljene po pitanju nuklearne energije, zbog slo\u017eenosti projektnog finansiranja i visokog nivoa rizika, ali i zbog pitanja da li je u skladu sa organizacionim ekolo\u0161kim, dru\u0161tvenim i upravlja\u010dkim standardima.<\/p>\n\n\n\n

S.A.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Finansiranje programa nuklearne energije ostaje izazov a privatni sektor i multilateralne razvojne banke moraju da odigraju svoju ulogu, rekao je<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":519,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[19],"tags":[56],"class_list":["post-1007","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti","tag-iaea"],"aioseo_notices":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1007","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1007"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1007\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1008,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1007\/revisions\/1008"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/519"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1007"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1007"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/nuklearnaperspektiva.com\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1007"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}