Rusija: BREST-OD-300 korak bliže “zlatnom gralu” nuklearne industrije 

Inženjeri u Sibirskom hemijskom kombinatu u Seversku uspešno su postavili poslednji, četvrti segment periferne komore na reaktorsku jedinicu brzog oplodnog reaktora hlađenog tečnim olovom BREST-OD-300. Ovim je proces sklapanja reaktorskog suda ušao u završnu fazu, sa ciljem da kompletna montaža bude gotova do kraja 2026. godine 

Instalacijom poslednjeg segmenta periferne komore, reaktor BREST-OD-300 dostigao je oko 70% faze montaže. Ovaj projekat je ključni deo ruskog programa „Proboj” (Proryv) koji cilja zatvaranje nuklearnog ciklusa i vrlo verovatno je jedan od tehnološki najnaprednijih nuklearnih projekata 

BREST-OD-300 je veoma napredni tehnološki demonstrator i deo je strateškog projekta Proryv (Prodor) koji razvija tehnologije koje će omogućiti zatvaranje gorivnog ciklusa. Plan je da se nakon deset godina rada ovog reaktora pristupi izradi sličnog (BREST-1200) ali znatno veće snage od oko 1200 megavata, što bi ga činilo najmoćnijim brzim reaktorom u operaciji i najvećim oplodnim reaktorom još od zatvaranja brzog oplodnog reaktora Superfeniks u Francuskoj krajem devedesetih. Trenutni plan je da se BREST-300 u pogon pusti tokom 2026. godine.  

Inače, ovaj će reaktor – koje se nalazi u Seversku – koristiti osiromašeni uranijum (nusproizvod procesa obogaćivanja) i plutonijum koji će se u okviru integrisanog industrijskog procesa izdvajati iz već utrošenog nuklearnog goriva pa bi tako ovo postrojenje predstavljalo jedan od koraka (i tehničkih rešenja) ka zatvaranju uranijumskog gorivnog ciklusa. 

Prema informacijama koje se mogu pronaći o ovom veoma naprednom reaktorskom dizajnu, može se zaključiti da se radi o brzom oplodnom (brider) reaktoru koji za hlađenje i transfer toplote koristi tečno olovo na temperaturi od 540 stepeni celzijusa i ima snagu od 300 megavata. 

Glavni cilj ovog kompleksa u Seversku je demonstracija efikasnosti i isplativosti zatvorenog nuklearnog gorivnog ciklusa. To znači i da će se istrošeno nuklearno gorivo prerađivati na samoj lokaciji i nakon obrade se ponovo vraćati u reaktor. Time se potencijalno rešava problem dugovečnog nuklearnog otpada i drastično povećava energetska efikasnost prirodnog uranijuma jer se jedno gorivo može koristiti mnogo puta. A pošto je u pitanju i takozvani “oplodni reaktor” (breeder), pozitivni oplodni faktor znači i da će reaktor proizvoditi više nuklearnog goriva nego što troši (zbog toga što određena količina polodnog materijala prolazi transmutaciju i prelazi u fisilni materijal). 

A zatvaranje gorivnog ciklusa je ključ za dugotrajnu globalnu energetsku stabilnost i smatra se “zlatnim gralom” nuklearne industrije i nauke. Naime, ako ovaj i slični projekati uspeju u konačnoj nameri zatvaranja uranijumskog gorivnog ciklusa, nuklearna energija bi trebalo da postane potpuno samoodrživ sistem i praktično neograničeni izvor energije. Dakle, „proboj” u punom smislu te reči. 

Inače, nešto više o reaktorima ovog dizajna možete pročitati i ovde. 

Source: World Nuclear News 

S.A.