Kina: lekcija iz efikasnosti – samo 56 meseci za izgradnju dva reaktora
5 januara je izliven kamen temeljac za dva “nuklearna ostrva”: blok Bailong 1 u autonomnoj regiji Guangsi i blok Lufeng 2 u provinciji Guangdong. Time je zvanično počela izgradnja na ove dve lokacijea, obe jedinice koriste CAP1000 tehnologiju, a rok za izgradnju jedne od njih je svega 56 meseci
Oba projekta koriste CAP1000 tehnologiju – kinesku verziju pouzdanog lakovodnog PWR reaktora AP1000 kompanije Vestinghaus – koji je opremljen modernim pasivnim sistemima bezbednosti.
Elektrana Bajlong (Bailong), smeštena na poluostrvu Đangšan, planirana je kao gigantski kompleks od šest reaktorskih jedinica ukupnog kapaciteta 8,62 gigavata. Prva faza izgradnje koštaće oko 5,6 milijardi dolara a inženjeri planiraju da završe izgradnju prva dva bloka za samo 56 meseci (manje od pet godina). A kada prva faza bude gotova, proizvodiće 20 milijardi kilovatčasova struje godišnje, što će uštedeti 6 miliona tona uglja i direktno podržati razvoj područja koje je, usput, naseljeno etničkim manjinama i nalazi se blizu granice sa Vijetnamom.
Istovremeno, u provinciji Guangdong, izliven je temelj za Lufeng 2. Ovaj projekat je deo šireg plana koji uključuje kombinaciju CAP1000 i domaćih Hualong One (HPR1000) reaktora (takođe lakovodnih PWR reaktora) a cilj je ublažavanje pritiska na elektroenergetsku mrežu i podrška ekonomskom razvoju južne Kine.
A ono što Kina demonstrira projektima kao što su Bajlong i Lufeng je ogroman logistički kapacitet koji je trenutno, po svemu sudeći, nedostižan na Zapadu. Izgraditi dva reaktora od po 1.250 megavata za manje od pet godina (56 meseci) je standard koji bi nuklearnu energiju ponovo mogao načiniti veoma konkurentnom u odnosu na druge izvore. Naime, osnovni razlog velike cene nuklearnih postrojenja je njihova dugotrajna izgradnja (koja povećava količinu zajmova koji se moraju uzeti i ukupne troškove tih zajmova) pa svako skraćenje tog vremena radikalno smanjuje cenu izgradnje. Ali izdvajamo još jedan detalj: nuklearna energija je i alat socijalne pravde. Kineska državna korporacija (SPIC) naglašava da je elektrana Bajlong namenjena „pružaocu podrške za visokokvalitetni razvoj područja etničkih manjina“, što je školski primer jedne skoro emancipatorske uloge nuklearne energije. Pa je tako na Zapadu takozvana “renesansa” nuklearne energije uslovljena rastom broja data centara, dok u Kini nuklearna infrastruktura ima za cilj modernizaciju čitavih regiona, što je perspektiva koja često promiče ukoliko se vrednost nekih investicija meri samo u svetlu komercijalnih efekata.
Source: World Nuclear News
S.A.