Danska započela zvaničnu analizu: kraj nuklearnog moratorijuma na pomolu?
Ministarstvo klime, energetike i komunalnih usluga Danske uspostavilo je okvir za istraživanje „potencijala i rizika” nuklearnih tehnologija. Ovo je prvi konkretan korak ka ukidanju zabrane izgradnje nuklearnih elektrana koja je na snazi od 1985. godine i, moramo da priznamo, izgleda nam da se projektu pristupa veoma ozbiljno
Danska vlada je formalno započela rad na analizi koja treba da utvrdi da li bi mali modularni reaktori (SMR) mogli postati deo nacionalnog energetskog sistema. Iako je parlament još 1985. godine usvojio rezoluciju protiv nuklearne energije, prošlogodišnje glasanje (kada je dve trećine poslanika podržalo istragu) označilo je radikalan zaokret u politici ove nordijske zemlje.
Šta se zapravo analizira?
Analiza, čiji se završetak očekuje u drugom kvartalu 2026. godine, nije samo tehnička, već sveobuhvatno ispituje: regulatorni okvir (potrebu za novim nacionalnim zakonima i strukturama vlasti); ljudske resurse (kompetencije – koliko je stručnjaka potrebno državi i kako izgraditi obrazovni sistem za ovu relativno novu industriju), ekonomsku opravdanost i odnos troškova i koristi SMR tehnologija u odnosu na obnovljive izvore; kao i komercijalni interes i eventualni potencijal danske industrije da proizvodi komponente za globalno tržište SMR-ova.
Ministar klime i energetike, Lars Aagard, istakao je da sunce i vetar ostaju „kičma” Danske, ali da oni ne mogu sami da iznesu teret energetske nezavisnosti. „Masovno proizvedeni SMR-ovi nisu čarobni štapić, niti besplatna karta. Moramo imati bazu da bismo kontrolisali procese, bezbednost i otpad”, izjavio je Aagard, pozivajući javnost da debati pristupi „otvorenog uma” i bez ideološkog naboja.
A u pozadini državne analize stoji moćna Nuklearna alijansa (Nuclear Power Alliance), osnovana u decembru 2025. godine. Ovu koaliciju predvode Konfederacija danske industrije, sindikat Dansk Metal i Novo Nordisk fondacija.
Ovu vest, pak, ističemo zbog toga što je Danska možda i najčistiji primer transformacije energetske politike jedne države koja je nekada bila stub otpora nuklearnoj energiji na nivou Evropske unije.
Pritom, Danska ne skače u nuklearni program „grlom u jagode”. Njihova analiza stavlja kompetencije (ljude) na isto mesto sa tehnologijom i ona jasno i čvrsto postavlja rok (drugi kvartal ove godine) za završetak analize koja će biti „osnova za informisanu debatu”: ako bismo želeli da budemo slikovitiji, reklai bismo da Danska pokušava da uspostavi red pre prve lopate.
A mi moramo da primetiomo da to stoji u oštrom kontrastu u poređenju sa Srbijom: u nas su se planovi često menjali (i menjaju se i dalje); najavljivalo se (i najavljuje se) dosta toga, dosta toga i kontradiktornog; javnost se ne upoznaje adekvatno; nisu jasni sledeći koraci pa je stoga i svaka informisana debata nemoguće jer nemamo elementarne informacije o projektu.
Ukratko, Danska pokušava da nuklearnu energiju „uvede u sistem” na najodgovorniji mogući način – kroz dubinsku analizu ljudskog kapitala i regulatorne infrastrukture, a ne samo kroz kupovinu tehnologije i nadu da javnost neće primetiti implementaciju projekta koji će vrlo verovatno biti naša najveća infrastrukturna investicija u ovom veku.
Izvor: WNN
S.A.