Najnoviji izveštaj o nuklearnoj industriji: renesansa ili laudova pesma
Rekordni nivo globalne proizvodnje nuklearne energije zabeležen 2024. godine biće teško održati u narednim godinama zbog nedostatka potrebnih investicija, starenja postrojenja i prekida projekata, navodi se u Izveštaju o stanju svetske nuklearne industrije a prenosi Rojters
Prema izveštaju – a u pitanju je godišnja publikacija koja se izrađuje u saradnji različitih istraživačkih grupa – očekuje se da će rizici vezani za starenje voznih parkova, sporu izgradnju, ubrzane poremećaje sistema zbog obnovljivih izvora energije i razvoj usmeren na Kinu uticati na rast i dovesti do pada regionalnog udela u proizvodnji električne energije, navodi se u izveštaju. Očekuje se i da će konkurencija jeftinijih obnovljivih izvora energije i skladištenja energije u baterijama imati širok uticaj, jer su investicije u obnovljive izvore energije prošle godine bile 21 puta veće od nuklearnih, dok je dodatni kapacitet bio više od 100 puta veći nego dodatni kapaciteti iz nuklearnih izvora. Dodati problem je i to što troškovi baterija takođe opadaju, za oko 40% u 2024. godini, dok troškovi nuklearnih elektrana nastavljaju da rastu, navodi se u izveštaju.
„Zajedno, ove nove tehnologije se razvijaju ka veoma fleksibilnom, potpuno elektrifikovanom energetskom sistemu… nadmašujući tradicionalne centralizovane sisteme na fosilna i nuklearna elektrane“, navodi se u izveštaju.
Rojtersov tekst navodi da nuklearna energija prolazi svoju renesansu i oživljavanje koje nastupa nakon decenija marinalizacije (iz različitih razloga) i pojačano interesovanje onih zemalja koje pokušavaju da postepeno ukinu fosilna goriva, navodeći primer Sjedinjenih Država koje su od nedavno počele da snažno insistiraju na tome da nuklearna energija postane fokus eneretske politike i koje su osigurale nekoliko novih sporazuma sa drugim zemljama kako bi povećale proizvodnju.
Izveštaj tvrdi da je globalna proizvodnja nuklearne energije dostigla rekordnih 2024. godine od 2.677 teravatčasova nakon dvogodišnjeg pada, uglavnom zbog rasta u Kini, pokazali su podaci iz izveštaja. Međutim, tvrdi takođe izveštaj, da bi se globalna nuklearna proizvodnja održala stabilnom do 2030. godine, svetu bi bilo potrebno 44 dodatna startapa pored onih koji su već planirani, što bi povećalo godišnji tempo startapa na otprilike dva i po puta veći od tempa iz prethodne decenije.
Izveštaj takođe navodi i da su nulearni projekti energije širom sveta opterećeni kašnjenjima. Od 2020. do sredine 2025. godine, 44 od 45 globalnih početaka izgradnje bile su od strane kineskih ili ruskih državnih firmi u zemljama poput Egipta i Turske.
Ali i pored toga izveštaj zaključuje da “nema dokaza o snažnom globalnom razvoju nuklearne energije, a udeo nuklearne energije u globalnoj proizvodnji električne energije verovatno će se dodatno smanjiti sa 9% u 2024. godini, osim ako se realizacija projekata i ekonomija značajno ne poboljšaju” precizno se navodi u izveštaju.
Kao šlag na tortu, izveštaj se bavi i malim modularnim reaktorima: oni ostaju uglavnom ambiciozni, ali uprkos rastu i javnog i privatng finansiranja, za sada nije počela izgradnja nijednog malog modularnog reaktora na Zapadu. Kina je izuzetak, sa dva projekta malog modularnog reaktora koji su u radu ili izgradnji.
Izvor: Rojters
S.A.