Leningrad 4 dobio dozvolu za rad do 2031. godine
Ruska federalna služba za ekološki, tehnološki i nuklearni nadzor (Rostekhnadzor) zvanično je produžila licencu za rad četvrtog bloka nuklearne elektrane Lenjingrad. Ovom odlukom, reaktoru koji je prvi put sinhronizovan na mrežu 1981. godine, omogućen je rad do ukupno 50 godina operativnog veka
Odluka je usledila nakon sveobuhvatne inspekcije i modernizacije ključnih komponenti, čime je potvrđeno da blok ispunjava savremene standarde bezbednosti i pouzdanosti.
Vladimir Pereguda, direktor elektrane, istakao je da ovo produženje ima višestruki značaj za region: „Produženi radni vek znači više od same proizvodnje električne energije. To znači očuvanje radnih mesta, nastavak proizvodnje jedinstvenih izotopa i stabilnu osnovu dok planiramo i gradimo nove VVER-1200 blokove.“
Ali pored uloge u energetici, ova nuklearna elektrana ima ključnu ulogu i u nuklearnoj medicini, navodi WNN. Naime, licenca omogućava i nastavak proizvodnje medicinskih izotopa (molibdenijum-99, jod-125, samarium-153 i lutecium-177) koji se koriste za dijagnostiku i lečenje najtežih oboljenja širom sveta a koje RBMK reaktori mogu da proizvode.
Inače, nuklearna elektrana Lenjingrad je jedan od najvećih energetskih objekata u Rusiji. Sa instalisanom snagom od 4.400 MWe, ona pokriva više od 55% potreba za strujom Sankt Peterburga i Lenjingradske oblasti, odnosno 30% ukupne potrošnje severozapadne Rusije. Opremljena je nešto starijim reaktorima RBMK dizajna – hlađeni lakom vodom, moderirani grafitom – koji se generalno nalaze na lošijem glasu: reaktor u Černobilju koji je izazvao najveću nuklearnu nesreću je upravo RBMK dizajna. Konkretni problem je takozvani pozitivni koeficijent šupljine. Nakon černobiljske nesreće je došlo do modifikacije ovih reaktora, ali se ono više ne proizvode i aktivno se zamenjuju reaktorima sa vodom pod pritiskom kao što su VVER reaktori.
Upravo zbog toga se predviđa postepena smena generacija: dok stari RBMK reaktori polako odlaze u penziju (blokovi 1 i 2 su već ugašeni), novi blokovi 7 i 8 (tipa VVER-1200) biće pušteni u rad 2030. i 2032. godine, čime će se osigurati stabilno snabdevanje regiona sve do 2080-ih.
Source: World Nuclear News
S.A.