Nuklearni program u Srbiji

Prenosimo autorski tekst Miodraga Krmara sa Katedre za nuklearnu fiziku PMF-a u Novom Sadu, prvobitno objavljen na portalu Peščanik. Krmar, jedan od vodećih domaćih stručnjaka, analizira posetu delegacije EDF-a, ulogu kontroverzne kompanije Egis i postavlja ključna pitanja u vezi sa budućim nuklearnim programom Srbije

Piše: Miodrag Krmar

U moru dramatičnih vesti koje su poslednjih dana preticale jedna drugu, u našim su medijima zaista prilično prostora zauzeli izveštaji sa par dogodovština odigranih na domaćem terenu. Naime, ovih dana je Srbiju posetila veoma visoka delegacija francuske državne elektroprivrede (Électricité de France, EDF). Bili su tu predsednik i izvršni direktor EDF-a, direktor za međunarodni razvoj EDF-a, a izgleda da su u međuvremenu imenovali i direktora za razvoj poslovanja Srbije i EDF-a pa je i on došao. Visoku delegaciju je primio nenadležni organ, a oni su osim toga u Privrednoj komori održali prezentaciju Preliminarne tehničke studije o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji.

Prilično impresivno zvuči, mada mi nije jasno zašto se to desilo baš sada. Konkurs za studiju je raspisan još u leto 2024. Sredinom septembra iste godine, izrada studije je dodeljena EDF-u i Ežisu (Egis industries). Negde u maju 2025. skoro svi mediji su najavljivali njeno donošenje, da bismo jula 2025. saznali da je završena, što je prošlo bez talambasa. Osam meseci je prilično dug period odležavanja.

Prateći izveštaje naših medija, odmah mi je pao u oči jedan detalj: nigde se ne pominje Ežis koji je u tom poslu učestvovao. Na kraju krajeva, zajedno su nastupili na tenderu. Za one koji su možda zaboravili, Ežis je velika građevinska korporacija iz Francuske koja radi svuda po svetu, ali koja takođe svuda po svetu vuče ozbiljne korupcijske repove. U Srbiji se saradnja sa Ežisom pokazala posebno bolnom pošto su oni bili nadzorni organ na radovima na željezničkoj stanici u Novom Sadu. Dovedeni su u Srbiju da rade metro u Beogradu, eto učestvovali su u razvoju našeg nuklearnog programa, a kako su se do sada dobro pokazali, nije ni čudo da nam prave i EXPO 2027, ponos nacije i najskuplji projekat kojeg će nam i unuci otplaćivati. Za one koji vole da provere ono što pročitaju: dvanaest dana nakon pada nadstrešnice, pohvalili su se kako su kupili firmu koja je projektovala EXPO 2027. Da li ih se barem EDF stidi kad ih mi više ne pominjemo ili su se sami povukli pošto EXPO 2027 košta kao dve nuklearke.

Koliko se iz medija moglo doznati, preliminarna studija o primeni nuklearne energije ima tri dela. Prva dva su posvećena onome što se u tehničkoj dokumentaciji Atomske agencije iz Beča (IAEA) već može naći. Zaključak trećeg dela glasi da bi nuklearna energija u Srbiji mogla značajno da doprinese stabilnosti energetskog sistema i smanjenju zavisnosti od uvoza električne energije. Savršeno sam siguran da će svi naši stručnjaci za energetiku biti iznenađeni ovim zaključkom, pa će krenuti sebi da prebacuju kud se toga ranije i sami nisu setili. Bilo je u izveštajima sa ovog događaja još veselih vesti. Saradnja sa EDF-om se i dalje nastavlja po raznim temama, a jednu nam je otkrila nadležna ministarka: „Uočavanje i prepoznavanje stručnjaka, njihovo usavršavanje i treninzi su još jedna oblast u kojoj ćemo sarađivati sa EDF-om“. Nadam se da neće proći još osam meseci dok nam Francuzi ne dođu po drugi put, da održe prezentaciju o najboljim načinima uočavanja i prepoznavanja stručnjaka u divljini. Ko od svih nas silnih dokonjaka što radimo po fakultetima ne bi rado da nauči kako da prepozna stručnjaka.

Ove sam vesti pratio na elektronskim medijima i sa puno pažnje čitao komentare. Da sam ja nadležan ili nenadležan organ zabrinulo bi me što su gotovo svi komentari na pominjanje nuklearne energije izrazito negativni. Potpuni nedostatak poverenja da bi se tekućoj vlasti mogao poveriti tako kompleksan, rizičan i skup zadatak prosto bode oči. Deo tih komentara potiče od neupućenosti, ali se zato onaj veći deo bazira na našoj društvenoj stvarnosti. A po preporukama IAEA jasno se zahteva uključivanje šire zajednice i izgradnja društvenog prihvatanja kao ključni deo procesa odlučivanja za ili protiv nuklearne energije.

Ukoliko nadležne i nenadležne organe nimalo ne interesuje mišljenje naroda, što se u puno navrata pokazalo tačnim, moram reći da mene veoma plaši ovako negativan stav javnosti spram nuklearne energije. Nuklearac sam po struci, poznate su mi i prednosti i mane nuklearki i imam čvrst stav da će nam one biti životno neophodne. No jasno je kao dan da će ova garnitura na vlasti svojim daljim akcijama na pokretanju nuklearnog programa samo odbiti narod od te ideje. A ja to ne želim, niti bilo ko drugi ko se zalaže za nuklearnu energiju. Strah me je da će se ponoviti ona priča sa litijumom. Veoma zdušno zalaganje i nadležnih i nenadležnih organa za prekopavanje Jadra iniciralo je veliku homogenizaciju građana u otporu toj potpuno suludoj ideji. Nijedna vlast nije doveka trajala, iskreno se nadam da ćemo i ovima uskoro videti leđa, ali me je strah da će javnost ostati potpuno negativna i spram same pomisli na nuklearke.

Iz tog razloga bih imao jednu molbu za našu tekuću vlast: ne pominjite do daljeg nuklearni program, dok javnost ne uverite da vam se može poveriti tako osetljiv i značajan, a nadasve skup projekat. Kako to da izvedete? Dokažite nam da ništa od onog za šta vas sumnjiče nije tačno. Pokažite da nije bilo korupcije na renoviranju pruge, da radovi zaista koštaju preko milijarde, a ne onih nedovoljnih 300 miliona, ako je bilo propusta sprovedite istragu, podignite optužnice, pohapsite koga treba umesto da prekrajate tužilaštvo… Mnogo čega bi se ovde moglo dopisati sa spiska opravdanih sumnji, ali ja sam se zadržao samo na prvom zahtevu studenata, da ne idemo dalje. Godina i par meseci iza nas se može razumeti kao jedno veliko i gromoglasno „NE“ tom studentskom zahtevu. Ne bi se baš moglo reći da je to najbolji način da građani steknu poverenje i ispostave blanko saglasnost za nove i mnogo krupnije poslove. Ili barem da se smanji broj negativnih komentara po internetu. A možda se slika o poverenju ili nepoverenju naroda može malo ispeglati pojačanom akcijom botova. Istini za volju, malo je pozitivnih komentara koji bi nekim argumentom opravdali napore naše vlasti da nas uvedu u nuklearnu eru. Da li to botovima fali obrazovanja iz nuklearnih tehnologija? Predlažem da one iz EDF-a prvo pošaljemo u Ćacilend da uoče i prepoznaju stručnjaka. To je poznato okupljalište studenata koji žele da uče.

Autor je redovni profesor na Katedri za nuklearnu fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu

Izvor: Peščanik, u originalu tekst možete pročitati ovde.