46 godina od incidenta TMI 

27. marta je obeleženo tačno 46 godina od prvog velikog i poznatog nuklearnog incidenta: Nesreće u nuklearnoj elektrani Three Mile Island kada je došlo do topljenja reaktora druge jedinice ove nuklearne elektrane 

Do nesreće je došlo zbog kombinacije dizajnerskih grešaka i grešaka operatera: jedan od ventila za regulaciju pritiska na primarnom ciklusu vode se zaglavio te se nivo vode u reaktorskoj posudi smanjio što je otkrilo gorivne elemente. Reakcija osoblja elektrane je bila neadekvatna pa je došlo i do delimičnog otapanja (partial metdown) reaktora. U incidentu nije bilo povredjenih niti je bilo oslobađanja radioaktivnog materijala, ali nesreća svejedno jeste veoma ozbiljno uticala na nuklearnu industriju. 

Oni koji nuklearnu energiju podržavaju, međutim, ovu nesreću, kao i onu u Fukušimi, uzimaju pre kao dokaz bezbednosti nuklearne industrije, jer ni u jednom ni u drugom slučaju nije bilo ozbiljnijih posledica po stanovništvo ni životnu sredinu.  Takođe, valja podsetiti da je prva reaktorska jedinica TMI nastavila da bezbedno funkcioniše do 2019. godine kada je ugašena iz ekonomskih razloga, ali će, po svemu sudeći, biti restartovana. Naime, kompanija Mikrosoft će finansirati restartovanje tog reaktora i iz njega će u doglednoj budućnosti napajati svoje centre podataka.

Inače, scenario topljenja reaktora je jedan od scenarija koji operatere nuklearnih elektrana najviše plaši, a i za koji se oni – upravo zbog toga – najviše i spremaju. Kada reaktor izgubi tečnost za hlađenje (a u reaktorima sa vodom pod pritiskom to je laka voda) dolazi do nagomilavanja toplotne energije u gorivnim elementima koja veoma brzo može dovesti do topljenja gorivnih šipki. Ovo je opasnost čak i onda kada je reaktor skremovan (ugašen) jer čak i kada se zaustavi fisija koja je primarni izvor energije – u gorivnim elementima dolazi do nagomilavanja rezidualne toplotne nergije: fisioni proizvodi koji nastaju nakon fisije, prolaze svoje procese raspada (decay) koji proizvode toplotu – otprilike, oko 6% instalirane snage reaktora – i zbog toga se reaktor mora hladiti čak i kada se ugasi. 

Iz tog razloga, za svaku nuklearnu elektranu je od ključnog značaja da ima i spoljno napajanje energije za pokretanje pumpi za vodu te nekoliko rezervnih pumpi. O ozbiljnosti ovakvih incidenata govori i činjenica da je u dva od tri velika nuklearna incidenta (TMI i Fukušima) došlo do topljenja sadržaja reaktora. U novije vreme se upravo zbog toga pristupilo razvijanju sistema koji bi trebalo da takve scenarije ili spreče ili umanje njegove posledice. Pa stoga navedimo dva: veliki broj savremenih reaktora se dizajnira tako da može da ima takozvano pasvino hlađenje, odnosno da reaktor može da se dovoljno ohladi prirodnom konvekcijom. Drugi je takozvani “core catcher”, odnosno bazen koji bi trebalo da zaustavi istopljeni sadržaj jezgra ukoliko do incidenta dođe i spreči oslobađanje radioaktivnog materijala. 

Nešto više o incident u TMI možete pogledati na Decouple Media The Accident That Proved Nuclear Energy Is Safe kao i u videu NCASVideo kanala koji analizira i ostala tri nuklearna incidenta  Nuclear Accidents: Lessons Learned (Dr. Brian Sheron)

S.A.