Ponovo radi Kariva
Kompanija Tokyo Electric Power Company (Tepco) zvanično je započela proces ponovnog pokretanja jedinice 6 u nuklearnoj elektrani Kašivazaki Kariva. Reaktor je pokrenut izvlačenjem kontrolnih šipki u 19:02 po lokalnom vremenu, nakon što je japanska Regulatorna uprava za nuklearnu energiju (NRA) dala zeleno svetlo za testnu fazu rada
Ovaj restart je došao sa jednim danom zakašnjenja u odnosu na plan, nakon što je minoran problem sa zvučnim alarmom, o kojem smo izveštavali juče, rešen.
Povratak “nuklearne kičme” Japana
Elektrana Kašivazaki Kariva (Kashiwazaki-Kariwa), sa svojih sedam jedinica, predstavlja najmoćniju nuklearnu elektranu po instaliranom kapacitetu na svetu. A reaktor broj 6, koji je kasno juče startovan, je moderni ABWR (Advanced Boiling Water Reactor – napredni reaktor sa ključajućom vodom; hlađen i moderiran lakom vodom) snage 1356 megavata, koji je poslednji put bio na mreži pre skoro 14 godina. Guverner prefekture Niigata dao je konačno odobrenje krajem prošle godine, uz snažnu podršku lokalne skupštine a procenjuje se da će povratak jedinica 6 i 7 na mrežu povećati godišnju zaradu kompanije za oko 633 miliona dolara, što je ključno za finansiranje decenijskog čišćenja uništene elektrane Fukušima Daiiči.
Iz kompanije Tepco naglašavaju da će se svakom koraku pristupati sa maksimalnim oprezom. „Pošto je ovo prva operacija nakon otprilike 14 godina, pažljivo ćemo proveravati integritet opreme koristeći živu paru i reagovati na svaki uočeni problem“, stoji u saopštenju. A to je i sasvim očekivano: nuklearni reaktor ne može jednostavno da se “upali”, već postoji dugotrajni proces povećanja snage do 100% – što prolazi svaki reaktor koji se pali ili prvi put ili nakon zamne goriva.
A restart reaktora Kašivazaki Kariva 6 zapravo može da posluži i kao lekcija o izdržljivosti materijalne infrastrukture: reaktor će biti restartovan nakon 14 godina.
Uočavamo par ključnih stvari: održati reaktor u stanju pripravnosti 14 godina je svakako jedna vrsta podviga koji zahteva kontinuirano ulaganje prvenstveno u radnu snagu koja mora da poznaje sisteme koji nisu bili u funkciji deceniju i po. Ali pokazuje i da je tehnički moguće restartovati nuklearnu infrastrukturu čak i nakon toliko godina. Dakle, u oštrom kontrastu sa Nemačkom, koja se odlučila za potpuno drugačiji put i oslanjanje na obnovljive izvore energije – pa sada plaća ogromnu cenu: električna energija je i skuplja i manje pouzdana i mora da se uvozi i čak je deset puta karbonski intenzivnija od Nemačkoj susedne Francuske koja se oslanja na nuklearne elektrane. Uz to, Nemačka, čini se, veoma revnosno radi na rastavljanju infrastrukture svoje nekada slavne nuklearne industrije i time onemogućava njeno eventualno oživljavanje i pored toga što .
I još jednu stvar da primetimo: nakon 14 godina, japansko društvo – koje je prošlo tragediju dve atomske bombe i traumu druge najveće nuklearne katastrofe u istoriji – ponovo prihvata nuklearnu energiju kao jedan od osnovnih izvora energije u Japanu.
Izvor: WNN
S.A.